Nismo ni počeli sa grejnom sezonom, a vazduh u prestonici već nepodnošljivo smrdi, naročito u večernjim časovima.
Mesto zločina: Beograd, Voždovac.
Ovo što ćete videti ispod je fotografija prozora moje sobe. Ove crne čestice koje su napale dotrajalu PVC stolariju svakodnevno udišemo verujući da ako zagađenju ne pridajemo preveliki značaj ono zapravo i ne postoji.
Sinoć je tokom čitave noći ostavljen otvoren prozor, podignuti su komarnici kako bi „svež“ vazduh ušao i provetrio prostorije. Umesto svežeg vazduha dobili smo ovaj garež kao podsetnik šta se dešava sa našim plućima.
Plaćamo kvadrat stana u Beogradu kao da udišemo alpski vazduh i pijemo izvorsku vodu, a dobijamo vodu punu kamenca, spiramo pesak iz Sahare i udišemo garež iz Zaporožja.
Ako nam je početkom oktobra ovakav vazduh u gradu, šta da očekujemo kada počnu prave hladnoće i grejanje sa onime što prvo padne pod ruke građanima koji će se snalaziti kako znaju i umeju?
Svi smo okrenuti geopolitici, zaboravljajući na vrlo važne lokalne teme od kojih direktno zavisi naše zdravlje.
Slična garež postojala je godinama ranije kada je u našem kraju još uvek radila toplana, koja već godinama nije u funkciji i do skoro je predstavljala jedino skrovište za nekoliko romskih porodica.
Dok čekamo da li će Putin pritisnuti dugme ili će Zapad „preventivno“ da baci jednu nuklearku u Rusiju, možda je vreme da gledamo svoja posla, da se nadležne službe zaista bace na posao i otkriju ko nas uporno truje.
Pitanje i za gradonačelnika: Odakle na Voždovcu u noći između 8. i 9. oktobra ove crne čestice u vazduhu?
Dodaj komentar