Koncept greenwashing-a datira iz 1960. godine, više od dvadeset godina pre nego što je definisan.
Pionirima se smatraju giganti teških industrija, proizvođači nuklearne energije i nafte.
Greenwashing je najjednostavnije definisan kao dezinformacija koju plasira organizacija koja u javnosti želi da se predstavi kao ekološki odgovorna.
Termin “greenwasing” pored toga što zvuci kao nov, kao pojava postoji izvesno vreme.
Kovanicu je osmilsio i prvi put u svom radu upotrebio Jay Vesterveld 1986. godine.
Autor je odseo u hotelu na Fidziju, gde ga je posebno zainteresovala kartica u kupatilu na kojoj je pisalo da treba da spasimo našu planetu, svakodnevno se troše ogromne količine vode za pranje peškira koje smo koristili samo jednom.
Peškir na podu znači da ga treba zameniti dok okačen peškir znači da će se koristiti ponovo.
Autora je slučaj sa peškirima podstakao da dublje razmisli da li je potez zasita osmišljen da bi spasio koralne grebene i smanjio utoršak vode ili postoje drugi, ekonomski razlozi.
U trenutku njegovog boravka kompleks je širio svoje kapacitete što je Vesterveld-a navelo na zaključak da bi ređe pranje pod geslom čuvanja okoline zapravo sačuvalo novac korporaciji.
Kada govorimo o kompanijama koje su navodno zelene, osnovni problem nije da li su one ostvarile nivo ekološke svesti koje same tvrde, već da li se bave ekologijom koliko je zaista neophodno zarad očuvanja zivotne sredine.
Eco friendly, Vegan, Recucled, BIO, 100% natural, dolphun safe su samo mali deo veštih marketnških asocijacija koje nalazimo na pakovanjima u svakodnevoj kupovini .
Proizvođaći se na sve načine korste ovim eko simboima ne bi li se u javnosti prikazali kao zeleni.
View this post on Instagram
Novi tip manične, ekološki i društveno odgovorne kupovine se ne razlikuje mnogo od svog prethodnika.
Pod geslom da kupujemo zdravo, razgradivo, ekološko, bio i dalje kupujemo…
U vremenu kada se suočavamo sa vrhuncem ekološke krize u svetu, greenwashing takođe dostiže svoj zenit.
Svi smo pozvani da pojedinačnim izborima doprinesemo na neki način smanjenju proizvodnje otpada, emisije CO2, očuvanju biosfere.
Ono što je opasnost zelenog konzumerizma u odnosu na klasičan oblik je finalni efekat koji sa sobom nosi teže posledice.
Ubeđeni od strane korporativnog marketinga kupujemo i živimo u iluziji da smo promenili način života i loše navike, da donosimo odgovorne izbore.
Zelena zavesa zaklanja pravu sliku planete koja i dalje grca u otpadu, biljni i životnjski svet svakodnevno podnosi žrtve dok dobar deo svetske populacije ne zna šta je greenwashing.
Dodaj komentar