Porodično ime nasleđujemo od svojih roditelja. Lično ime predstavlja nas same, a prezime nosi poreklo, tradiciju i korene.
Međutim, većinu Sreba intrigira pitanje zašto se tradicionalna srpska prezimena završavaju baš na -ić.
Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.
Sufiks „ić“ je slovenski deminutiv čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Patronim označava da je prezime nastalo od oca (npr. prezime Jovanović je nastalo od imena Jovan na koje je dodat nastavak „ov“ što označava pripadnost i na kraju je pridodat deminutivni nastavak „ić“ što znači maleni ili mladi), piše portal Dnevna doza lepog.
Matronim označava prezime nastalo od majke (npr. prezime Sarić – u ovom slučaju se na ima samo doda nastavak „ić“)
Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka. Uzrok ovoj pojavi leži u činjenici da su se prezimena u Srbiji do druge polovine XIX veka menjala iz generacije u generaciju, tako da je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca.
Tako se dešavalo da u jednoj kući tri različite generacije imaju tri različita prezimena. U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u manjini.
Godine 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, čime je u većoj meri zaustavljen proces menjanja istih.
Dodaj komentar