Na učeničkim Vajber grupama poslednjih dana šire se poruke koje su opasan oblik psihološkog vršnjačkog nasilja, a usmeren je ka devojčicama koje čitaju knjige i nose naočare.
Opasno sajber-nasilje kojim se najavljuje i teško fizičko nasilje trenutno je na sceni u Srbiji. Ovih dana se porukama šire strašne pretnje devojčicama, koje kolokvijalno nazivaju štreberkama, upućene od njihovih vršnjakinja, piše Kurir.
– Znate li da su devojčice jezive i da na Vajber grupama zlostavljaju drugarice jer čitaju knjige i nose naočare? Prete da će ih na ekskurziji drogirati, snimiti gole i kačiti na internet. Ja ne mogu da spavam jer sam videla prepiske i ne znam koga bih pre tukla – napisala je jedna zabrinuta majka na Tviteru.
Psiholog i porodični psihoterapeut Radmila Vulić Bojović kaže za Kurir da je posredi opasan oblik vršnjačkog nasilja – psihološko nasilje, te da je takav vid zlostavljanja gotovo postao trend u našem društvu podjednako i kod dečaka i kod devojčica.
– Devojčice koje u ovom slučaju čitaju knjige i obrazuju se trpe psihološko nasilje od vršnjakinja. Zbog ovakvih primera roditelji, društvo i škole treba što pre da reaguju jer je sve otišlo predaleko. Došla su takva vremena kada nema više empatije među decom, pa čak ni među devojčicama, koje su inače osetljivije u vreme puberteta i potrebna im je podrška roditelja, ali i vršnjaka.
Onda dođe do ovakvih primera strašnih pretnji, što i te kako utiče na njihovu psihu i adaptaciju u društvu, a može ostaviti i ozbiljne posledice na njihove ličnosti – objašnjava Vulić Bojović.
– Deca su izgleda sklona tome da ugrožavaju svoje vršnjake i da im se podsmevaju. Ono što bi trebalo da bude normalno, to je sada postalo predmet izrugivanja. To je strašno i moramo pod hitno nešto da uradimo kao kolektiv.
Svedoci smo da je vršnjačko nasilje sve zastupljenije, i to posebno od početka ove školske godine, kada su se sva deca posle skoro dve godine trajanja pandemije vratila u školske klupe na normalan režim rada.
Psiholozi upozoravaju da je primećeno, pre svega kod osnovaca, da su za to vreme izgubili empatiju prema drugarima, te da su skloni raznim oblicima nasilja, kako verbalnog tako i fizičkog.
Vulić Bojović ističe i da je na ovakvo ponašanje dece i sve učestalije maltretiranje vršnjaka utiče laka dostupnost ne samo sadržaja za odrasle već i raznih drugih sadržaja koji promovišu i podstiču nasilje i ponižavanje:
– Gledanje takvih sadržina dosta utiče na samo ponašanje učenika i učenica, pa ovakvo vršnjačko nasilje polako postaje trend, što veoma zabrinjava i roditelje i nastavnike.
Šta roditelji mogu da rade
Savet roditeljima je da treba prvo da se obrate Ministarstvu prosvete, ali i mogu podneti tužbu protiv škole i da slučaj prijave policiji, jer se često dešava da se zbog neažurnosti direktora i nadležnih u školi žrtve ispisuju, a nasilnici ostaju da divljaju.
Vršnjačko nasilje mlada Novosađanka izlečila je pisanjem, a danas živi svoj san
Dodaj komentar