Vedrana Rudan je izvrsna, talentovana hrvatska književnica rođena u Opatiji, živi u Rijeci. Ima sjajan stil pisanja, lagan, čitak, poput brze reke, a onda te odjednom iznenadi svojom leksikom.
Glavnu junakinju ili junaka romana opsuje tako slasno da vam se to jako sviđa. Zašto? Jer piše narodnim jezikom. Psuje, priča prostote, viče i sve to vrlo funkcionalno, piše Jutarnji.hr.
Iskrena je potpuno. Stoga Vedrana u Hrvatskoj ima problema, a u susednim zemljama nema. Obožavaju je.
Napisala je već 17 knjiga i prevedena je na mnoge strane jezike. Ima muža Ljubišu, kojeg obožava, i dvoje dece, ćerku i sina iz prvog braka. Žive u 300 godina staroj kuću na Trsatu, najlepšem delu Rijeke.
U intervjuu za Jutarnji govorila je o svom nedavnom boravku u Srbiji na Sajmu knjiga, ali i kako se oseća u našoj zemlji.
– Ja sam u Srbiji zvezda – rekla je.
Na pitanje zašto to nije u Hrvatskoj, slavna spisateljica kaže da nema odgovor.
– Mislim da me ne podnose u kulturnim krugovima, ako to jesu „kulturni krugovi“. Ja, skromno, mislim da sam prevelika za njih. I za Hrvatsku i za te krugove. Srbija je definitivno moja zemlja. Tamo ne da se osećam kao kod kuće, nego ja tamo jesam kod kuće. A nisam Srpkinja – kaže Rudan i ističe da voli našu zemlju i narod.
– Došla sam tamo 2003. godine, objavili su moju knjigu „Uho, grlo, nož“, a Seka Sablić je igrala monodramu istog imena kao knjiga. Ja sam u toj knjizi nekim imaginarnim Srbima poručila šta ja mislim o našem ratovanju, o našem sukobu i koliko meni nacija nije bitna. Poverovali su mi, a i danas mi veruju. Govorim iz srca. Za mene su Srbi ljudi, ne Srbi. To je to. Obišla sam celu tu zemlju uzduž i popreko.
Najavila je da uskoro ide u Niš, pa u Crnu Goru u Herceg Novi.
– Pritom, vrlo je bitno, da sam ja skupa gospođa, moja gostovanja nisu jeftina, moji časovi na televizijskim nastupima, na koje ne moram da idem kao promoter knjige, vrlo su skupi. Ja sam business woman. Ja nisam počašćena kad me neko negde pozove. To je moj posao koji se plaća.
U Srbiji ima svoju izdavačku kuću.
– To je Laguna u Beogradu. To je svetska kuća. Vlasnik Lagune, Papić, ušao je među deset najboljih menadžera u svetu, ali ne samo u izdavaštvu nego uopšte. Veliki menadžer. Dodela nagrada bila je u Monaku. On svoje pisce, koji mu donose pare, tretira kao zvezde. Baš sam juče dobila obaveštenje od Lagune da se štampa osmo izdanje moje knjiga „Zašto psujem“. Isto juče javio mi je gospodin Glamuzina, sjajan direktor VBZ-a u Zagrebu, da se upravo štampa drugo izdanje moje knjige „Doživotna robija“.
Vedrana Rudan:“Mi žene znamo da su deca nešto najgore što nam se dogodilo“
Dodaj komentar