Digla se javnost na krhke noge da brani čast nastavnice engleskog jezika koja je pre sedam dana ošamarila petogodišnjeg dečaka u jednom vrtiću u okolini Velikog Gradišta, jer je navodno bio nemiran i stvari su se “izmakle kontroli”. Teško mi je sad da zamislim kako dete od pet godina ostaje u kontroli dovoljnoj da nastavnica ne odlepi “oh my God, crazy boy!” i zalepi mu šamar.
Dete je sve ispričalo roditeljima koji su ga odveli kod doktora gde su mu konstatovane lakše telesne povrede u predelu obraza i uva, koliko je tičerkina ruka zahvatila.
Kako veći deo javnosti brani nastavnicu L. D (46)?
Uglavnom sentimentalnim prisećanjima na batine koje su dobijali od svojih učitelja, navodeći do detalja, uz bogat opis kako je izgledao prut kojim su šibani preko ispruženih otvorenih dlanova, koliko su boleli šamari, kome su zbog njih ispadale minđuše od siline udarca, kome je bridelo danima posle lice, kako su klečali na kukuruzima, kako za neurađeni domaći su dobijali šamarčine svi od reda pred tablom, uz masu navedenih daljih ponižavanja… sve to nostalgično romantično opisujući “zlatnim Titovim vremenom”.
Podrška za nastavnicu! A šta je trebalo da uradi ako je dete divlje? Kamo sreće da se sva deca ovako danas vaspitavaju! Dok je učitelj imao šipku u ruke, tad je bilo discipline! I slične reči podrške.
Mene sad zanima, jer mene kad su ovakve teme uvek zanima zašto se bes i želja za nasiljem usmeravaju na decu? Zašto se sa toliko gneva piše o deci koja su u vrtiću, pa čak i u osnovnoj školi, kao da su u pitanju odrasle punoletne osobe koje su odgovorne za svoje ponašanje? Da li dete od pet godina može da pruži, ispolji, pokaže, kaže, reaguje… drugačije od onoga što vidi, dobija, doživljava kod kuće?
Zašto tičerka stavlja petogodišnje dete pod kontrolu šamarom? Odrasla, zrela osoba, plaćena da uči engleski decu smiruje njihov nemir šamarom? Zašto nije pozvala roditelje da razgovara sa njima, ukoliko su debili koji je napadaju da ne ume da radi svoj posao i da je njihov sin miran, onda treba da razgovara sa ljudima iz vrtića, ako su alavi na novac pa ne žele da remete broj dece = količina novca, onda se NIKAKO ne spuštaš na nivo nasilnika i ne dopustiš sebi da ti se u ovom kontekstu ime razvlači po novinama, a dlan po detetovom licu. Mnogo je danas nemirne, neposlušne dece koja potiču iz porodica koje to ili bude ili ne umeju da stave u red, ali da li to znači da svaki učitelj treba da zavrne rukave i na svaki nestašluk lupa šamarčine?
Najviše sam kao đak volela i poštovala nastavnike koji su svoj autoritet gradili na razumevanju i razgovoru, bez demonstracije sile, bez ponižavanja, uvreda, bez baziranja autoriteta na strahu, jer ne shvatam kako misliš da te poštujem kada me udaraš, da te slušam pažljivo ako me vređaš?
Ovde pišemo o detetu koje ima pet godina. I pišemo o brojnoj podršci za nastavnicu koja ga je udarila, pa me zanima ko su ovi ljudi koji blagonaklono gledaju na vaspitavanje i disciplinovanje udarcima, bilo rukom, lenjirom ili prutom. Da li je moguće da neko misli da je postao bolji čovek zbog batina koje je dobijao? Da je uspeo u životu, dozvao se pameti, postao Čovek jer je u školi i kod kuće dovođen u red batinama?
Nije stvar u tome, stalno se maši poenta. Kada bi svaki roditelj odvojio dnevno bar pola sata da razgovara otvoreno i toplo sa svojim detetom, kada ga ne bi vucarao po tržnim centrima, uvaljivao mu telefon non – stop, prikazivao kako se pozira za mreže, kada bi sa njim provodio vreme, kvalitetno, kada bi razgovarao o detetovim osećanjima (ovde mogu da čujem smeh pristalica čelične discipline), kada bi se manje prema njemu ponašao kao prema objektu “ja sam tebe rodila, a ne ti mene”, “ja te lebom ranim, ima da me slušaš”, kada bi se roditelji potrudili da svoje frustarcije i goleme komplekse ne lome preko dece možda bi onda deca bila bolja.
Ovako, kamen bacate na njihova mala leđa, hej, pričamo o detetu od pet godina, radujete se šamaru koje je dobilo, jer samo ga šamar tako osionog i nemirnog može dovesti u red.
Ma jeste li zaista sigurni da ste postali zbog batina bolji ljudi kada ovako nešto podržavate?
Teško da će Jovana Kešanski otvoriti oči roditeljima čija deca maturu proslavljaju ubijanjem mačke
Dodaj komentar