Srbija je broj 1 u svetu po broju zaraženih korona virusom na milion stanovnika. Postali smo i korona tigar u kojem veliki deo stanovništva čvrsto veruje u razne teorije zavere, što i nije čudno, s obzirom na to u kakvoj državi živimo. Nenad Jarić Dauenahuer, naučni novinar redakcije hrvatskog portala Index.hr objavio je svoje istraživanje koje se bavi najčešćim razlozima zbog kojih se Hrvati ne vakcinišu koji su takođe popularni među Srbima.
Tekst prenosimo u celosti:
Razlozi oklevanja u vezi sa vakcinacijom ili odlaganja vakcinacije su brojni i različiti, a mnogi od njih su razumljivi. U javnosti su se iskopali rovovi s generalizovanim podelama na vaksere i antivaksere. Pritom se u koš s antivakserima i poklonicima teorija zavere koji veruju u besmislice – tipa Bill Gates nas čipuje a vakcinacijom postajemo magnetisani ili antene za 5G – često se trpaju i ljudi koji imaju razuman strah od vakcinacije jer su se našli u kakofoniji informacija o nuspojavama vakcine koje nisu nužno izvukli sa antivakserskih stranica.
Ove se nećemo baviti argumentima koje iznose profesionalni anti-vakseri i vatreni teoretičari zavera, od kojih su neki izgradili unosne karijere u protivljenju vakcinaciji , već ćemo pokušati da rešimo razloge zašto većina hrvatskog stanovništva još nije vakcinisana.
Do ključnih razloga došli smo na osnovu anketa i kroz komunikaciju sa čitaocima i lekarima koji su preneli misli svojih pacijenata.
U analizi razloga koristićemo se samo podacima iz najverodostojnijih izvora – onih ozbiljnih agencija poput EMA -e, FDA -e, CDC -a, ECDC -a itd., koji strogo prate istraživanja efikasnosti i sigurnosti vakcine (koja su više puta blokirala ili odložila dozvole i kampanje za vakcinaciju određenom vakcinom) i iz ozbiljnih naučnih studija iz najboljih časopisa kao što su Nature, Science, Lancet, BMJ, NEJM itd.
To su izvori koji možda nisu apsolutno savršeni, ali su se pokazali bezbroj puta kroz istoriju da nisu voljni da ugroze svoju reputaciju propagirajući nešto što šteti zdravlju ljudi. Drugim rečima, ovo su izvori u kojima rade hiljade najboljih naučnika kojima možemo verovati.
Dakle, počnimo sa rednom analizom razloga za odbijanje ili odlaganje vakcinacije.
1. Vakcine su razvijene prebrzo
Činjenica je da su se vakcine protiv COVID-19 razvile rekordnom brzinom, za manje od godinu dana, brže nego što su mnogi očekivali. Ali to nije bilo sasvim neočekivano za naučnike. Treba imati na umu da se vakcine protiv novih sojeva gripa decenijama razvijaju svake godine. Osim toga, više naučnika je bilo angažovano na razvoju vakcine protiv COVID-19 nego ikada u istoriji jer je bolest paralizovala svet i nanela ogromne žrtve i ekonomsku štetu. Nije tačno da su tehnologije koje se koriste za razvoj ovih vakcina potpuno nove. Čak ni mRNA vakcine nisu potpuna novina. Istraživanje efekata mRNA započelo je 1990. godine, a prvi lek na bazi RNK, fomivirsen, koji blokira prevođenje mRNA citomegalovirusa, odobren je 1998. godine.
Ovde je vredno podsetiti se da je prva vakcina protiv malih boginja zapravo bila ovčji inokulum, a neki vladari, poput Katarine Velike, pokrenuli su masovne kampanje inokulacije.
U kasnijim vekovima vakcine su bile mnogo manje kontrolisane i testirane i manje je jasan mehanizam delovanja i kvaliteta (čistoće). U poređenju sa prethodnim vakcinama, mnogo više se znalo o vakcinama protiv mRNK na početku. Tehnologija ovih vakcina naučnicima je dobro poznata još od epidemija MERS-a i SARS-a uzrokovanih koronavirusima sličnim SARS-CoV-2. Ove vakcine deluju na imunološki sistem sa minimumom aktivnih i pomoćnih supstanci i tehnološki su najtačnije i najbolje dizajnirane.
Osim toga, njihova proizvodnja je lakša i brža od proizvodnje vakcina na bazi ubijenih virusa.
2. Vakcine nisu dovoljno ispitane
Sve vakcine koje su odobrile ključne agencije, kao što su EMA, HALMED i FDA, prošle su uobičajene tri faze kliničkih ispitivanja na desetinama hiljada učesnika. Nijedno ispitivanje nije preskočeno i nijedna vakcina nije odobrena bez detaljne analize kompletne dokumentacije o rezultatima svih ispitivanja bezbednosti i efikasnosti.
Razvoj novih vakcina uštedeo je mnogo vremena tokom istraživanja, između ostalog i mnogo toga što su uradili uz pomoć računarskih modela, izbegavajući grešju na taj način. Takođe, neke birokratske procedure su skraćene, ali to nije uticalo na rezultate kliničkih ispitivanja. Pandemija je bila toliki prioritet da nije bilo finansijskih i logističkih prepreka da se sve organizuje i izvede u najkraćem mogućem roku.
Konačno, ključne agencije nastavljaju pomno da prate efikasnost i bezbednost svih odobrenih vakcina u 4. fazi ispitivanja, nakon početka masovne vakcinacije. Do danas je širom sveta distribuirano više od 3,71 milijardi doza vakcine, a svi podaci pokazuju da su veoma efikasne i bezbedne.
3. Neke vakcine imaju ozbiljne nuspojave
Činjenica je da su neki ozbiljni neželjeni efekti određenih vakcina prepoznati tek nakon što su se počeli masovno koristiti. Ovo nije neočekivano jer su ovi neželjeni efekti toliko retki da se ne mogu zabeležiti u kliničkim ispitivanjima koja su uključivala desetine hiljada učesnika, već samo u masovnim kampanjama, nakon vakcinacije miliona ljudi. Na primer, pokazalo se da vakcina AstraZeneca izaziva abnormalno zgrušavanje krvi kod 4 do 6 ljudi na milion. Međutim, istraživanja su pokazala da se to može sprečiti ako se problem uoči na vreme i da se rizik smanjuje s godinama, pa je manji kod starijih osoba.
Pokazalo se da mRNK vakcine izazivaju upalu srčanog mišića. Ali prema EMA, Pfizer vakcina je povezana sa samo 145 slučajeva miokarditisa i 138 perikarditisa u 177 miliona doza. Moderna je povezana sa 19 slučajeva miokarditisa i 19 perikarditisa u 20 miliona doza. Pet osoba vakcinisanih ovim vakcinama je umrlo, ali su sve bile ili veoma stare ili su imale neku ozbiljnu osnovnu bolest. Zamislite samo koliko bi od tih stotina miliona ljudi umrlo da su zaraženi covidom-19.
Neuporedivo veće koristi od rizika vakcine AstraZeneca dobro ilustruje infografika koju je napravila EMA (ispod). Suzbija sve hospitalizacije koje su izbegnute vakcinacijom protiv mogućih nuspojava zgrušavanja krvi, prema starosti. Očigledno, korist je najveća za starije osobe, ali nema sumnje da je velika čak i za mlade.
4. Genetski kod virusa se ugrađuje u ljudski DNK
Neki ljudi strahuju da bi se genski kod virusa mRNA mogao ugraditi u ljudsku DNK, odakle bi nakon dužeg vremena mogao izazvati probleme koji se nisu ispoljili tokom kliničkih ispitivanja.
Naime, neki virusi, poput retrovirusa, imaju sposobnost da upišu delove svojih kodova u ljudsku DNK.
Međutim, u slučaju SARS-CoV-2, koji je RNA virus, ovaj strah nije opravdan jer bi mu bio potreban enzim koji transkribuje virusnu RNK u DNK, a ne postoji u ljudskom telu ili u SARS-u Sam virus CoV-2..
Osim toga, mRNA je nestabilna, pa se relativno brzo razgrađuje i nestaje u ljudskim ćelijama, baš kao i sopstvena ljudska RNK.
5. Ako se medicinari ne vakcinišu zašto bih ja
U Hrvatskoj se dosta govorilo da medicinske sestre nisu pokazale očekivano interesovanje za vakcinaciju. Prema HZJZ-u, oko 43% medicinskih sestara i tehničara nije bilo vakcinisano do sredine jula.
Ali nije tačno da se lekari ne vakcinišu. Među njima je samo 19,7% istovremeno bilo nevakcinisano. To je mnogo bolji udeo nego u opštoj populaciji u Hrvatskoj, gde više od 60% nije vakcinisano nijednom dozom. Dakle, situacija bi bila sjajna da se oni koji se pozivaju na loš primer lekara, koji najviše znaju o bolestima i vakcinama, ugledaju na njih. Da su svi vakcinisani koliko i hrvatski lekari, Hrvatska, sa preko 80% vakcinisanih, bila bi zemlja sa najviše vekcinisanih na svetu (grafikon ispod).
Prema AMA -i, u Sjedinjenim Državama čak 96% svih lekara je vakcinisano.
6. Vakcinacija izaziva sterilitet
Medijima i društvenim mrežama proširila se informacija da je 72-godišnji bivši (otpušteni) potpredsednik Pfizera Michael Ieadon izrazio sumnju da bi vakcina ove kompanije mogla izazvati neplodnost kod žena. Ova tvrdnja se zasniva na hipotezi da je protein S virusa SARS-CoV-2 veoma sličan proteinu sincitin-1 koji se nalazi u ljudskoj posteljici, gde igra važnu ulogu u zdravoj funkciji. Prema ovoj hipotezi, antitela koja će naše telo stvoriti kao odgovor na protein S takođe će prepoznati sincitin-1 u posteljici i blokirati ga, što bi moglo izazvati neplodnost kod žena.
Ali to nije tačno jer bi u tom slučaju sam virus SARS-CoV-2, koji na površini ima isti S protein, izazvao neplodnost, za šta nema potvrde. Milioni žena u svetu do sada su obolele od kovid-19, a nema dokaza da je kod nekih od njih izazvao neplodnost. Osim toga, eksperimentalno je otkriveno da antitela na protein S ne prepoznaju niti se vezuju za sincitin-1. I
Isto važi i za mušku neplodnost.
7. I vakcinisani se zaražavaju
Širenje delta sojeva pokazalo je da se vakcinisani ljudi takođe mogu zaraziti i preneti infekciju na svoje najmilije. Mnogi se stoga pitaju štite li vakcine i koja im je svrha. Činjenica je da su vakcine razvijene za vuhanovski soj malo manje efikasne u zaštiti od delta sojeva. Međutim, studija sa 19.000 ljudi iz engleske Službe za javno zdravlje (PHE), objavljena u NEJM -u, otkrila je da obe doze Pfizera ili AstraZenece pružaju odličnu zaštitu od oba soja – alfa i delta.
Dve doze Pfizera imale su efikasnost od 93,7% u sprečavanju simptomatske alfa infekcije i 88% protiv delte.
Dve doze AstraZenece bile su 74,5% efikasne u sprečavanju simptomatske alfa infekcije i 67% za deltu.
Međutim, efikasnost vakcine bila je mnogo manja ako je pacijent primio samo jednu dozu – studija je pokazala da su obe bile efikasne oko 48% protiv alfa i samo 30% protiv delte.
Ali čak i ako se vakcinisani zaraze, istraživanja su pokazala da prenose infekciju za 40% do 50% manje od nevakcinisanih. Naime, virusi će se teže razmnožavati u telu vakcinisane osobe jer će im antitela otežati ulazak u ćelije i razmnožavanje, a imunološki sistem će takođe uništiti ćelije koje su već zaražene. To takođe znači da će takva osoba imati manje izražene simptome poput kašlja i kihanja i da će disanjem ispuštati manje virusa (širenje virusa) u okolinu i da će biti manje zarazna za ljude bez imuniteta.
8. Već sam imao blaži oblik korone
Većina ljudi koji se oporave od covida-19 verovatno imaju određeni stepen zaštite od recidiva. Ali snaga i trajnost te zaštite za sada su još uvek otvorena pitanja. Neka istraživanja sugerišu da virus SARS-CoV-2 može ometati imunološko pamćenje, što znači da bi se ljudi koji su se oporavili mogli ponovo inficirati. SZO stoga preporučuje da se čak i oni koji su već preživeli COVID-19 vakcinišu sa obe doze.
Naime, nekoliko studija pokazalo je da vakcinacija stvara veoma snažan i ujednačen imunološki odgovor, odnosno da stimuliše razvoj veoma visokog nivoa antitela u velikoj većini populacije i da je robusnija prema novim sojevima nego prirodna.
To potkrepljuje studija objavljena u časopisu Science Translational Medicine, koja je pokazala da se antitela nastala vakcinacijom protiv mRNA šire vezuju za domen vezanja receptora (RBD) u ćelijama od onih koje proizvodi bolest i pružaju bolju zaštitu od mogućih novih sojeva. nego oni uzrokovani bolešću …
S druge strane, imunitet stečen bolešću značajno varira među pojedincima – neki su veoma dobro zaštićeni, neki loše, a studije pokazuju da imunitet počinje opadati nakon 6 do 8 meseci, dok potpuno vakcinisani ljudi imaju dobar imunitet nakon godinu dana, a verovatno duže.
Konačno, ako je neko dobio COVID-19 sa blagim simptomima, to ne znači da neka druga infekcija ne može biti teža. Takvi slučajevi, iako vrlo retki, zabeleženi su širom sveta. Ponovne infekcije se javljaju u manje od 1% onih koji su preživeli teški oblik covid-19, druga infekcija je generalno blaža od prve, ali ponekad i teža, a prema BMJ-u, najmanje dva slučaja su prijavljena kod ljudi koji umiru nakon reinfekcije.
9. Vakcinisaću se kad bude potrebno
Neki, posebno mlađi, računaju da im vakcina trenutno nije potrebna. Epidemiološka situacija u Hrvatskoj je i dalje dobra, uglavnom provode vrijeme kod kuće, kada izlaze, brinu se o sebi i nemaju kontakt s velikim brojem ljudi. Takvi ljudi često odlažu vakcinaciju sa računanjem da će to učiniti kada im zatreba za put ili pre nego što se vrate na posao. Na ovaj način, vakcina bi mogla da ih zaštiti kada im je najpotrebnije, posebno u jesenjim i zimskim mesecima, a u međuvremenu će postati još jasnije koliko su vakcine sigurne.
Možda se takvo razmišljanje čini mudrim, ali treba imati na umu nekoliko stvari. Pre svega, kao što smo već pomenuli, vakcine štite bolje, uravnoteženije i duže od bolesti, a sa manjim rizikom za sve starosne grupe od rizika da se razbole.
Takođe treba imati na umu da je gotovo besmisleno računati na mogućnost izbegavanja infekcije uz dominaciju izuzetno zaraznog delta soja za koji se procenjuje da je oko pet puta zarazniji od gripa. Pre ili kasnije, svi će biti izloženi virusu ako se ne postigne kolektivni imunitet, a trenutno se čini kao nemoguća misija.
Konačno, pokazalo se da zaštita od vakcine traje najmanje 10 meseci, a možda i znatno duže, a važno je da se širenje delta sojeva ne proširi pre jeseni.
10. Mlad sam, ne treba mi vakcina
Mnogi mladi ljudi smatraju da im vakcinacija nije neophodna jer većina mladih preboli koronu bez teških simptoma, retko završava u bolnicama, a još ređe umire. Ako su takođe vakcinisani stariji članovi porodice, čini se da nema jakog razloga za njihovu vakcinaciju.
Međutim, časopis Nature ističe da se neka deca i dalje ozbiljno razbole.
Osim toga, kako je stariji deo populacije zaštićen vakcinacijom, a mladi sve slobodniji za druženje, među obolelima je sve više mladih. Stručnjaci se stoga sve više pitaju hoće li covid-19 postati bolest mladih ljudi i preispituju cenu pandemije za njih. U ovom kontekstu, tzv dugi covid, koji mogu dobiti i oni koji su imali relativno blage simptome.
Većina ljudi koji prežive COVID-19 potpuno se oporave. Ali za neke dugo kovid može trajati mesecima – možda čak i godinama, niko još ne zna.
Dugi covid je prvi put opisan kod odraslih. Međutim, nekoliko nedavnih studija potvrdilo je da slična pojava, uključujući simptome poput glavobolje, umora i lupanja srca, postoji kod dece, iako rijetko imaju ozbiljne početne simptome covida-19.
Procene o tome koliko je duga zaraza kovidom kod dece često se razlikuju. Istraživači kažu da je ovo ključno za utvrđivanje jer odluke o zatvaranju škola i uvođenju vakcina za decu mogu zavisiti od rizika koji za njih predstavlja virus.
Pedijatar Danilo Buonsenso sa Univerzitetske bolnice Gemelli u Rimu predvodio je prvi pokušaj da se kvantifikuje dugačak kovid kod dece. On i njegove kolege pregledali su 129 dece starosti od 6 do 16 godina kojima je dijagnostikovan covid-19 u periodu od marta do novembra 2020.
Početkom 2021. godine izvestili su da je više od jedne trećine imalo jedan ili dva dugotrajna simptoma četiri meseca ili više nakon infekcije, a dalja četvrtina imala je tri ili više simptoma. Nesanica, umor, bolovi u mišićima i uporne tegobe slične prehladi bili su uobičajeni među ispitanicima – obrazac sličan onom kod odraslih sa dugim kovidom. Čak i deca koja su imala blage početne simptome ili su bila asimptomatska nisu pošteđena ovih dugoročnih efekata.
Studija objavljena u prestižnom časopisu Lancet otkrila je da su mlađi odrasli koji završe u bolnici sa covidom-19 gotovo podložni komplikacijama kao i ljudi stariji od 50 godina. Naime, čak 4 od svakih 10 ljudi u dobi od 19 do 49 godina koji su završili u bolnici razvilo je probleme s bubrezima, plućima ili drugim organima. Studija je obuhvatila 73.197 odraslih osoba svih uzrasta u 302 britanske bolnice.
Brojna istraživanja pokazala su da SARS-CoV-2, baš kao i SARS i MERS, mogu izazvati neurološke probleme. Na to jasno ukazuje gubitak osećaja mirisa. Prema Nature -u, lista posledica uključuje moždani udar, cerebralno krvarenje i gubitak pamćenja. Nije nečuveno da ozbiljne bolesti izazivaju takve efekte, ali razmere pandemije COVID-19 znače da bi desetine hiljada ljudi moglo imati ove simptome, a kod nekih bi se mogli manifestovati za celi život.
Podaci britanskog Nacionalnog zavoda za statistiku iz aprila pokazali su da je 9,8% dece u dobi od 2 do 11 godina i 13% u dobi od 12 do 16 godina imalo najmanje jedan dugotrajni simptom pet nedelja nakon pozitivne dijagnoze.
S druge strane, vakcine se za sada pokazuju bezbednim za mlade. Nekoliko vakcina je testirano na mladima starijim od 12 godina, uključujući one koje su napravili Moderna, Pfizer, Sinovac i Sinopharm. Čini se da su do sada bili bezbedni kod adolescenata, a neke kompanije su prešle na sprovođenje kliničkih ispitivanja na deci mlađoj od 6 meseci.
Međutim, kako je manja verovatnoća da će se deca razboleti i vrlo retko imaju teške simptome, treba reći da je njihova vakcinacija važnija za zaštitu starijih i generalno za zaustavljanje cirkulacije virusa nego za zaštitu nih samih. Naime, kako se pojavljuju nove, zaraznije verzije koronavirusa, raste zabrinutost zbog mogućeg prenošenja sa dece i adolescenata na starije osobe i zbog mogućnosti da deca postanu inkubatori za nove sojeve.
11. Previše je kontradikcija oko vakcina
Istina je da je od početka vakcinacije bilo dosta kontradiktornih informacija o vakcinama. Prvo je AstraZeneca bila veoma efikasna i sigurna, zatim su se Pfizer i Moderna pokazali efikasnijima, a vremenom su se pojavile informacije o raznim opasnim nuspojavama različitih vakcina itd.
Međutim, ovde treba voditi računa da se nijedna vakcina nije pokazala mnogo neefikasnijom nego što su pokazala klinička ispitivanja. Naprotiv, istraživanja u kampanji pokazala su da su neka bila još efikasnija. Problem je nastao kada su novi sojevi poput delte počeli dominirati protiv čega su postali malo manje efikasni, što je bilo za očekivati.
Što se tiče nuspojava, već smo objasnili da su neki teški prepoznati tek kada su mogli biti prepoznati – u kampanji masovne vakcinacije, jer su izuzetno retki. Sve analize koje su izvršile ključne agencije pokazale su da su vakcine odobrene u EU i Hrvatskoj i dalje izuzetno efikasne i vrlo sigurne, te da koristi od vakcinacije daleko nadmašuju moguće rizike, čak i u odnosu na deltu.
Dakle, iako je bilo kontroverzi oko efikasnosti i sigurnosti novih vakcina, one nisu bile toliko problematične da bi nas trebale odvratiti od vakcinacije.
12. Propusti vlasti u upravljanju epidemijom
Kriznom štabu i vlastima definitivno se može mnogo toga zameriti u upravljanju epidemijom. To posebno važi za odluke o nefarmakološkim merama, poput zatvaranja, koje su često bile diskriminatorne ili su kasnile. Svima je poznato da su se neki skupovi važni za vlasti odobravali, dok su se drugi, slični, a njima nevažni zabranjivali.
No, kada je riječ o vakcinaciji, krizni štab i vlasti bili su konzistentni u porukama koje su slali. Istina, kampanju promocije vakcinacije mogli su bolje odraditi, mogli su vakcine a učiniti dostupnijima svima, i još uvek mogu, no iz vladajućih krugova se nikada nije moglo čuti da vakcinacija nije potrebna ili da nije važna. Štoviše, većina je svojim primerom pokazala spremnost za vakcinaciju, a neki su sigurnost i učinkovitost vakcine dodatno potvrdili llilčnom vakcinacijom i svoje prodice preko reda. Da je celi hrvatski narod navalio na vakcine tako kao što su to učinili ključni članovi vlasti i kriznog štaba, Hrvatska bi verojatno bila jedna od najvakcinisanijih zemalja svijeta.
Najveći problem vladajućih u tom smislu bilo je to što su nekolicini navodnih stručnih savjetnika omogućili da relativiziraju opasnost covida-19 jer im je to u nekim situacijama odgovaralo. Rezultat je da su ljudi stekli dojam da covid-19 nije puno opasniji od gripe (iako jest), a u takvom slučaju teško je očekivati veliku motiviranost za cijepljenje.
13. Vakcine mogu izazvati anafilaktički šok
Od početka je poznato da vakcine kod ljudi sklonih alergijama mogu izazvati anafilaksiju. Ali do sada su milioni takvih ljudi bili vakcinisani bez većih problema. Ljudi skloni ozbiljnim alergijama mogu se vakcinisati pod kontrolisanim uslovima, pod nadzorom lekara. Može im se obezbediti otvoren venski put kako bi mogli da dobiju adrenalin, ako je potrebno, a zatim im se može dati vakcina. Međutim, u populaciji ih je vrlo malo – to su uglavnom ljudi alergični na PEG, a oni koji sumnjaju na takvu mogućnost mogu učiniti tzv. test grebanja na PEG -u. Treba imati na umu da se PEG koristi u mnogim farmaceutskim preparatima upravo zato što je vrlo siguran, a izuzetno retko problematičan.
14. Mnogo ljudi je umrlo od korone
Mnogi ljudi, posebno oni koji se kolebaju oko vakcinacije, bili su zbunjeni informacijom da u Velikoj Britaniji, gde je vakcinisano oko polovine stanovništva, ima jednako vakcinisanih i nevakcinisanih među smrtnim slučajevima covida-19. Antivakseri su koristili ove podatke kako bi pokušali da dokažu da vakcina više šteti nego koristi. Ali ovo je zlonamerno pogrešno tumačenje podataka. Naime, u Velikoj Britaniji su prvo vakcinisani stariji i rizičniji ljudi, što se strogo vodilo računa. Činjenica da je mortalitet u rizičnoj grupi izjednačen sa mortalitetom u nerizičnoj grupi je zapravo fantastičan rezultat. To se najbolje ogleda u činjenici da je u toj zemlji, uprkos veoma velikom porastu broja zaraženih poslednjih nedelja, broj hospitalizacija i smrti ostao na veoma niskom nivou, neuporedivo nižem nego u prethodnim talasima, uprkos širenju delta soj protiv koga su vakcine nešto manje efikasne . To je zbog činjenice da je Velika Britanija jedna od najvakcinisanijih zemalja na svetu.
Konačno, ako se ne veruje podacima zdravstvenog sistema o mortalitetu od vakcinacije, već antivaksatorima koji tvrde da se mortalitet značajno povećao tokom kampanje vakcinacije, lako proverljivi zvanični podaci jasno pokazuju da je istina sasvim suprotna. A smrtnost je nešto što se ne može sakriti u zvaničnoj statistici.
To se najbolje vidi na primeru Izraela, koji je sa dve doze podelio najveći procenat svog stanovništva. Na veb stranici Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja predstavlja nedeljni mortalitet po zemljama, jasno se može videti da je višak mortaliteta (u poređenju sa višegodišnjim prosekom) u Izraelu pao sa oko 20% i više u prvim nedeljama 2021. na -0,2% (slovima: minus 0,2%) u poslednjoj, 21. nedelji. Tako je usred pandemije, uprkos povećanju broja zaraženih, zahvaljujući vakcinaciji, smrtnost u Izraelu pala na nivo ispod višegodišnjeg proseka pre pandemije.
Sličan obrazac zabeležen je u svim visoko vakcinisanim zemljama. Na primer, u SAD je višak mortaliteta pao sa visokih 43% početkom 2021. na samo 1%, u susednoj Sloveniji sa 35,4% na 2,6%, a u Češkoj sa 61% na 0%.
S druge strane, kako smrtnost može izgledati, čak i tokom leta, u zemlji sa niskom vakcinacijom, poput Rusije (15% potpuno vakcinisanih), dobro ilustruje donji grafikon.
15. Novinari su plaćenici farmaceutske industrije
Jedan od važnih problema u kampanji vakcinacije protiv COVID-19, ali i u kampanjama koje promovišu druge vakcine, jeste poverenje građana u institucije i medije. Istorija je pokazala da farmaceutske kompanije troše znatna sredstva na promociju svojih proizvoda i da često pokušavaju da ubede lekare da koriste njihove proizvode sa različitim oblicima stimulacije, uključujući organizovanje konferencijskih putovanja do atraktivnih turističkih destinacija.
Zbog toga se novinari koji promovišu vakcinaciju često doživljavaju i etiketiraju kao plaćenici farmaceutske industrije. Neki od čitalaca ovog teksta verovatno će se zapitati da li sam možda plaćenik. Stoga ću ovde, na način na koji se to radi u ozbiljnim naučnim člancima, pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjaviti da nisam ni u kakvom sukobu interesa, da nikada nisam dobio niti kune od bilo koje farmaceutske kompanije i da sam čak odbio poziv velike kompanije da dođem bez obaveze da vidim njihove pogone i procese proizvodnje vakcina, ne u turističkoj destinaciji, već u jednoj evropskoj fabrici.
Odbio sam da na moj rad ne padne ni tračak sumnje. Moj jedini direktni kontakt sa farmaceutskom industrijom bio je poseta riječkoj Jadranskoj galerijskoj laboratoriji u svrhu pisanja članka o nastanku i razvoju ove hrvatske kompanije.
S druge strane, učestvovao sam na nekoliko ozbiljnih domaćih i međunarodnih naučnih konferencija na temu vakcina i vakcinacije kojima se često obraćam u svom višedecenijskom pisanju, između ostalih u ovom tekstu. Pozvali su me, rekli su mi, upravo zato što su organizatori prepoznali da to radim ozbiljno (da ilustrujem veze ovde).
Takođe, za one koji bi mogli biti zainteresovani, celo naše domaćinstvo, uključujući i malog medicinskog sina, potpuno je vakcinisano.
Zaključimo na kraju – život je pun rizika, a na svakoj osobi je da odabere među rizicima one koji su najmanje za njega i njegove najmilije, kako u pogledu zdravlja, tako i u pogledu ekonomije, slobode kretanja i drugi važni aspekti života. Podaci i zdrav razum govore nam da je vakcinacija nesumnjivo neuporedivo manji rizik od nevakcinisanja i da zavisi od toga kada će se naši životi vratiti u normalu.
Dr Nestorović – plaćeni antivakser, vanzemaljac ili obična budala?
Dodaj komentar