Božićni post traje 40 dana i smatra se jednim od strožih postova, pa ga neki upoređuju sa apostolskim. U toku celog ovogа postа ne jedemo meso, beli mrs i jаjа, a nа Bаdnji dаn se ne upotrebljаvа ni ulje ni vino, već se obаvezno posti „nа vodi“.
Osim pročišćavanja u hrani, Božićni post bi, što je mnogo važnije, trebalo da nas pročisti u duši i odagna loše misli. To nažalost većina ljudi ne shvata, a novinarka Noizz-a se u svom tekstu pozabavila baš tom grupom ljudi.
Tekst prenosimo u celosti.
Bože, grešila sam. Jela sam fantastičnu pitu s mesom iz jedne vidikovačke pekare i uz to sam popila šolju jogurta na Badnji dan. Kasnije sam tokom dana pomogla starijem komšiji da odnese teške kese iz prodavnice do stana, pridržala sam vrata majci s detetom u zgradi i ustala trudnici u busu – ali kapiram da je to sve totalno nebitno jer sam za ručak pojela krmenadlu sa savršenim pireom od krompira sa puterom i mlekom.
Nisam nikoga psovala. Nisam nikoga osuđivala. Radovala sam se tuđoj sreći i tugovala kad su drugi tužni. Davala sam sve do sebe da pomognem onima kojima je pomoć potrebna i trudila se da odagnam loše misli.
Trudila sam se da prihvatim činjenicu da smo svi različiti i ne samo da poštujem tu različitost – već i da je slavim.
Poštovala sam roditelje, volela prijatelje, trudila se da ne lažem.
Pravoslavlje iz pekare
Ali, tetu iz pekare u kojoj sam ujutu kupila pitu s mesom ništa od toga ne zanima. Ne, njoj je samo bitno to što ja na Badnji dan ne postim – i odmah me je okarakterisala kao lošeg čoveka.
Odmahnula je glavom kad je čula moju porudžbinu i opomenula me da je danas Badnji dan. Kad sam potvrdila da sam orijentisana u vremenu i prostoru i da znam koji je dan, počela je da mrmlja „Bože me sačuvaj“ i nevoljno mi stavlja pitu u papirnu kesu.
Jer ona, vidite, posti. Ona je, kao i većina velikih „vernika“ koji poste samo kroz ishranu, uverena da je na neki način bolji čovek od mene zato što neće pojesti delić krave tog dana.
Nju ne zanima to što je sama činjenica da me osuđuje veći greh od bilo čega što bi mogla da pojede. Ona ne razmišlja o tome da je svojim postupkom učinila da se ja osećam kao poslednje govno – iako to svakako njen dragi Isus ne bi želeo.
Ne, njoj je samo bitno da je neko u vreme posta pojeo nešto što nije posno. I nije usamljena – zapravo, većina je takva.
Šta je poenta posta?
Zato, iz najbolje namere, mislim da je krajnje vreme da svim ignorantnim „vernicima“ (ogromna grupa, u koju ne spadaju vernici koji zaista poste i telom i dušom) konačno objasnimo šta je poenta posta.
Post, draga ženo iz pekare i svi vi ostali koji osuđujete druge – predstavlja proces prečišćavanja tela i duše. Do toga se dolazi suzdržavanjem od određene hrane kao i od svakog oblika grešnih dela, pomisli i želja. Smatra se da je post u hrišćanstvu pokrenuo sam Isus Hrist koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga, ukrepio je sebe dugotrajnim potpunim postom.
Je l’ stvarno mislite da je Isus sedeo, jeo hleb sa margarinom i sve vreme osuđivao sve oko sebe? Da li je mrzeo ljude koji misle drugačije? Je l’ ih gledao popreko? Drugim rečima, da li je moguće da ste toliko glupi da verujete da je poenta posta samo u tome šta ćete pojesti?!
Vernik ili samo licimerno đubre?
To što jedeš ribu umesto svinje, a u isto vreme osuđuješ, mrziš, vređaš, kradeš, spletkariš, ogovaraš, pa onda još malo osuđuješ druge – to te ne čini vernikom, već licemernim đubretom od čoveka.
Pokušajte umesto toga da ceo dan ni jednom ne osetite zavist prema nekome.
Pokušajte da u potpunosti ubijete ljubomoru u sebi.
Probajte da 24 sata ni jednom ne poželite nešto što je tuđe.
Ili da čitav dan nemate ni jednu jedinu lošu misao prema nekome (to uključuje i političare).
Pokušajte da oprostite.
Da imate razumevanja.
Da pomognete.
Da se pokajete.
I pokušajte tako da se ponašate svakog dana, bez obzira na post ili veru.
Verujte mi, mnogo je bolji osećaj nego kad sve vreme kroz život idete uzdignute glave, umišljeni da ste bolji od drugih samo zato što jedete margarin umesto putera.
Ako me nešto nervira, onda je to nametanje dogmi!
Gledah nedavno neke izjave na TV, ispade da svi mi koji slavimo (obeležavamo) Novu godinu, po zvaničnom kalendaru, nismo SRBI!?
Ne dotiče me to mnogo, sebe smatram stanovnikom planete Zemlje, prvenstveno.
Porodičnu krsnu slavu slavim, ali i na to gledam kao na deo tradicije moje porodice i naroda kome pripadam .
Da rezimiram: garantujem da sam u nekim životnim postupcima veći vernik od „vernika „!
To što je neko pripadnik ove iii one verske zajednice ne znači da je dobar čovek…zar ne?
Da Ii ovo moje pisanije znači da sam ateista? Kako-god…