City
Između dva svetska rata, sada već davne 1926. godine, Ljubomir Parlać je osnovao poslastičarnicu “Siti”. Po završetku osnovne škole u rodnim Sremskim Karlovcima, došao je u Novi Sad i poslastičarski zanat je učio kod Jakova Dornštetera. Prva Parlaćeva poslatičarnica se nalazila u Ulici kralja Aleksandra 17, današnji Trg mladenaca, a 1933, gospodin Parlać je poslastičarnicu preselio u Jevrejsku 11, sada Pozorišni trg broj 6, gde i danas postoji.
Proizvodnja i prodaja torti i kolača nije prestajala čak ni za vreme Drugog svetskog rata. Materijal za ove poslastice i nadaleko čuvene krempite sa šlagom i kornete, gospodin Parlać je nabavljao na periferiji grada i u okolnim selima. Gosti su uživali i u bundevari, štrudli sa jabukama i makom.
Carigrad
Gotovo svaka novosadska ljubavna priča koja se rodila 60-ih godina prošlog veka, veli naša sagovornica, u neraskidivoj je vezi s korzoom, mestom susreta i udvaranja. Upravo tu je 1933. godine otvorena poslastičarnica “Carigrad”, koja takođe i danas radi.
Gazda Rista Ristić je doneo prvu mašinu za pravljenje sladoleda, a tajni sastojak za osnovnu smesu bili su štapići vanile koje je donosio iz Italije. Recept za sladoled ovog novosadskog poslastičara toliko je bio poznat da su ga tražili i glumci Bert Lankaster i Džeraldina Čaplin, boraveći na Petrovaradinu zbog snimanja filma.
I današnji Novosađani dovode decu ovde na starinske padobrance, a stariji još uvek gustiraju špricer bozu – pola boza, pola limunada.
Nešić
Poslastičarnica “Nešić” poslednja je u ovom slatkom nizu, samo zato što je poslednja osnovana, 1934. godine. Prva poslastičarnica Mladena Nešića zvala se “Ohrid” i nalazila se prekoputa zgrade Banovine. Kada mu je radnja nacionalizovana, Nešić se nije pokolebao, već je 1952. otvorio novu, nazivajući je jednostavno – Nešić.
Kolači i druge poslastice pravljeni su po peštanskom, bečkom i praškom uzoru, a veliki ugled stekla je zahvaljujući svojim voćnim tortama sa šlagom, pariskim korpicama, marcipanu, čokoladnim desertima, štrudlama s makom, orasima, višnjama i jabukama, a naročito sitnim kolačima. Bila je poznata i po tome što su Mladen Nešić i njegova supruga Milica prvi u gradu donosili iz Italije ukrase za torte.
U ovu radnju dolazili su, ne samo Novosađani, već i mnoge mušterije iz drugih mesta. Znali su da dođu članovi Matice srpske iz Beograda, gosti Sterijinog pozorja i Zmajevih dečjih igara, profesori univerziteta, akademici…
Za ovaj bračni par je zanimljivo da su bili prvi jugoslovenski turisti koji su posle rata posetili Ameriku, 1969. godine. Odatle je Milica donela srebrne i zlatne jestive ukrasne kuglice za torte, koje su postale apsolutni hit.
U poslastičarnici “Nešić”, jedne godine su pravili tortu za Jovanku Broz, povodom njenog rođendana koji je proslavljala u Karađorđevu. Napravili su joj reform tortu, a na vrhu je bila ukrašena figurom jelena, napravljenom od grilijaža.
Sladoledžije
Slatkiše su nekada prodavali i ulični prodavci, iz korpi. A `Italijani sladoledžije, leti su išli ulicama svojim kolicima i zveckanjem se javljali i prodavali sladoled. Zalazili su i u sporedne ulice, bile su tada velike vrućine, pa se ledena poslastica više tražila. Jedan od prvih poslastičara koji je pravio sladoled, bio je Italijan Bartolo Kolombio.
Fabrika čokolade
Koliko je poslastičarstvo bilo razvijeno (i cenjeno) u Novom Sadu, svedoči i podatak da je jedan poslastičarski pogon imao skoro hiljadu zaposlenih.
Gospodin Danilo Teofanović je 1924. godine osnovao Tvornicu bombona, čokolade i raznih delikatesa “Plevna”. Bila je smeštena u Pašićevoj 30. Do 1939. postigao je značajan razvoj, što dokazuje činjenica da je imao 965 zaposlenih. Počeo je nabavku luksuznih metalnih kutija za bombonjere iz Slovenije, u koje je pakovao čokoladne deserte.
POVEZANO: Najlepši čokoladni kolači u Novom Sadu
Dodaj komentar