Za ‘čije babe zdravlje’ uplaćujemo zdravstveno, a lečimo se kod privatnika

Deo novca koji od plate odlazi u budžet za zdravstveno osiguranje, u teoriji bi svakom osiguraniku trebalo da obezbedi lekarske preglede, operacije, snimanja, laboratorijske analize, ili bilo kakvu medicinsku intervenciju u državnoj zdravstvenoj ustanovi, bez čekanja i bez doplate.

Realno stanje stvari nije ni blizu ovome. Proteklih godina sve više lekara specijalista radi u privatnoj praksi, a liste čekanja za pacijente su beskrajne. Oboleli koji nisu u stanju da čekaju, odlaze na lečenje u privatne ordinacije pa novac koji svi tokom radnog veka odavajamo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ostaje neiskorišćen.

Dok građani masovno odlaze u privatne klinike i skupo plaćaju da ostanu zdravi, pitamo se, za “čije babe zdravlje” uplaćujemo novac RFZO?

Nakon što su četiri nedelje bezuspešno pokušavali da zakažu pregled i vakcinu za bebu u Domu zdravlja, roditelji, koji su se javili redakciji „Nove“, odveli su dete u privatnu kliniku.

Pokušavali smo da dobijemo Nacionalni kol centar za zakazivanje i dom zdravlja, u kojem dete ima karton, ali je njen doktor već dve nedelje na bolovanju, dok kolege pedijatri rade samo sa bolesnom decom. Nema nikoga ko može da je pregleda zbog vakcine, u delu gde su zdrava deca. Morali smo da zakažemo privatno, kako bi naša ćerka od dva i po meseca primila revakcinu za hepatitis, jer ne sme više da čeka. Kad smo već zakazali, nastavila sam da pokušavam da ih dobijem, jer me je zanimalo da li će se ikada neko javiti, i dobila sam ih. Kada sam povišenim tonom rekla sestri koliko dugo ih zovem, hladno mi je odgovorila da nisam jedina, da su svi u istom problemu jer savetovalište za bebe ne radi već dva meseca. Zbog čitave papirologije, čekanja i odlaganja u državnoj ustanovi, odlučili smo da odemo privatno, da je vakcinišemo. Ne razumem smisao plaćanja zdravstvenog osiguranja kad većinu pregleda i intervencija obavljamo privatno i to skupo plaćamo“, revoltirano priča Sanja Petković, majka dvomesečne bebe iz Beograda.

Ova vakcina za bebu košta oko 800, davanje vakcine u privatnoj ustanovi je 750, a lekarski pregled, koji je prethodno neophodan je 4.500 hiljade dinara.

– Imati zdravstvenu knjižicu je važno, ali zbog hospitalizacije, ako dođe do ortopedske povrede, saobraćajnog udesa i sličnih stvari. Tada je važno imati osiguranje kako bi vas primili u bolnicu. Ljudi ne mogu mesecima da čekaju intervenciju ili snimanje magnetnom rezonancom na primer, pa onda pozajme ili uštede novac, i to završe privatno. Treba da se poistoveti privatna i državna praksa, odnosno da osiguranik sa knjižicom može da uradi pregled kod izabranog lekara privatno, ili državno, i da se sve fakturiše Fondu. Njima je svejedno da li je pacijent platio državnom ili privatnom sektoru. Pacijent mora biti na prvom mestu – priča za Novu dr Dragan Miljković, specijalista Opšte medicine.

Ako lekar ima 500 kartona u privatnom sektoru, da ima jedan evro po kartonu, i to se mesečno fakturiše 500 evra Fondu, a pacijenti se leče privatno, predlaže doktor.

– Sada osiguranici plaćaju Fondu, a onda i privatne preglede i snimanja. Sve treba da se fakturiše po cenovniku koji se uskladi sa Fondom. Praksa u Srbiji je ona koja je ostala iz doba socijalizma, gde bogatiji građani plaćaju osiguranje, koje onda koriste siromašniji, jer oni nemaju novca za privatnika – objašnjava dr Miljković.

Kada su u pitanju preventivni pregledi, kontrole, laboratorija, čak trećina pacijenata pre ide kod lekara kojem veruje, pa čak i ako radi privatno i moraju da mu plate.

– Privatno radim već šest godina i primećujem da moji stari pacijenti iz DZ Palilula, koji imaju knjižice, i kartone u domu zdravlja, opet dolaze kod mene jer mi veruju i poznaju me. Pacijent treba da ima pravo da bira gde hoće da se leči, i kome će, i koliko to da plati – smatra doktor.

Ekonomisti se međutim ne slažu, i tvrde da je bolje plaćati doprinose, nego uvoditi veći porez na zaradu.

– Nemoguće je da neko plaća doprinose, a neko da ne plaća. Postoje dva načina finansiranja, jedno je univerzalno zdravstveno, koje se finansira iz budžeta, kao što ima Velika Britanija i zemlje Skandinavije, a ostale uglavnom imaju sistem kao naš, a to je zdravstveno osiguranje, koje se finansira iz doprinosa, ali i iz raznih poreza. Ukinuti potpuno doprinose na zdravstveno, značilo bi da moramo da pronađemo druge izvore za finansiranje zdravstva u državi, i sigurno bi povećali porez na zarade. Te pare odnekud moraju da dođu. Drugo pitanje je, da li su pare kojima plaćamo osiguranje dovoljne da nam obezbede sve potrebne usluge i da li bismo od tih para mogli bolje i više. Možemo da se ugledamo na druge zemlje, ali za razliku od većine, mi male sume izdvajamo za zdravstvo po glavi stanovnika. Nemamo veliki BDP, pa je sad pitanje šta sa tim izdvajanjima uopšte može da se pokrije – objašnjava za „Novu“ Gordana Matković, ekonomista i nekadašnja ministarka za socijalna pitanja.

Ona naglašava da su najveće liste čekanja u sistemima koji imaju univerzalnu zdravstvenu zaštitu.

– Svaki sistem ima svoje prednosti i nedostatke. Mnogo toga se može uraditi u domu zdravlja kad imate knjižicu, ali kada neko neće da čeka, on ode privatno da se leči. Budžet za zdravstvo mora da postoji, pa ako nije iz doprinosa, onda će biti od poreza na zarade, ali će uvek biti od naših para. Ideja je da svi doprinosimo, ali da osiguranje najviše koriste bolesni i sa nižim primanjima. Retko ko ovde ima da plati 100.000 evra operaciju, ali će je sa knjižicom ipak dobiti u bolnici. Da bi sistem opstao neko mora da ga finansira, e sad razlike jesu u tome ko, koliko doprinosi budžetu, ko više zarađuje taj više i plaća, ali budžet koriste oni kojima je novac neophodan. To je socijalistički princip, ali je i jedini način da ljudi koji nemaju novca, dođu do lekara – kaže Matković.

Vlada Crne Gore ukinula je nedavno doprinose za zdravstveno osiguranje na zarade zaposlenih i porez na plate veće do bruto iznosa od 700 evra, u okviru programa „Evropa sad!

– Smanjenje dažbina za koje bi trebalo da se poveća zarada zaposlenog iznosiće 17 odsto, minimalna zarada biće povećana na 450 evra, dok će prosečna neto zarada zbog ovih mera biti povećana na 700 evra. Na ovaj način želimo da obezbedimo dostojanstvo radnika, privučemo nove investicije i pošaljemo poruku mladima da ne napuštaju Crnu Goru – izjavio je povodom ove nove mere, Milojko Spajić, ministar finansija i socijalnog staranja u Crnoj Gori.

Izvor: Nova.rs