Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila je Kijev gde je razgovarala sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o situaciji na jugu i istoku zemlje. Osim što je dogovoreno dalje naoružavanje Ukrajine, Pelosi je i odlikovana ordenom koji se dodjeljuje ženama sa značajnim uspehom u politici i društvu kao oličenje ženske snage u Ukrajini. Njena poruka je da će se zalagati da se Rusija u najkraćem roku proglasi za državu koja sponzoriše terorizam.
Pored ove, po mnogima, kontraverzne izjave i pretnje upućene Rusiji kamere su zabeležile, a mediji objavili fotografije pre i nakon sastanka na kojima se ukrajinski i američki zvaničnici zadovoljno smeškaju pozirajući poput holivudskih zvezda na crvenom tepihu.
Sve ovo ne bi bilo toliko iritirajuće da se u Ukrajini ne događa bratoubilački rat, da ne ginu vojnici i civili sa obe strane, da nema humanitarne katastrofe i da ljudi žive u miru, dostojanstveno, i da imaju vodu, struju i hranu.
Dok prozapadni mediji bruje o zverstvima ruskih vojnika, ne spominjujući pritom zločine ukrajinske strane poput najskorijeg pronalaska ostataka ljudskog tela, čoveka bez glave i nogu u ruskoj uniformi, neki bezobzirni političari guraju slovensku braću u krvopriliće zadovoljno trljajući ruke, glumeći nevinost i etičnost, dogovarajući nekakave aranžmane i praveći sebi promociju za dalje napredovanje u tom do srži pokvarenom sistemu.
Već smo odavno navikli na taj lažni, blazirani, američki osmeh bez trunke emocija, ali ovoga puta ono što najviše vređa svakog pristojnog čoveka to je kez od uva do uva ukrajinske delagacije. Ni Zelenski nije mogao da sakrije osmeh i zadovoljstvo, istovremeno dok zbog njegovih nepromišljenih postupaka i saučesništva u katastrofi ukrajinski narod pati, a ta država više nikada neće biti ni nalik onoj zemlji koja je bila do pre tri meseca.
Kao i kod nas, najlakše je kriviti strane uticaje, Putina i sve američke predsednike u poslednjih trideset godina, zato što narod živi poput obespravljenog kera. Što narod, a ne političari, poseduje prirodne resurse, bogatstva, žitnice, rude, a skapava sa 300 evra mesečno dok pojedinci izvlače milijarde na egzotična ostrva, kupuju nekretnine po Londonu i Parizu i isti taj pasji svet šalju sa oružjem u rukama da brane ono što su oni, bestidni lopovi, besposledično pokrali.
Žao mi je Ukrajinaca, žao mi je Rusa, žao mi je i Evropljana koji će tek sada osetiti samo delić onoga što smo mi već preživeli. Zato se i ne plašimo valjda, jer smo dovoljno ludi da ponovo prolazimo kroz pakao nestašica, redove i tuče za veknu hleba, kroz prste obe šake umazane benzinom, švercerske kombinacije i dilovanje deviza.
Smradovi politički iz bezbrižnih fotelja dramtično drže prazne govore, a mi to sve gutamo, ćutimo i tolerišemo. Kad pišem mi, mislim zapravo na čovečanstvo i podanike svih ovih skorojevića, primitivaca i baraba koje gledamo kako se šepure po televizijskim studijima poput šamana u hramovima ovog trulog kapitalizma.
Taj marketing vodi svet u propast, dok mi zavaljeni u mekane garniture dnevne sobe prebrojavamo mrtve duše sa svih krajeva sveta. Zapravo, sada samo sa istoka Evrope jer su deca Jemena, Nigerije ili Nigera ipak deca trećeg sveta, niža rasa u odnosu na nas vrlo važne bele “emancipovane” čovekolike majmunare prepune agresije i frustracija.
Ova njuška Zelenskog podsetila me je na repliku iz filma “Munje” i rečenicu koju izgovara Deda: “Evo slika, za svakog po jedna.”
Ono što je ipak dijametralno suprotno je kontekst, jer glumac Zelenski ne glumi u Munjama, već u hororu sopstvenih građana “Lepa Ukrajina, lepo gori”.
Pitam se kako se osećaju tih nekoliko stotina ili hiljadu civila u Azovstalju ako uopšte imaju prilike da vide te osmehe svojih sunarodnika na visokim pozicijama. Pitam se šta bi im rekli, a šta uradili, da im samo neko da minut vremena da izađu na sunčeve zrake i porazgovaraju sa svojim rukovodstvom nakon što vide njihove prazne osmehe.
To što će Amerika najverovatnije da stavi Rusiju na listu zemalja koje podržavaju terorizam ima gotovo identičan uticaj kao i sve prethodne mere. Tu kategorizaciju će poštovati SAD, Britanija i sve njihove kolonije. Svet nije samo Zapad i biće nam svima mnogo lakše ukoliko to što pre shvatimo, odnosno prihvatimo. Koja to svetska sila ne podržava separatizam, ne stvara podele i ne naoružava bandite i ubice da se bore se neke navodno prave i slobodarske vrednosti?! Setimo se samo OVK.
A Zelenski neka se smeje. Na kraju ovog horora u saradnji sa svojim američkim “prijateljima” može da očekuje Nobela, Oskara, ali i prezir svakog razumnog Ukrajinca.
Dodaj komentar