Kako izgleda zaraziti se kovidom danas?

To je pitanje koje me proganja otkako je prijatelj bio zatečen koliko ga je bolest „samlela“.

Njegovo treće zaražavanje bilo je značajno teže nego u prethodnom slučaju.

„Mislio sam da svaki put kad se razboliš od neke bolesti, trebalo bi da ti bude malo lakše sledeći put“, bila je poruka iz njegove bolesničke postelje.

Ovo je svakako često moglo da se čuje tokom pandemije.

• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
• „Nema neobičnih ili novih bolesti“ saopšteno iz Kine, posle ispitivanja zbog epidemije upala pluća
• Moždanu maglu posle kovida izazivaju krvni ugrušci, pokazalo istraživanje

Ali poznajem i kolege sa posla i ljude koje sam intervjuisao ili sa kojima sam razgovarao ispred škole, koje je kovid teško pogodio u poslednjih nekoliko meseci.

Ponavljala se priča o nedelju dana kašljanja, glavobolja ili temperature praćene iscrpljenošću koja nikako da popusti.

Važno je istaći da je kovid oduvek izazivao širok dijapazon simptoma.

Čak i pre vakcina, neki srećnici bi se jedva razboleli ili nisu imali nikakve simptome.

Za neke od nas, kovid je kao obična prehlada – nije vredan čak ni da odete do ormarića za lekove i krenete da kopate po njemu da vidite da li vam je zaostao neki brzi test.

Ali naučnici specijalizovani za naš imuni sistem nas upozoravaju da kovid i dalje izaziva razorne infekcije koje bi mogle biti gore nego pre i da nas izbace iz koloseka nedeljama.

Šta se, dakle, dešava?

Kako ćemo stajati nakon izloženosti kovidu svodi se na borbu između samog virusa i odbrane našeg tela.

Najraniji stadijumi su ključni jer oni diktiraju koliko će se virus odomaćiti u telu i koliko teško će sve da vam padne.

Međutim, slabljenje imuniteta i razvijanje virusa povećavaju šanse za lošiju varijantu. ž

Kako izgleda zaraziti se kovidom danas?

To je pitanje koje me proganja otkako je prijatelj bio zatečen koliko ga je bolest „samlela“. Njegovo treće zaražavanje bilo je značajno teže nego u prethodnom slučaju.

‘Teško podnošenje bolesti’

Profesorka Elenor Rajli, imunološkinja sa Univerziteta u Edinburgu, imala je „jezivi“ napad kovida koji je bio „mnogo gori“ nego što je očekivala.

Ona mi je rekla: „Antitela protiv kovida kod ljudi su verovatno na najnižem stepenu sada otkako su prvi put uvedene vakcine.“

Antitela su kao mikroskopski projektili koji se zalepe za površinu virusa i sprečavaju ga da zarazi naše telesne ćelije.

Dakle, ako imate mnogo antitela, ona mogu brzo da počiste virus i bilo kakva infekcija će, uz malo sreće, biti kratka i blaga.

„Sada, zato što antitela ima manje, probije se veća doza virusa i izaziva teže posledice bolesti“, kaže profesorka Rajli.

Nivo antitela je relativno nizak zato što je prošlo dugo vremena otkako su mnogi od nas vakcinisani (ako ste mladi i zdravi, bile su vam ponuđene samo dve doze i buster) ili inficirani, što takođe pojačava imunitet.

Profesor Piter Openšo, sa Imperijalnog koledža u Londonu, rekao mi je: „Ono što je činilo veliku razliku ranije bila je veoma sveobuhvatna i brza vakcinacija – čak su i mlađi odrasli uspeli da se vakcinišu i to je učinilo apsolutno ogromnu razliku.“

Ove godine se čak vakcina nudi manjem broju ljudi.

Prošle zime su mogli da je dobiju svi stariji od 50 godina.

Sada su to samo stariji od 65 godine, sem ukoliko niste u grupi ugroženih.

Profesor Openšo kaže da on nije „katastrofičar“, ali misli da će rezultat biti taj da će „mnogo ljudi doživeti gadan oblik bolesti koji će ih oboriti s nogu na nekoliko dana ili nedelja.“

„Takođe čujem da ljudi koji su inače mladi i u kondiciji imaju gadan oblik kovida. To je iznenađujuće opak virus, od njega se ljudi ponekad baš razbole i povremeno dolazi do ‘dugotrajnog kovida'“, kaže on.

On smatra da postoje „velike šanse“ da ste podložni ako se niste zarazili kovidom u protekloj godini.

Zvanična vladina odluka u Velikoj Britaniji je da se vakcinišu oni koji su pod rizikom od smrti od kovida ili bolničkog lečenja.

To smanjuje pritisak na Nacionalnu zdravstvenu službu.

Profesorka Rajli tvrdi: „Ali to ne znači da se ljudi mlađi od 65 godina neće zaraziti kovidom i da neće teško podneti bolest.“

„Mislim da su posledice toga što ti ljudi nisu dobili buster te da imamo više onih koji na bolovanju provode nedelju, dve ili tri ove zime.“

Odluke ko će se vakcinisati nisu jedine koje su se izmenile – i sam virus se menja.

‘Slab imunitet’

Antitela su izuzetno precizna jer se oslanjaju na uparivanje između antitela i dela virusa za koji se zalepe.

Što se više virus menja da bi promenio izgled, manje efikasna ta antitela postaju.

Profesor Openšo kaže: „Virusu koji su sada u opticaju su imunološki prilično daleki rod originalnog virusa koji je korišćen za pravljenje ranih vakcina ili onog koji nas je poslednji zarazio.“

„Mnogo ljudi ima vrlo malo imuniteta na omikron i njegove varijante.“

Ako vam je teško od kovida – ili teže nego što je bilo pre – uzrok bi mogao da bude to opadanje antitela i virusi koji se razvijaju.

Ali to ne znači da je verovatnije da ćete postati kritično bolesni ili da će vam biti potrebno bolničko lečenje.

Različiti deo našeg imunog sistema – zvani T-ćelije – aktivira se kad je infekcija već započela i obučeni su na prošlim infekcijama i vakcinama.

T-ćelije ne zbunjuju tako lako mutirajući virusi jer primećuju ćelije zaražene kovidom i ubijaju ih.

„Oni sprečavaju da se teško razbolite i završite u bolnici, ali u tom procesu istrebljivanja virusa postoji i kolateralna štete zbog koje se osećate loše“, kaže profesorka Rajli.

Oslanjanje na T-ćelije da počiste kovid je ono što za posledicu ima bolove u mišićima, temperaturu i groznicu.

I posle svega ovoga, šta je sa idejom da je kovid na putu da postane blaga, bezazlena infekcija?

Postoje još četiri druga ljudska korona virusa u srodstvu sa kovidom koji izazivaju simptome prehlade.

Jedan od razloga zašto se smatraju blagim je što ih dobijamo u detinjstvu a potom tokom čitavog života.

Profesor Openšo je siguran „da još nismo stigli tamo“ sa kovidom, ali uz „ponovljena zaražavanja trebalo bi da izgradimo prirodan imunitet“.

U međuvremenu, da li će neki od nas morati da se napate ove zime?

„Bojim se da da“ kaže profesorka Rajli.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]