Od kada je sveta i veka, zlato je sinonim za sigurnost. Tako je bilo u doba zlatnog Rima i njegovih kupola, Praga, Venecije i njenih zlatnih lavova, simbola moći… Kupovna moć ovog plemenitog metala se ne menja već 2.600 godina.
Čitave države su ga koristile kao monetarnu podlogu vrednosti sopstvene valute. Novac se nije mogao nekontrolisano štampati ukoliko nije imao pokriće u zlatu. Nivo zlatnih rezervi određivao je količinu novca koja je bila u opticaju.
PAD VREDNOSTI NOVCA
Međutim, 1970-tih godina, odlukom velikih svetskih sila dolazi do ukidanja tzv. zlatnog standarda. To je dovelo do naglog povećanja novčane mase i samim tim do smanjenja vrednosti novca. To je dovelo i do povećanja cena – odnosno drugim rečima – do neizbežne inflacije.To se nije odrazilo i na zlato. Naprotiv.
U trenutku ukidanja zlatnog standarda, vrednost fine unce zlata (cena zlata se prati u finoj unci – 31,1034768 gr) i čistoće 999,9 je iznosila 70 američkih dolara. U kratkom roku od svega nekoliko godina, tačnije 11. februara 1980. godine njegova vrednost na berzi je dostigla svoj dotadašnji najveći nivo u istoriji od 710,5 dolara za finu uncu.
Davne 1942. godine u Americi, prosečan nov automobil koštao je 800 dolara, ili 23 unci zlata. Pošto je prosečni nedeljni prihod 1942. godine iznosio 40 dolara, trebalo je samo 20 nedelja da prosečan radnik zaradi dovoljno novca da kupi prosečan nov automobil. Danas, prosečan nov automobil košta 37.000 američkih dolara ili 20 unci zlata – što je pad od 15%! Budući da u Americi danas prosečni radnici zarađuju 700 dolara nedeljno, prinuđeni su da rade čitavu godinu da bi kupili nov automobil. Inflacija čini da se ljudi osećaju bogatiji, iako su siromašniji. Kada u obzir uzmemo realan novac, kapitalizam je značajno poboljšao kvalitet novih automobila, istovremeno smanjujući troškove. Ipak, „zahvaljujući“ inflaciji i regulativi koja ubija produktivnost, prosečnim radnicima uskraćene su koristi od kapitalizma. Uprkos tome što su novi automobili realno jeftiniji za 15%, radnici moraju da rade 160% duže da bi priuštili kupovinu. Zapravo i mnogo duže, ako se u obzir uzmu rastuće poreske stope na zaradu i dobit!
U današnje doba, države zlatom povećavaju svoju monetarnu elastičnost u slučaju nekog poremećaja na tržištu – to se zove diverzifikacija monetarne aktive. Takvo zlato, odnosno ono koje države kupuju se zove monetarno zlato. Zlato koje građani kupuju se zove INVESTICIONO ZLATO – najvećeg je stepena čistoće 999,9 (24 karata) i strogo garantovane težine. Takvo zlato je u našoj državi oslobođeno poreza na dodatu vrednost.
U sadašnjem trenutku, berzanska vrednost jednog grama zlata je oko 5.820 dinara.
ZLATNE POLUGE I ZLATNICI
Jedno od najsuperiornijih osobina zlata jeste ta da ga je moguće unovčiti u svakom trenutku. Njegova visoka likvidnost. Ali, kada razmišljate o zlatu, treba da imate na umu vaš cilj i budžet. Savetuje se da se ne kupuje na kratke staze radi brzog bogaćenja, odnosno špekulacije. Ako se premišljate da li da kupujete nakit ili zlato, situacija je jasna – zlato, ali zlato najveće finoće, takozvani Fine Gold 999,9/24 karata. U nakitu uvek ima primesa drugih metala, srebra,nikla, bakra i drugih. Tada je i razlika između kupovne i prodajne cene najmanja.
U ovo doba korone i različitih kriza upravljanje sopstvenim kapitalom i investiranje u stvari koje imaju smisla predstavljaju primarnu stvar. A zlato se u svojoj dugoj istoriji među ljudima pokazalo kao najbolji zaštitnik u trenucima krize. Zlato koje odmah nakon plaćanja preuzimamo, ne u vidu papira (odnosno u nekoj formi hartija od vrednosti), predstavlja upravo to.
Zlato se pored kovanica kupuje i u vidu zlatnih pločica i poluga.
Najpopularniji zlatnici
U regione na svetu koji su najbogatiji zlatom spadaju zapadna obala Severne Amerike, Peru i Australija. Stoga ne čudi da odatle spada i većina kvalitetnih kovanica. Što se Austrije tiče, oni drže prva dva mesta na našem tržištu i to su:
- Zlatni dukati Franc Jozef – finoće 986, karata 23,6. Postoje mali težine 3,49 i veliki težine 13,96 grama.
- Zlatnici bečke filharmonije – čistoće je 999,9 i ima 24 karata.
- Kanadski zlatnici Javorov list – čistoće je 999,9 i ima 24 karata.
- Panda zlatnik iz Kine – ima samo jedan gram ali čistoću od 24 karata. Ima relativno visoku cenu jer ga traže kolekcionari.
- Kengur zlatnici iz Australije – svake godine pomalo menjaju svoj dizajn, ali ne i čistoću – 24 karata.
ŠTA SVE UTIČE NA VREDNOST ZLATA?
Na vrednost zlata utiču mnogobrojni faktori. Ovo je nekoliko najbitnijih:
- Ponuda i tražnja – oni su u direktnom odnosu sa makroekonomskim i geopolitičkim dešavanjima u svetu. U periodima neizvesnosti, potražnja za zlatom raste.
- Geopolitički odnosi u svetu – kada su oni stabilni, dolazi do pada vrednosti zlata. Sada imamo situaciju da se cena povećala za oko 25% od proglašenja pandemije.
- Emisije novca – što su emisije novca veće (odnosno monetarne politike neodgovornije), i vrednost zlata je veća.
U Srbiji je moguće investirati u Fine Gold zlatne pločice i poluge finoće 999,9, čiji su standardi i vrednost potvrđeni od strane vodećih rafinerija i livnica iz EU i Švajcarske, odnosno čije su karakteristike u skladu sa svetskim standardima Udruženja učesnika tržišta dragocenih metala iz Londona (LBMA – London Bullion Market Association).
Jedna od kompanija koja vam može pomoći da uložite u investiciono zlato je i Zlatni Standard d.o.o. Beograd. Sve informacije o uslovima investiranja, kupovine i prodaje, kao i čuvanju Fine Gold zlatnih pločica i poluga, naći ćete na web sajtu kompanije Zlatni Standard, a dodatne informacije možete dobiti i pozivom na telefon 011/7709-128.
Zlatni Standard možete kontaktirati pratiti i putem društvenih mreža Twitter i LinkedIn, a od nedavno i putem Facebook strane.
Zlatni Standard možete pratiti i putem periodičnog biltena na koji se možete prijaviti ovde, a poslednji bilten, sa informacijama o faktorima koji će uticati na cenu zlata u 2021. godini, možete pročitati ovde.
Dodaj komentar