Voditeljka Irina Vukotić revakcinisana je pre šest nedelja, a nakon toga je saznala da je pozitivna na korona virus.
Ističe da je zahvaljujući vakcini prošla bez velikih tegoba i posledica.
– Da imam koronu saznala sam u ponedeljak, 5. aprila. Dva dana ranije počeo je da me svrbi nos.
Bila sam ubeđena da je to polenska alergija pa sam pozvala dr Tanju Radosavljević, pulmologa, koja je često bila gost u mojoj emisiji, i zamolila je za savet. Rekla mi je da uzmem „erijus“.
Pošto lek nije delovao ponovo sam joj se obratila. Objasnila sam joj da mi je zapušen nos, da slabije čujem i da osećam umor.
Naravno, odmah me je uputila da uradim krvnu sliku, ali i test na koronu. Pomalo zbunjena, naglasila sam da sam se pre šest nedelja revakcinisala i da nema šanse da sam bolesna.
Ona je bila uporna: „Hajde, uradite testove, da eliminišemo tu mogućnost.“
– U šest sati posle podne stigli su rezultati – pozitivna na koronu. I dalje nisam verovala. Prva pomisao bila je: „Ali, ja sutra moram na posao.“
Odmah sam otišla u „Batut“ i ponovila test. Nije bilo greške.
To veče pojavili su se prvi ozbiljniji simptomi, ali najvažnije od svega je da nijednog trenutka nisam imala temperaturu, niti je ijedan parametar bio povišen.
Ako izuzmemo jak kašalj koji me je mučio nekoliko dana, osećala sam se kao da imam „običan“ grip. S punim poverenjem otišla sam kod doktora Gorana Stevanovića, sa Infektivne klinike, koji je na osnovu nalaza odmah zaključio da je to blagi oblik korone. Dao mi je terapiju i naglasio da moram da mirujem.
– Moja drugarica, koja se zarazila kad i ja, kao i njeni roditelji kojima je prenela virus, ne mogu, poput mene, da kažu ništa strašno.
Naprotiv, dok sam ja na putu oporavka, vraćaju mi se i snaga i koncentracija, oni se još muče sa visokom temperaturom, imaju povišen crp i D-dimer.
Slobodno mogu da kažem da mi je vakcina sačuvala i zdravlje i život, spasila me je teže kliničke slike.
Zbog poluproverenih informacija nestručnih ljudi kojima smo svakodnevno zasuti sa svih strana, ali i kao neko ko godinu dana svakog jutra u emisiji govori o borbi protiv ove opake bolesti, imala sam potrebu da se direktno obratim javnosti i pošaljem ličnu poruku.
– Pristalica sam polemisanja o svakoj temi, iznošenja argumenata za i protiv, ali kada je reč o vakcini, mislim da ne bi trebalo davati medijski prostor osobama kojima medicina nije struka.
Posle godinu dana života sa koronom narod je opravdano zabrinut, a kada čuju kojekakve priče iz „prve ruke“, čak i oni koji su odgovorni i žele da se vakcinišu zapitaju se šta da rade.
Kada bismo saslušali iskustva doktora iz crvene zone koji se svakodnevno bore da sačuvaju život pacijenata, među kojima ima i mladog sveta, sigurna sam da dileme ne bi bilo.
View this post on Instagram
Imamo četiti vakcine, mogućnost da biramo, ali i priliku da se spasimo, ispričala je Irina za Hello magazin.
– Bogu hvala, nikoga nisam zarazila: ni dete, ni kolege, ni drugarice koje su mi bile u gostima pre nego što sam dobila rezultate. Zahvalna sam doktorima, ali i svima koji su me ovih dana razmazili donoseći mi na vrata supe, čorbe i kuvana jela. Ne znam kako ću se vratiti u normalu i početi sama da kuvam.
Mnogo mi znače pažnja koju dobijam i podrška koja stiže od znanih i neznanih. Dobila sam stvarno korisne savete, na primer kako da napravim „vitaminsku bombu“ koja će mi vratiti energiju, ali bilo je i poruka: „Ej, ne šalim se, treba da duvaš balon kako bi ojačala pluća“ ili „Postoji malo poznati lek koji se daje kravama, ali stvarno deluje i kod ljudi koji imaju koronu“.
Što je najluđe, sve to sam čitala doktorima i pitala ih za mišljenje.
To je već tema za jutarnji program, čim se vratim, nadam se 22. aprila. Bolje se osećam, ali znam da nema mesta opuštanju.
Istina, pitala sam doktora Stevanovića da li smem da proslavim rođendan koji je 2. maja, i obećao je da će razmisliti o tome.
– Šalu na stranu, svesna sam da nema mesta opuštanju. Nastaviću da vodim računa kao do sada, što svima savetujem.
Jedino zajedničkim snagama i ličnom odgovornošću možemo učiniti da korona postane prošlost. Zaželela sam se da zagrlim i izljubim ćerku. Trenutno gledam snimke kako dresira psa.
Za ovih deset dana naučila ga je da stoji na dve noge, ustane na komandu, laje kada mu kažeš „govori“.
Pomislila sam: „E, moja Iskra, da si tako revnosno učila istoriju i geografiju, gde bi nam bio kraj.“
Dodaj komentar