Priča koja je prodrmala Srbiju, stigla do predsednika, pa gromoglasno utihnula

Priča iz sremskog sela Pećinaca obeležila je prošlu godinu. Potresla je sve koji su je videli i na kraju stigla i do predsednika. I od tog trenutka ništa…

To je u najkraćim crtama tužan epilog izbacivanja iz vrtića one dece čiji su roditelji praktično kažnjeni zbog drugačije političke pripadnosti. Najveću kaznu međutim trpe deca.

Kako provode dane bez drugara? U moru igračaka, a suštinski usamljeni.

– Parkić pored vrtića i moje dete dođe u taj park, popne se na tobogan i gleda decu u vrtiću i kaže: „Mama, kad ću ja ići da se igram s mojim drugom Zlajom?’ To mi je najteže. Par puta su mi krenule suze na oči jer moje dete gleda decu u vrtiću, a ono ne može da ide – kaže mama Jelena Mihajlović.

Petogodišnja Nađa iz Pećinaca zato već šesti mesec provodi kod kuće. Toliko je prošlo otkad, voljom lokalnog moćnika, a zbog tate koji je član Demokratske stranke, za nju u njenom vrtiću nema mesta.

N1: Kad si bila poslednji put u vrtiću?

Nađa (5 godina): Mama, kad sam bila u vrtiću?

Mama: Pre raspusta, sad si na raspustu.

N1: Na raspustu si?

Nađa: Da.

Raspust je samo jedan od izgovora koji njena mama svakodnevno smišlja ujutru kada treba krenuti u vrtić. A Nađa samo jedna od dece koja su u septembru prošle godine izbačena iz vrtića.

Upoznajte i Darju. Ona sa roditeljima i dvoje braće živi u selu Obrež, 20-ak kilometara udaljenom od Pećinaca. Ona je treće dete u porodici Glamočanin.

– Ona ima 3 godine, od prve godine je išla u vrtić i samo odjednom nema mesta u vrtiću i nju su izbacili – priča Draženko Glamočanin.

I sve navodno zato što tata u tom trenutku nema posao. A u stvari, uveren je, sve je promenio jedan poziv uoči prošlih izbora i jedno pitanje.

– Da li moja porodica daje glas za Vučića. I ja sam onda odgovorio da me ne interesuje nijedna stranka, ni Aleksandar Vučić niti niko i prekinuo sam joj poziv – priseća se Glamočanin.

Danas žive posledicu ovakvog odgovora. Tata je morao da nađe posao isključivo u trećoj smeni, mama radi stalno u prvoj da Darija nikada ne bi bila sama.

– Srećemo se na vratima, ja sedam u auto i idem na posao, radim celu noć, ujutru ja dolazim u 5.30 kući, ona me čeka na vratima i ide na autobus. Tri dana i dve noći nema spavanja, ja i supruga se ne viđamo uopšte. I to je to – kaže Glamočanin.

Idemo nazad u Pećince. Tu mala Nađa s mamom i tatom koji se bave ratarstvom, ide i na njivu.

– Ovo je bašta koju mi sad uskoro treba da sejemo, gde ću ja ostaviti dete ili ću je non stop voditi sa mnom, ja više ne znam… – kaže Nađina mama.

– Mom detetu najviše nedostaju deca. Moram da idem da tražim po Pećincima neko dete koje bi se igralo sa njom – jada se mama Jelena.

Nađa Mihajlović, Jakša i Sofija Mažić, Darija Glamočanin. Kada su predškolske ustanove u Pećincima, odnosno u Obrežu, zatvorile vrata ovoj deci – diskriminisale su ih zbog političke pripadnosti njihovih roditelja – utvrdila je to i poverenica za zaštitu ravnopravnosti i vrtiću izrekla opomenu. I ništa. I zato roditelji pitaju, da li je od poverenice ipak „jači“ poverenik SNS-a, jer, kako kažu, opomena koju je Milorad Pantić Luki izrekao njihovoj deci i dalje je na snazi.

Izvor: N1