Zašto nastaje bol u kolenu i kako se pravilno leči

Bol u kolenu spada u jedan od najčešćih problema koji se tiču muskuloskeletnog sistema, tačnije, nalazi se na drugom mestu po učestalosti, odmah iza bolova u leđima.

Lekari kao najčešći razlog bola u kolenu navode osteoartritis. Nažalost, ova dijagnoza se često postavlja samo na osnovu degenerativnih promena na RTG snimku, iako se ovakve promene rutinski vide na snimcima kako kolena tako i drugih zglobova i kičme kod čak 70% osoba starijih od 50g. Međutim, ovakav nalaz uopšte nije precizno merilo da li će osoba imati tegobe ili ne, s obzirom da je kod većine ovo samo odraz prirodnog procesa starenja i trošenja zglobova.

Evo samo dva primera koji potvrđuju ovu tvrdnju: pacijent se žali na bolove u jednom kolenu, a na RTG snimku se vidi da su na oba kolena degenerativne promene prisutne u istom stepenu. Takođe, kod ogromnog broja ljudi se tegobe značajno smanje već nakon desetak dana pravilnog lečenja, što sa druge strane nije ni blizu dovoljno da se regeneriše hrskavica i poboljša nalaz na snimku.

Još neke od čestih dijagnoza kojima se objašnjava bol u kolenu, naročito kod mlađih osoba, jesu i hondromalacija patele i patelofemoralni bolni sindrom. Ovo su takođe neprecizne dijagnoze koje ne razjašnjavaju precizan uzrok bola i samim tim ne znače puno u smislu planiranja odgovarajuće terapije. Usput, ne označavaju ništa opasno i nerešivo.

Vrlo je važno naglasiti i to da sa godinama tj. starenjem ne mora automatski da dolazi i do pogoršanja tegoba- brojne naučne studije su potvrdile smanjenje ili potpuni gubitak tegoba uprkos pogoršanju nalaza na RTG snimcima.

Slična je situacija i sa snimcima magnetne rezonance kolena, bez obzira što oni mnogo preciznije opisuju stanje unutar zgloba. Studije su pokazale da čak 76% starije populacija nema tegobe uprkos oštećenju ili rupturi meniskusa koji su nađeni na magnetnoj rezonanci.

ŠTA JE SA POVREDAMA KOLENA

Akutne, sveže traume kolena jesu konkretan uzrok bola u kolenu, ali nisu uža tema ovog teksta. Ipak, važno je naglasiti da povrede u velikom procentu nastaju zbog nezadovoljavajućeg stanja koštano- mišićnog sistema koji je onda mnogo skloniji povređivanju. Takođe, ako se rehabilitacioni tretman ne sprovede kvalitetno i u dovoljnoj meri, onda ovakvo „ zalečeno“ koleno može biti izvor dugotrajnih tegoba.

KOJI SU PRAVI UZROCI BOLA U KOLENU

Najčešći razlog za nastanak bola u kolenu jeste fizička neaktivnost. Postoji jedan slogan u stranoj literaturi koji na najjednostavniji i najprecizniji način prenosi ovu tvrdnju- „ Use it or lose it“ ( koristite  zglob ili ćete ga izgubiti). Zglobovi, kičma i mišići su strukture koje su stvorene za pokret i kretanje i zato je nedostatak fizičke aktivnosti glavni razlog propadanja hrskavice i gubitka elastičnosti i snage mišića i ligamenata.

Upravo ovaj nizak stepen fizičke aktivnosti karakteriše savremeni stil života- sedimo na poslu, kod kuće sedimo ispred televizora i kompjutera, sedimo dok jedemo, umesto šetnje i bicikla koristimo auto ili javni prevoz, parkiramo se tik ispred ulaza, koristimo lift umesto stepenica…Ukratko, gledamo da sednemo kad god možemo i zbog toga čovek u današnje vreme u proseku sedi 14 sati dnevno.

Nije slučajno da bolovi u kolenu počinju već u tridesetim, četrdesetim godinama života. Ovo je period u životu kada postepeno postajemo sve manje i manje aktivni i polako ( ili preko noći) dobijamo na telesnoj težini. Pored toga, u tim godinama tkiva u našem telu postepeno gube na elastičnosti te imaju nešto manju sposobnost da trpe opterećenje.  Odjednom, naš organizam, savršena mašina koja, između ostalog, funkcioniše zahvaljujući kretanju, je doveden u stanje skoro potpunog mirovanja. Zbog toga su posledice višestruke- trpe ne samo mišićno- koštani sistem, već i varenje, cirkulacija i disanje.

Narušena postura tj. loše držanje tela predstavlja još jedan faktor za nastanak bola u kolenu, jer nepravilan oslonac stopala, narušena osovina kolena kao i nepravilan položaj karlice dovode do naravnomernog i preteranog opterećenja zgloba kolena.

DODATNI UZROCI

Dodatni faktori rizika za nastanak bola u kolenu su vezani za radno mesto- dugotrajno stajanje, klečanje, čučanje i sedenje sa savijenim nogama mogu itekako uzrokovati tegobe, ako se ne prave redovne, kratke pauze.

Gojaznost– brojne studije su potvrdile da indeks telesne mase ( BMI) preko 25 nosi povećan rizik za pojavu bola u kolenu te da je već gubitak od 5% telesne mase dovoljan da se tegobe smanje.

KAKO IZGLEDA NEPRAVILNO LEČENJE

Kada bol u kolenu nastane, ljudi uglavnom smanjuju nivo fizičke aktivnosti da bi smanjili tegobe. Ovo dovodi do novih posledica- mišići dodatno slabe, gubi se opšta kondicija, dobija se na telesnoj težini i osobe ulaze u začarani krug gde se tegobe nastavljaju mesecima i godinama.

Ovaj pogrešan pristup se nažalost još uvek često savetuje od strane određenog broja lekara, a lečenje se svodi samo na pasivne terapije- lekove, kreme, terapije sa različitim aparatima ili preparatima za hrskavicu. Vežbe se nažalost, vrlo često uopšte ne uvedu ili se ne sprovedu na pravilan način ( isti program za sve, nepravilno izvođenje, suviše agresivne vežbe na samom početku, akcenat samo na butnim mišićima, a ne i ostalim „slabim tačkama“ susednih zglobova i mišića).

PRAVILNO LEČENJE

U skladu sa ovim činjenicama, ako je vaša dijagnoza gonartroza ( degenerativne promene tj. osteoartritis kolena), to ne znači da morate štedeti koleno do kraja života, niti da ga morate operisati niti da morate različitim terapijama po svaku cenu regenerisati hrskavicu.

Prvi korak u lečenju je da vas pregleda fizijatar i ovaj korak je najčešće dovoljan da bi se isključili neki ređi, ali ozbiljniji uzroci bola u kolenu te da bi se odredila prava terapija. Snimanje poput rentgena ili magnetne rezonance u većini slučajeva nije potrebno. U okviru pregleda je veoma važno i edukovati pacijenta o pravim uzrocima problema, o tome kako nadalje treba da se ponaša i koje su to terapije koje su jedino efikasne u lečenju u smislu dugoročnih rezultata tj. sprečavanja daljeg propadanja funkcije zgloba i vraćanja tegoba.

Redovno opterećivanje kolena kroz fizičku aktivnost je glavni faktor koji poboljšava ishranu zgloba, održava snagu i fleksibilnost okolnih mišića kao i balans i koordinaciju. Dokazano je da dozirano vežbanje i postepeno povećanje fizičke aktivnosti može potpuno eliminisati bolove u zglobovima i poboljšati njihovu funkciju čak i u poznim godinama.

Kako treba da izgleda plan lečenja bola u kolenu: program stručnih  i individualno prilagođenih vežbi pod nadzorom fizioterapeuta da bi se smanjili bolovi i vratili pokretljivost, snaga, stabilnost i koordinacija u zglobu te istovremeno pridržavanje saveta u vezi sa pravilnim ponašanjem u okviru svakodnevnih aktivnosti. Nakon toga treba da sledi postepeno povećanje opšte fizičke aktivnosti prvenstveno kroz šetnju ( krajnji cilj je 20-30 minuta brze šetnje 4-5 puta nedeljno). Što se tiče vožnje bicikla, vodite računa da vam ona ne zameni šetanje, jer ste i tu u sedećem položaju i radi vam mnogo manje mišića nego pri hodu.

PRAKTIČNI SAVETI

U cilju prevencije postoje i mnogi korisni saveti- u početku možete podesiti alarm na mobilnom telefonu da vam zvoni svakih 45min i podseća vas da ustanete od stola i napravite makar nekoliko koraka.

Ako gledate televizor, prošetajte po sobi svaki put kada su reklame, izbegavajte nizak nameštaj za sedenje, parkirajte malo dalje nego obično, siđite jednu stanicu ranije sa autobusa, koristite obične stepenice umesto pokretnih ili lifta, na pauzi za ručak odšetajte do nekog malo udaljenijeg mesta za jelo, nabavite psa kojeg ćete morati da izvodite u šetnju svaki dan…

Takođe, možete vežbati u toku svakodnevnih aktivnosti- šetajte dok pričate na telefon, balansirajte na jednoj nozi dok perete zube, radite lagane, plitke čučnjeve dok perete sudove itd.

POVEZANO: Šta znači kada vam pucketaju zglobovi?