To koliko srpska politička klika nije svesna težine reči koju izgovara potvrdio je ponovo Aleksandar Vulin. Igrajući na kartu nacionalizma koji se tako često pogrešno tumači kao patriotizam, obratio se javnosti i okupljenima na otvaranju potresne izložbe “Deca u ratu” u Domu Vojske Srbije, piše Vera Marinković za portal Noizz.
Stradanje dece u ratovima je verovatno najveći istorijski i savremeni sunovrat čovečanstva. Teško je suočiti se sa promašajima svih koji su u svetskoj istoriji doveli do toga da stradaju nevini, mladi životi. Među tim izgubljenim dušama bilo je i srpske dece. I pomislili biste – deca su svuda deca, nedužna, nevina, ista, različita, slatka, mazna, iskrena, smešna, jaka, slaba, preplašena, odvažna, nestašna,…I pojednako je strašno da u bilo kom ratu bilo koje dete strada, i tužno je što nema verovatno nijednog oružanog sukoba u kom najmlađi nisu ginuli jer su se odrasli svađali.
I onda Vulin dođe na otvaranje izložbe “Deca u ratu”.
“Ubijati decu je želja da jedan narod nestane, da se istrebi, da se zatre. Ubijati decu znači ubiti budućnost čitavog jednog naroda koji mora da nestane. Zato su Srbma ubijali decu i u ratovima u kojima drugima o tako nečemu nisu ni razmišljali.
Srbi nisu odlazili u tuđe kuće, u tuđe zemlje, Srbi nisu tražili drugu decu, ali našu decu nažalost jesu. Radili su to od danka u krvi, pa do 1999. godine NATO agresije i posle svega onoga što je nakon NATO agresije srpski narod dočekao na prostoru Kosova i Metohije od strane šiptarskih terorista…
Nezavisna država Hrvatska, svi oni koji žele da je ponove, treba da dođu ovde, da se zagledaju u oči naše pobijene dece i da onda probaju sebi da dokažu, sebe da ubede, ne nas, da je Alojzije Stepinac svetac, da čovek koji je blagosiljao ustaške zločine, koji je pokrštavao srpsku decu ne pitajući ih kako su postali siročad, ne zaslužuje da bude svetac, jer onaj ko je dopustio da se ćuti o ustaškom, jasenovačkom genocidu ne treba da bude svetac. Neka oni pogledaju u oči naše dece, neka sami izgovore da su oni samo kolateralna šteta i ništa više…
Ovu izložbu treba da vide svi. Treba da je vide baš deca, da bi razumela sa kakvim zlom se suočio njihov narod, ali isto tako da je vide i deca drugih naroda. Hoću da verujem da nijedno hrvatsko dete, da je videlo prave slike ustaškog užasa u Jasenovcu, ne bi nikada moglo da peva na Tompsonovom koncertu ili da nosi ustašku kapu. Zato, treba se suočiti sa zlom, da bi se znalo protiv čega se treba boriti”.
Mnogo je opasnih poruka skriveno u celoj ovoj “emotivnoj” govoranciji. Vrlo problematičan govor koji kao da poručuje – mrzite svet, mrzite Hrvate, mrzite sve one koji žive tamo negde i ne odlučuju (baš kao ni vi).
Oni nas svi mrze i hoće da nas istrebe. Oni su svi ubijali našu decu, svi ti koji nisu mi.
Tu je i dosta netačnih informacija do kojih ćete doći ako proguglate “ratovi u eks Ju”. Jako problematične reči koje nisu smele da odjeknu baš tu i tada. Pred jezivim fotografijama mališana u ratu.
8 životnih lekcija koje često nisu savladali ni odrasli, a očekuju se od 18-godišnjaka
Dodaj komentar