Krajem marta došlo je do fizičkog obračuna dveju vaspitačica u vrtiću Bambi u Novom Sadu. Nakon verbalnog sukoba došlo je do fizičkog kontakta. Uprava Radosnog detinjstva odlučila je da vaspitačice razdvoji u različite vrtiće i da zataškaju slučaj. Premeštaj vaspitačice iz vrtića Bambi pokušali su da prikriju navodnom organizacijom rada.
Ni kriva ni dužna, za ovo su “kažnjena” deca iz drugog vrtića. Omiljeni vaspitač iz vrtića Petar Pan je, ovom “novom organizacijom” dobio premešaj u vrtić u kojem se odigrao incident, da bi na njegovo mesto došla učesnica obračuna.
Kako su roditelji dece iz vrtića Petar Pan saznali, ovo je odluka vođe pedagoške jedinice.
Roditelji su pokrenuli peticiju da vaspitač ostane sa decom koja su ga zavolela, kako generacija ne bi bila “presečena” pred kraj godine. Ali uprava Radosnog detinjstva nije imala sluha za potrebe dece.
– Sve se odigralo za 10 dana. Ovo su pravdali izgovorima da su to “normalne i obavezne kadrovske promene”, iako nam nisu obrazložili po kojem osnovu su te promene “obavezne”. Ovim se faktički jedna generacija prekida na pola – kaže za Luftiku jedan od roditelja.
Mirjana Koričić, rukovodilac nadležne pedagoške jedinice, nije htela za Luftiku da komentariše ovaj slučaj i uputila nas je na direktorku ustanove Radosno detinjstvo Marijanu Popov.
Direktorka Marijana Popov u pisanom odgovoru za Luftiku je naglasila da fizičkog obračuna među zaposlenima u vrtiću Bambi nije bilo ocenjujući navode kao u celosti netačne i paušalne. Takođe, šturo je obrazložila peticiju roditelja iz vrtića Petar Pan te se u tom smislu takođe pozvala na organizaciju rada i navela da su roditelji dobili sve relevantne odgovore o premeštaju omiljenog vaspitača dece:
– Činjenica je da su roditelji iz vrtića Petar Pan pisali peticiju kojom su iskazali nezadovoljstvo zbog premeštaja jednog od zaposlenih, a sve nakon što je održan sastanak sa savetom roditelja iz tog vrtića gde su dati odgovori na sva relevantna pitanja u vezi sa predmetnim premeštajem zaposlenih. Nakon toga, a po ponovnom obraćanju roditelja iz vrtića Petar Pan Ministarstvu prosvete, Ustanova je dostavila još jedno izjašnjenje povodom predmetne organizacije rada nadležnoj školskoj upravi.
Naravno da kada se u skladu za potrebama organizacije i procesa rada vrši premeštaj zaposlenih posebno uzimajući u obzir veličinu naše ustanove i broj i strukturu zaposlenih, a uvažavajući i interese dece uspostavlja tzv. plan tranzicije radi lakšeg prilagođavanja – istakla je Popov i dodala da imajući u vidu navedeno, a posebno činjenicu da su u nekoliko navrata iscrpno pruženi odgovori i objašnjenja u vezi sa organizacijom zaposlenih nema govora o navodima da su roditelji ostali bez odgovora.
Roditelji su podrobnije i konkretnije opisali splet događaja u novosadskim vrtićima. Komentar koji se apostrofirano izdvaja glasi “Kako nepotizam u obrazovnim ustanovama ubija veru u bolje sutra od malih nogu?”, a ovo su samo još neki od stavova roditelja:
– Dođeš po dete u vrtić, a ono plače… Dete koje je lepo naviknuto na vrtić, u istoj grupi je već dve godine, vaspitači sjajni, deca složna… Pitaš se šta nije u redu? I onda saznaš: SVE!!! Šta je to sve? Sve je kada ti oduzmu sve. Oduzmu ti stub, oslonac, stenu. Oduzmu ti pesmu, osmehe, energiju koja pleni. Oduzmu ti ljubav, bezuslovnu ljubav koju još jedino dobijaš od svojih najrođenijih. Oduzmu ti čuvara, zbog kog mirno spavaš svaki dan u vrtiću, jer znaš da si čuvan kao da su mama i tata tu.
– Znači, danas u Srbiji oni koji se tuku i svađaju na radnom mestu bivaju nagrađeni tako što će da biraju gde će da rade, a deca neka plaču dok ne prestanu…
– Kada postaviš to pitanje naglas oni ti opet automatizovano odgovaraju da je to za decu dobro, da deca treba da se navikavaju na promene, da će više naučiti, da će se lako navići na novu vaspitačicu. Ti se opet u sebi pitaš: Da li je ovo moguće? Deca su do sad bila srećna, lepo su napredovala, učila, upijala svaku reč, bila disciplinovana. Imali smo savršen tandem vaspitača, oni su lepo radili zajedno i deca bila srećna i zadovoljna, zašto nam neko sad to kvari?
– I onda, raspitujući se okolo, dođemo do saznanja da je došlo do fizičkog obračuna između nekih vaspitačica u nekom drugom vrtiću i da moraju da ih razmeste, zarad mira u “kući”, pa će naše da razdvoje, da bi napravili mesta za “iskusnu koleginicu sa puno staža, koja je, eto idealna za našu decu”.
– Mi imamo nekoga ko je idealan za našu decu i ne želimo to da menjamo, želimo da naša deca i dalje idu sa osmehom u vrtić, jer će tamo zateći SVOJE vaspitače koje obožavaju. Promene će doći kad im vreme bude, kad krenu u školu i kad budu morali da se prilagođavaju. Sada, sa pet godina, oni traže osećaj ljubavi, sigurnosti, traže zabavu i bezbrižnost. A to su do sada imali sa SVOJIM vaspitačima, i to je neko rešio da im oduzme, jer neko tamo ne zna da rešava svoje probleme mirno i staloženo, već se tuče na radnom mestu. I umesto da bude sankcionisana, dobiće premeštaj tamo gde joj odgovara, a naša deca će da plaču dok se ne naviknu, tako kažu oni koji o tome odlučuju. Ako se ikada naviknu…
Ovakve scene, pa makar vaspitačice i “samo” skinule dlaku sa glave jedna drugoj su prigodne jedino za brojne optužbe za ugrožavanje dece. Posebno je zabrinjavajuće što mališani nakon potpuno nerazumnih postupaka lica koja im na neki način odmenjuju roditelje u odsustvu čuvši o nasilju potencijalno mogu biti ohrabreni da se međusobno oprobaju u nekakvom sličnom okršaju. “Mama, vidi šta smo danas naučili: Pljeska. Okreni i drugi obraz”. Ako koza laže rog ne laže kaže naš narod…
Dodaj komentar