Aleksandar Vučić će, sva je prilika, Badnje veče provesti skromno, slušajući “Pljevaljske tamburaše”. A nije tako hteo. Već je na sva zvona najavio, putem svojih kanalizacionih glasila, da će paliti Badnjak u Pljevljima, pa se dvaput sastao s Patrijarhom. Kad na kraju – ćorak.
Optužio je vlast u Crnoj Gori da je “lažovska”, naljutio se i , pomalo uvređen, otkazao posetu. U stvarnosti, bilo je malo drugačije. Niti njemu smeta “lažovska vlast” u Crnoj Gori, niti on smeta tamošnjem vladaru Milu. Dvojica balkanskih despota imaju zajedničkog medijskog stratega – Vladimira Bebu Popovića, bez čije režije se ne dešavaju važnije stvari na relaciji Srbija-Crna Gora.
Ono što je Vučić prećutao jeste da mu je Episkopski savet Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, na čelu sa vladikom Amfilohijem, poručio da nije dobrodošao.
Iako su mediji koje kontroliše Aleksandar Vučić najavili njegov dolazak 6. januara na sever Crne Gore kako bi prisustvovao paljenju badnjaka, u Crnoj Gori to sa oduševljenjem nisu prihvatili, pogotovo oni koji svake večeri protestuju zbog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je potpisao predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Vučić se, u svojstvu predsednika Srbije, za svega nekoliko dana sastao sa patrijarhom Irinejom kako bi izvršio dodatni pritisak na episkope u Crnoj Gori, koji su mu poručili da nije dobrodošao. Na kraju je bio je prinuđen da iz Predsedništva sa konferencije za novinare saopšti da, ipak, na Badnji dan neće otići u Crnu Goru.
Da se i sam patrijarh srpski uplašio posledica pogubne podrške koju pruža Vučiću u njegovom obračunu sa episkopima u Crnoj Gori koji mu nisu naklonjeni, svedoči i činjenica da da Irinej odbio zajedničko obraćanje medijima koje je postalo uobičajeno nakon njihovih sastanaka.
Potom je Vučić, u svojstvu urednika tabloida, krenuo u kukavički napad lažima i klevetom na vladiku Amfilohija.
Kako god, u Crnoj Gori su pod okriljem Mitropolije Crnogorsko-primorske u toku protesti protiv Zakona o slobodi veroispovesti, koji je, faktički, usvojen samo zbog imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Gojko Perović, rektor Cetinjske bogoslovije i jedan od najbližih saradnika mitropolita Amfilohija je rekao:
– Vučić neka dođe kao državnik u posetu državi. Ozbiljno, višednevno, planski i najavljeno. Verski praznici nisu prilika za to. Pogotovo ne u situaciji kada se borimo za prava Crkve, a ne bilo koje nacije ili etničke grupe – izjavio je Perović za „Dan“.
U protestnim šetnjama učestvuje svaki šesti stanovnik Crne Gore, a osim pravoslavnih, među njima sui katolici i muslimani. Tako, recimo, kada protestna kolona prolazi kroz podgorišku Staru varoš, muslimani izađu ispred kuća i aplaudiraju. Istovremeno, prvi vatrogasac koji je odbio da asistira policiji u akcijama protiv protestanata je Hrvat Bojan Rukavina.
Organizatori protesta ne dozvoljavaju uključivanje političkim subjektima ni nošenje stranačkih obeležja. Jedini koji su pozvali Vučića da se priključi jesu predstavnici lažne opozicije u Crnoj Gori iz Demokratskog fronta (nešto slično kao Čeda Jovanović u Srbiji).
Na kraju, ostalo je nejasno u kojem svojstvu je Vučić želeo da ode u Crnu Goru. Na svojoj omiljenoj televiziji Pink je rekao da to “nije zvanična niti radna poseta”, a već je ranije više puta naglasio da “nije neki veliki vernik”.
Zanimljivo je opažanje dramaturga Siniše Kovačevića, koje je objavio na Twitteru:
„Da si mogao da organizuješ svoju litiju od stotinak autobusa i pet hiljada posnih sendviča, itekako bi išao u Pljevlja. Bez te pratnje ne mozeš ni u Pančevo. Nema aplauza. Ovako, konferencija za novinare pa udri po patetici, preti moćnima, nisu tu, kad dođu ljubićeš ih u opanak. Navikli su. Sokole srpski.“
Kojem vi Aleksandru Vučiću verujete? Onom koji prepodne kaže da “Srbija nikad nije uživala veći ugled u svetu nego danas” ili onom, popodne istog dana: “Ceo svet se udružio protiv Srbije”?
Najbolje bi bilo da se sve te crkve ukinu.