Često imamo prilike da vidimo neobjašnjive fenomene u našoj lepoj Srbiji koji ukoliko nam ne izmame osmeh na lice, a onda nas sigurno dovedu u stanje moždane „smrti“ i paralize od nekoliko sekundi jer, prosto, naš um ponekad nije u stanju da procesuira ljudsku glupost koja je sasvim sigurno neuništiva.
Strelice na kolovozu koje nas navode ka suprotnom i nedozvoljenom pravcu kretanja pri ulasku u kružni tok ili pešački prelaz preko koga se ne može preći sa jednog na drugi trotoar, sasvim je svejedno. U oba ova slučaja moždana kora nesumnjivo zaboli.
Potonji primeri sve češće mogu se videti po društvenim mrežama zahvaljujući građanima koji u neverici objavljuju neshvatljive greške nadležnih i njihovih službi. Sada je isplivao novi primer nezainteresovanosti javnih funkcionera za posao kojim se bave. Ovaj javašluk udara u jednu od najvažnijih kategorija društva. Roditelji i sasvim mala deca trpe nepotrebno iživljavanje.
U Varvarinu je pešački prelaz koji vodi direktno do ulaza u lokalni vrtić blokiran ogradom koja ne dozvoljava roditeljima da pređu ulicu bez ozbiljnih gimnastičarskih i atletskih sposobnosti.
U Srbiji pored prirodnih fenomena koje sa uživanjem možemo posmatrati i diviti im se, sve češće imamo one druge, takozvane društvene fenomene koje posmatramo ćutke, bez uživanja, sa emocinalnim koktelom skrojenim od čuđenja, ljutnje i osećaja nemoći koji proizvodi autentičnu i autohtonu srpsku muku.
Šta je ideja ovog prelaza, zašto roditelji ne podignu glas i nateraju nadležne da rade već jednom svoj posao i učine prohodnim ovaj prelaz do tako važnog mesta kao što je dečiji vrtić!? Ove slike na društvenim mrežama služe da se narod našali dobro poznatim crnim humorom koji smo doktrorirali kroz istoriju i sad to nasleđe prenosimo sa kolena na koleno. Razume se da nas je to održalo, ali nekada vrag odnese šalu.
Koje logično objašnjenje se može naći nakon ovog prizora i dobranog promišljanja?
Ljudi su u komentarima na društvenim mrežama pokušali da ljutnju odagnaju smehom i duhovitošću.
– Roditelji 110m prepone – našalio se jedan pratilac stranice Bora Konj.
– Naši roditelji išli po snegu 10km do škole a ovi će svojoj deci da pričaju kakve sve prepreke morali da preskoče da dođu do škole – napisao je drugi korisnik Fejsbuka.
Ovo su samo neki od komentara. U komentarima se utrkujemo ko će biti duhovitiji, originalniji, a zapravo gubimo vreme i trošimo energiju u virutualnom svetu dok život ide lagano kraj nas, bez pokušaja da stvari zaista popravimo i da omogućimo jedni drugima neki iole normalan suživot. Pešački koji ne vodi nikuda, cilj koji gledaš preko ograde i prepreka koje i nemaju nekog posebnog smisla. Ovo nekako zvuči kao lajtmotiv života u Srbiji.
Jokara i pijan igra fenomenalno ove sezone, ali uz Mahi mahi mahi mahinalno i sličan repertoar
Dodaj komentar