Umetnik kojem se svet divi ženu tretirao kao psa i 50 godina je nije puštao iz kuće

Francuski pisac Viktor Igo ostao je upamćen kao jedan od najvažnijih umetnika svetske književnosti i autor besmrtnih dela koje i dalje rado čitamo.

Među Igoovim najpoznatijim delima su Zvonar Bogorodičine crkve, Jadnici i Čovek koji se smeje, koja su ostavila veliki trag na svetsku književnost.

Jedna od prvih osoba koja je čitala Igoove romane bila je Žulijet Drue, koja je zapravo prepisivala sve njegove rukopise punih 50 godina, a uz njega je bila toliko siromašna da sebi nije mogla da kupi ni novu haljinu.

Sa Viktorom je prošla svašta i živela život robinje ljubavi kakvu je danas teško zamisliti. Ovo je njena priča!

Genije i njegova voljena

– Kada žena koja prođe pored vas i svojom pojavom i načinom hodanja vam oduzme dah, izgubljeni ste – zaljubljeni ste. Postoji samo jedna stvar koju tada možete da uradite – da toliko intenzivno mislite na nju, da i ona bude prisiljena da misli na vas – rekao je svojevremeno Viktor Igo o Žulijet.

Viktor i Žulijet upoznali su se kada je ona imala 27 godina, prilikom čitanja jednog od njegovih romana, u kojem je ona imala malu ulogu. Nijedno od njih dvoje tog dana nije znalo da ih čeka ljubav koja će im doneti neizmernu sreću, ali i razočaranje i tugu koju donosi izdaja.

Žulijet je rođena kao Žulijen Žozefin Guvan. Njeno detinjstvo bilo je sve samo ne lako i lepo. Njen otac bio je krojač, a majka je radila kao domaćica i sluškinja po tuđim kućama. Majka je preminula samo nekoliko meseci nakon što je rodila Žulijet, a otac godinu dana kasnije. Odgajio ju je ujak koji ju je podsticao na čitanje i poeziju, a Žulijet ga je slušala i uživala u knjigama.

Godine 1825 upoznala je skulptora Džejmsa Pradijera. Umetnik nije bio pristalica braka, pa mu je Žulijet rodila vanbračnu ćerku Kler. 1829. godine Žulijet je započela karijeru glumice i počela da živi kao kurtizana (ljubavnica bogatih muškaraca).

Igo je bio očaran Žulijet čim ju je prvi put ugledao, ali bilo ga je sramota zbog činjenice kakav život vodi njegova voljena. Jedini izvor prihoda koji je Žulijet imala bio je novac bogatih ljubavnika, a taj novac je raskošno trošila samo na sebe.

Ipak, Žulijet se zaljubila i zbog Viktora napustila pozorište, raskalašan život i ljubavnike.

Iz bogatstva u siromaštvo

Igo je bio bogat i moćan, ali nije želeo da troši novac na Žulijet, jer je prezirao sponzoruše i mislio da će sve to izgledati loše. Takođe je zabranio Žulijet da komunicira sa bilo kim i da napušta kuću bez njegove dozvole.

Ipak, u to vreme Igo je bio oženjen drugom ženom i nije hteo da napusti porodicu, ali nije hteo da napusti ni Žulijet. Pitao ju je da mu bude sekretarica i da prepisuje sve njegove radove.

Obuzet ljubomorom i njenim prethodnim životom, Igoova ljubav često se pretvarala u tiraniju. Ponašao se kao da poseduje Žulijet. Ona se nije opirala i bila je spremna da učini sve za voljenog čoveka. Pored bogatog Igoa koji ju je praktično držao zatočenu, Žulijet je morala da rasprodaje lične stvari kako bi vraćala dugove. Da bi uštedela novac, ponekad nije čak ni ložila vatru tokom zime, a ako bi bilo previše hladno, ostajala je pod jorganom ceo dan. Igo joj nikad nije dopustio da kupi nešto novo.

Iako je bio ludo zaljubljen u Žulijet, Igo ni na vrhuncu ljubavi sa njom nije zaboravio suprugu Adel i decu. Njima je davao sav luksuz, i sam je živeo vrlo raskošno, ali Žulijet nikada nije videla ni dinar od njega.

Ljubav jednog tiranina

Kada joj je konačno dopustio da pođe sa njim u neku posetu, ona ga je kao verni pas čekala u kolima ili u nekom ćošku. U nekim pismima koja su ostala sačuvana, Žulijet mu je pisala:

Hvala ti što me tretiraš kao psa lutalicu i Veoma si okrutan prema meni.

Izvor: Stil