Heroji koji su spremni da žrtvuju svoj kako bi spasili tuđe živote postoje.
Nije Srbija samo zemlja kriminalaca, ubica i dupeuvlakača, već su oduvek postojali pojedinci koji su životom branili zemlju, kolege i svoje dostojanstvo.
Pukovnik i pilot Milenko Pavlović poginuo je 4. maja 1999. godine iznad Valjeva u okršaju protiv NATO bombardera koji su u Srbiju ušli poletevši sa tuzlanskog aerodroma u BiH. Kolege piloti prepričali su šta se dogodilo tog dana oko podneva na vojnom aerodromu Batajnica.
– Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću! – viknuo je Pavlović dok je izvlačio mladog kolegu iz kabine aviona Mig 29.
Posle samo dvanaest minuta, vojno osoblje u operativnom centru čulo je njegove poslednje reči.
– Imaju me – rekao je pukovnik heroj pre nego što je njegov avion nestao sa radara.
Delovi aviona rasuli su se po selu Bujačić, a Milenko Pavlović se nije katapultirao pre obaranja.
Milenko Pavlović (1959-1999) rođen je u selu Gornje Crniljevo, kod Osečine.
Završio je Vojnu gimnaziju u Mostaru i Vazduhoplovnu akademiju. Bio je komandant 204. Lovačko-avijacijskog puka VJ.
Šanse da preživi ovaj neravnopravan sukob nisu postojale. Po samom poletanju, otkazao mu je generator naizmenične struje, čime je praktično ostao “slep”, jer mu nije radio radar.
Čak i da mu je radar bio ispravan, njegov domet bio je upola manji od dometa radara kojim su bili opremljeni NATO lovci.
NATO rakete imale su tri puta veći domet od njegovih. Zato holandski piloti u svojim F-16 nisu ni morali da uđu u jugoslovenski vazdušni prostor, već su iz rejona Tuzle lansirali tri rakete koje su pogodile Pavlovićev MiG-29.
Neposredno pre obaranja, na pitanje iz operativnog centra da li vidi neprijateljski avion odgovorio je: „Vidim ih, ali vide i oni mene!“
Posthumno je unapređen u čin pukovnika, odlikovan Ordenom za hrabrost i Ordenom Svetog vladike Nikolaja (Velimirovića) Valjevske eparhije SPC, piše Mondo.
U vreme vlasti Slobodana Miloševića nije prihvaćen predlog da se pilot Pavlović proglasi narodnim herojem.
Dodaj komentar