sedenje na klupi
Magazin

Vojvođani imaju jedinstven običaj, koji polako iščezava

Bilo da su Banaćani, Bačvani ili Sremci, Vojvođani oduvek vole da sede na klupicama ispred kuće. Ova scena je nažalost sve ređa u vojvođanskim selima, a razlog je sve manji broj starije populacije.

Za njih je to uobičajena dreštvena svakodnevnica, a selo Stapar nosi titulu mesta sa najviše klupa ispred kuća, a predstavlja i jednu od poslednjih vojvođanskih oaza gde ta praksa još uvek aktivno živi.

“Išao je voz ujutro i uveče, pa onda su klupe bile glavne, pa tada izađu ljudi i sednu na njih da vide ko ide na voz, a ko ide sa voza kući, i koliko ko nosi torbi, jel idu od prije, dolaze li ili ne dolaze… “, rekao je Aleksandar Volić iz Stapara za RTV.

Da li ispred svoje ili komšijske kuće, za Staparce je običaj sedenja na klupi i gledanje niz sokak uz divan deo svakodnevice već decenijama.

“Nismo baš za te društvene mreže, šta to sve već danas postoji uz radio, to je sve komplikovano za nas. Mi ipak volimo ovde sedeti na sokaku zato što tu dođu komšije i mi nađemo nama temu koja nam zgodna, a ovo je sve drugo oko nas komplikovano”, dodao je on.

“Ovi što su na internetu, ti su na internetu, a mi koji smo na ulici mi smo tu da čujemo sve. Onaj tamo ode kući, pa nam taj donese vesti sa interneta pa nam prepričava…”, smatra Bora Krstić.

Kažu da klupe još niko nije prebrojao, ali ih ima sigurno nekoliko stotina.

“Ovde na seoskim klupama ima i šaljivih podvaljavinja ima izmišljanja i ima šale ponajviše, ali kada su ljudi pričali stariji ozbiljno, onda su pričali ozbiljno. Žao mi je što sve te priče koje sam slušao nisam zapisivao…”, veli Branko Ćurčić, istoričar u penziji.

Stariji pričaju da im je omiljeni deo dana druženje kada se govori o poslovima u domaćinstvu, novostima iz sela.. događajima tog dana. Ima klupa koje su stare više decenija, onih lepih i sređenih, a niču i nove na koje može sesti ceo komšiluk.

“Poslepodne, pa sve do oko šest ili sedam sati žene sede na klupama, pričaju šta su kuvale, pričaju kako su spremale decu u školu, uživaju, dočekuju mlade sa posla, šta su radile kuvale, posejale, izbrale ili kuvale paradajz…”, kaže Živka Zarić iz Stapara.

Na sokaku koji je javni, a opet i privatni prostor i opet na klupama, počinjale su i završavale mnoge ljubavi, a da li je tako danas?

“Kada dolaze deca iz škole iz Sombora ili iz Novog Sada oni i danas dođu na seosku klupu i pričaju… do kasno u noć… ima tu svega interesantnog… Jedu šljive i zelene i zrele, smeju se i uživaju..”, dodaje Živka.

Srpski gradić sa najviše jezera, koji zbog svoje lepote zovu „vojvođanska Venecija“

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku