Kratke dremke su jedan od najčešćih razloga zbog kojih se roditelji pitaju da li njihova beba dovoljno spava. Beba zaspi, roditelji taman pomisle da mogu nešto da urade, a već posle 20 minuta čuju plač. U tim situacijama mnogima pomažu i ergonomske kengur nosiljke, jer bebi daju osećaj bliskosti, toplote i sigurnosti, posebno u periodima kada se teško uspavljuje ili se budi čim je spustite. S druge strane, nekim roditeljima slabo šta pomaže sve dok ne shvate šta je uzrok ovih pojavnosti.
Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte zašto neke bebe i pored umora spavaju samo po 20 minuta i kako da predupredite ovu pojavu.
Zašto neke bebe spavaju kratko?
Pedijatri objašnjavaju da kratko spavanje nije uvek znak problema. Bebe, naročito u prvim mesecima, još nemaju zreo ritam spavanja. Njihovi ciklusi sna su kraći nego kod odraslih, lakše prelaze iz sna u budno stanje i često se bude zbog gladi, gasova, pelene, toplote, hladnoće, buke ili potrebe za kontaktom.
Prema smernicama Američke akademije za pedijatriju, novorođenčad mogu da spavaju 16 do 17 sati dnevno, ali često samo po sat ili dva u kontinuitetu i taj kontinuitet zavisi od mnogo faktora, dok se pravilniji ciklusi najčešće formiraju tek oko šestog meseca.
Kada je normalno da beba spava samo 20 minuta?
Ako beba lepo napreduje, jede, mokri pelene, ima periode budnosti i ne deluje stalno iscrpljeno, kratke dremke uglavnom nisu razlog za paniku. Pedijatri ističu da se količina sna kod beba značajno razlikuje i da neke novorođene bebe spavaju ukupno oko 8 sati dnevno, dok druge mogu spavati i do 18 sati, što i dalje može biti normalno.
Kratko spavanje je posebno često kada je beba:
- preumorna,
- gladna,
- u skoku u razvoju,
- ima grčeve ili gasove,
- navikla da zaspi u naručju, pa se probudi kada oseti promenu položaja,
- previše stimulisana pre spavanja,
- u prostoriji gde joj je pretoplo, hladno ili neudobno.
Problem najčešće nije u tome što beba „neće da spava“, već u tome što ne uspeva lako da poveže jedan ciklus sna sa drugim. Kada se posle 20 ili 30 minuta blago razbudi, bebi je često potrebna pomoć da ponovo utone u san.
Kada kratke dremke mogu biti znak da nešto treba promeniti?
Roditelji treba da obrate pažnju ako beba stalno spava vrlo kratko, budi se uz jak plač, teško se smiruje, slabije jede, ne napreduje, deluje malaksalo ili ima simptome poput temperature, povraćanja, otežanog disanja, jakih grčeva ili neuobičajene razdražljivosti. Tada je najbolje konsultovati pedijatra, jer uzrok može biti refluks, infekcija, bol, alergijska reakcija, problem sa varenjem ili neki drugi zdravstveni razlog.
Ako beba nema zdravstvene simptome, pedijatri uglavnom savetuju da se prvo pogleda rutina: kada se beba uspavljuje, koliko je budna između dremki, kako izgleda prostor za spavanje i da li se uspavljuje u uslovima koji se naglo promene čim zaspi.
Šta roditelji mogu da urade za bebin kontinuirani san?
- Prvi korak je da pratite znake umora, a ne samo sat. Zevanje, trljanje očiju, okretanje glave, nervoza i gubitak interesovanja za igru često znače da je beba već spremna za san. Ako se čeka predugo, beba može postati preumorna, a tada teže zaspi i češće se budi.
- Drugi korak je da napravite kratku i ponovljivu rutinu. To ne mora biti ništa komplikovano: presvlačenje, prigušeno svetlo, tiši glas, hranjenje ako je vreme za obrok, maženje i spuštanje u krevetac. Rutina pomaže bebi da prepozna da dolazi vreme za odmor.
- Treći korak je da proverite uslove u kojima beba spava. Krevetac treba da bude bezbedan, dušek čvrst, prostor miran, a beba obučena tako da joj nije ni pretoplo ni hladno. Za bolji san bebe jako su bitni materijali, kvalitetne pamučne posteljine za krevetac, jer prijatan, prozračan materijal može pomoći da se smanji znojenje, iritacija kože i osećaj nelagodnosti tokom spavanja.
- Četvrti korak je da ne reagujete uvek naglo na prvi zvuk. Bebe često u snu mrmljaju, pomeraju se, protežu ili kratko zaplaču, a da nisu potpuno budne. Ako nema jakog plača, roditelj može sačekati nekoliko trenutaka i videti da li će beba sama nastaviti da spava.
- Peti korak je da produžavanje dremke bude nežno. Ako se beba probudi posle 20 minuta, pokušajte prvo tihim glasom, rukom na stomaku, blagim ljuljuškanjem ili vraćanjem cucle ako je koristi. Cilj nije da se beba forsira, već da joj se pomogne da nastavi san ako joj je odmor i dalje potreban.
Šta ne treba raditi u ovim situacijama?
Ne treba svaku kratku dremku doživeti kao neuspeh. Takođe, ne treba bebu previše stimulisati odmah nakon buđenja ako deluje pospano, jer joj se tada dodatno otežava povratak u san. Nije dobro ni držati bebu budnom „da bi bolje spavala noću“, jer premor često daje suprotan efekat.
Obrasci spavanja razvijaju se postepeno i bebe od 3 do 4 meseca često počinju da spavaju duže periode, ali da svaka beba ima sopstveni ritam. Zato roditeljima najviše pomaže kombinacija strpljenja, posmatranja bebe i dosledne rutine.
Na kraju, kratke dremke od 20 minuta često jesu faza, ali su i signal roditeljima da obrate pažnju na bebin ritam, udobnost i način uspavljivanja. Kada se uklone najčešći razlozi nelagodnosti i uvede mirna rutina, mnoge bebe vremenom počinju da spavaju duže, mirnije i u kontinuitetu.
Dodaj komentar