Kada su španski medicinski stručnjaci naišli na neobičan slučaj žene koja je imala čak 12 različitih vrsta tumora pre 36. godine života, odlučili su da malo detaljnije pogledaju njene gene kako bi videli šta je tome uzrok.
Ova 36-godišnjakinja je prvi put lečena od raka u dobi od dve godine. Kada je imala 15, dijagnostikovan joj je rak materice. U 20. godini hirurški je uklonjen tumor parotidne žlezde. Godinu dana kasnije, imala je sarkom.
Dok je prolazila kroz svoje 20-e i 30-e, dijagnostikovano joj je nekoliko različitih tumora. Ukupno ih je imala 12, od kojih je pet bilo maligno. Stoga je međunarodni tim naučnika, predvođen stručnjacima iz španskog Nacionalnog instituta za istraživanje raka, uzeo uzorke njene krvi i sekvencirao DNK kako bi analizirao genetske mutacije unutar hiljada pojedinačnih ćelija.
Nikad do sada viđeno kod ljudi
Pritom su otkrili nešto čudno; ova žena imala je jedinstvenu mutaciju zbog koje je bila izrazito sklona razvoju tumora. Imala je mutaciju u obe kopije gena MAD1L1, što do sada nije viđeno kod ljudi. Naime, i pre su zabeležene mutacije na tom genu; čak su ih imali i članovi porodice pacijentkinje. Ali ovo je prvi put da je uočena promena na obe kopije gena.
Gen MAD1L1 odgovoran je za ključni deo mehanizma koji pomaže u poravnavanju hromozoma pre deljenja ćelija. Dvostruka (ili homozigotna) mutacija gena MAD1L1 bila je smrtonosna za embrione miševa, tako da je vrlo iznenađujuće da je otkrivena kod ljudi.
Ove mutacije su kod 36-godišnjakinje prouzrokovale disfunkciju pri replikaciji ćelija i nastanak ćelija s različitim brojem hromozoma. Otprilike 30-40 odsto njenih krvnih ćelija imalo je abnormalan broj hromozoma, piše Science Alert.
Hromozomi su način na koji je priroda uspela da reši problem razdvajanja dva identična molekula DNK na suprotne polove ćelija za vreme mitoze i mejoze.
Moramo uzeti u obzir da je jedan molekul DNK nekoliko hiljadu puta duža od veličine ćelija. Taj problem rešen na način da se molekul DNKKkondenzuje, tj. omota pri čemu nastaje hromozom. Ljudi obično imaju 23 para hromozoma unutar ćelijskog jezgra; jedan dolazi od majke, a drugi od oca.
„Još uvek ne razumemo kako je pacijentkinja mogla da se razvije tokom embrionalne faze“
Osobe s retkim sindromom MVA imaju u nekim ćelijama različit broj hromozoma te često probleme pri razvoju, mikrocefaliju (gde je detetova glava manja od prosečne), kognitivne poteškoće te su skloniji razvoju tumora. No, u ovom slučaju, pacijentkinja nije imala intelektualnih teškoća i živela je relativno normalnim životom.
– Još uvek ne razumemo kako se pacijentkinja razvila tokom embrionalne faze niti kako je mogla da prevlada sve te patologije – rekao je molekularni biolog Markos Malumbres iz španskog Nacionalnog instituta za istraživanje raka.
Mada još uvek nije poznata tačna uloga aneuploidije (odstupanja od broja hromozoma) pri razvoju raka, utvrđeno je da oko 90 odsto tumora ima ćelije raka s dodatnim ili manjim brojem hromozoma.
Studija je otkrila da osobe s aneuploidijom, poput 36-godišnje žene, imaju pojačani imunološki odgovor; što bi moglo pružiti nove mogućnosti za kliničko lečenje pacijenata s ovim stanjem.
Istraživanje „Biallelic germline mutations in MAD1L1 induce a syndrome of aneuploidy with high tumor susceptibility“ objavljeno je u časopisu Science Advances.
Izvor: b92
Dodaj komentar