Vedrana Rudan je ponovo svojim britkim mislima uzdrmala društveni poredak stvari. U svojoj novoj kolumni na njenom sajtu Rudan.info potkačila je influenserke, moderne žene, majke, supruge i ljubavnice, njihovu potrebu da sve pružaju javnosti na uvid. Pisala je i o ovoj nametnutoj kulturi hvalisanja i lažnog predstavljanja, a naročito je zanimljivo njeno shvatanje kako je to sve nekada bilo – u njeno vreme.
Ne razumem vreme u kome živim. Nerviraju me influenserke, pravilnije je pisati influenserke, ali to zvuči uvredljivo zbog onoga seri u reči.
Šta mi smeta kod ovih žena? Njihova ogromna potreba da opišu svaki trenutak svog života me ljuti. Posebno sam osetljiva kada me bombarduju najnovijim vestima u vezi sa njihovim trudnoćama i osećanjima koja gaje prema svojim „velikim”, ko zna kojim po redu, „ljubavima”.
U moje vreme, znam da je neoprostivo koristiti ovu sintagmu kada si u mojim godinama, u moje vreme trudnoća je bila nešto što se dogodi kada ga on ne izvuče na vreme, kada ti ne piješ pilule ili kad stomakom poželiš uhvatiti lika kome se na tebe baš preterano ne diže. Kondomi se nisu navlačili ni s kurvom jer se „noge ne peru u čarapi“.
U moje vreme trudnoća nije bila čudo zato jer su okolo hodali muškarci s punim jajima spermića, nije tipfeler, koji su besno mahali repom i jedva čekali da se zabiju u jedno od naših jaja. Muškarci u čijim su jajima plutali polu crknuti spermiji nisu bili opšte mesto.
Danas jesu. Zato se žene kljukaju ogromnim količinama hormona ne bi li njihovo jaje veličine teniske loptice ulovilo giricu ili gavuna na umoru. Nije poznato kako vlasnici girica oživljavaju svoje krepane ribice. Verovatno misle kako ti leševi nemaju veze s njima.
U moje vreme deca nisu bila ni “princeze” ni “prinčevi”, bila su davež koju se nekako moralo podnositi do diplome ovakve ili onakve. Učitelji bi nam stavljali do znanja da su naša deca “pametna ali lenja” i svi smo razumeli o čemu se radi.
Naša su deca bila “pametna” poput nas, dakle glupače i glupani kojima se loše piše kao što se, uostalom, loše piše i “pametnima” ako takvih ima? Bacimo oko na svet oko nas.
U moje vreme nama mamama porođaj nije bio “najsretniji trenutak u životu”.
Rađale smo mlade, dete nam je uništavalo život, preko noći postajale smo besne mrziteljice svega što je muško. Jedva smo čekale da izađemo iz faze platnenih pelena, prljavih vrtića, dečjih bolesti, osmogodišnje škole, srednje škole, fakulteta… Srećom, nitko nam nije rekao da ćemo deci biti servis i kad budu išla u penziju.
Danas… Danas javne ženske hrvatske objave preko Instagrama Vest čim im menstruacija kasni tri sata. Portali gore. Koga briga za sirote sudske službenice i šuškanja da će korumpirani hrvatski suci uskoro, takva će biti “direktiva” Evrope, dobivati penziju visini od 90% zadnje plate?
Jebeš i rat u Ukrajini koji samo što se ne pretvori u nuklearni, jebeš i bedu i sirotinju i cene i trule bolnice, sve jebeš.
Naša Mimi snimljena je na Stradunu, nazire joj se “trbuščić”. Jeeeeeeeeee! Poznata teve voditeljka čije smo sve faze trudnoće odslušali i odgledali rodiće svaki čas, možda upravo rađa. Jeeeeeeeeeee!
Poznata pevačica i “književnica” konačno je našla sreću i svog je dugogodišnjeg princa tužnog lika zamenila rasnim mužjakom. On svoju krhku djevu samo što ne kresne u grmu dok okolo njih pasu konji vrani. Sve je na naslovnicama. Jeeeeeeeeeee!
Poznata i književnica i pevačica i performerka i mama i ljubavnica i supruga i ćerka i poslovna žena čije smo fizičke promene od ušiju do čukljeva pratili uživo ostala je, navodno, ajooooooooooj, bez muža. Nacija je u koroti, portali vrište, otišao je, dopizdilo mu fotkanje njegovih sedih dlaka na stomaku.
Influenserica trenutno pati i reži poput ranjene zveri. Pratitelji, tako se zovemo mi koji pratimo svaku nacionalnu trudnoću, abortus, promašeni hitac, dojenje, rađanje, umetanje, izvlačenje, želimo znati ISTINU. Je li „princ“ odjebao u visokim skokovima? ISTINU, ISTINUUUU NAM DAJTE, urla Hrvatska.
Uzalud. Kad influeserke ostanu bez „junaka“ koji u džepu uskih belih pantalona drži mobilni koji može izgledati i kao kingsajz kur*c Hrvatska se pretvara u Dolinu Suza. Ostavljena djeva preklinje, ne pišite mi noći o ponoći, moj život je samo MOJ!
Kad bi bar bilo tako. Kad bi nas neki novi trend poštedio priča iz života naših glumičica, producentkinja, književnica, influenserki, uspešnih majki koje doje devet puta dnevno, savršene Prve Mame koja deračinom ocenu svoga sina pretvara u peticu bez imalo srama… I sve one, kad im loše krene, a modernoj ženi loše krene kad je ostavi jebač, mole javnost za privatnost.
U moje vreme žena je bila žena. Danas mora biti ženka. Mora li?
Dodaj komentar