Usamljenost – kako je nadjačati, pobediti i prevazići?

Kada pitate ljude koja zadovoljstva najviše doprinose osećanju sreće, velika većina glasa za ljubav, intimnost i društvenu povezanost pre nego za bogatstvo i slavu ili čak za fizičko zdravlje.

Pored nezadovoljstva i nesreće koju usamljenost prouzrokuje, ona utiče i na promenu ponašanja, povećanu koncentraciju nivoa stresa, funkcije imunog i kardiovaskularnog sistema. Hronični osećaj usamljenosti može uzrokovati niz fizioloških dešavanja koja u stvarnosti ubrzavaju proces starenja i dovode do prerane smrti.

Zanimljivo je da jedan od glavnih znakova usamljenosti nije osećaj da nemate dovoljno prijatelja. Usamljeni mogu biti i ljudi koji imaju mnogo društvenih veza a ipak osećaju da žive u diskontinuitetu sa drugim ljudima.

Biti sam i biti usamljen nije isto. Kada biramo da budemo sami možemo se osećati spokojno, kreativno i potpuno rasterećeno, dok usamljenost dovodi u stanje umora, iscrpljuje i uznemirava.

Ako u sebi osećate nedostatak nečega što možete svrstati pod usamljenost, veoma je važno znati da usamljenost nije „mentalni poremećaj“.

Istina je da hronična usamljenost može nositi rizik da postanemo depresivni, ali tek kada je povezanosti sa drugim ljudima tolko uskraćena da izaziva strah, anksioznost i neprijateljsko raspoloženje.

Da ne bi došlo do dubljih problema kao što je depresija, važno je raditi na usamljenosti čim osetite njeno prisustvo:

Otvaranje

Počnite od jednostavnih stvari – ostvarite interakciju sa drugim ljudima bilo gde da se nađete. Prokomentarišite prodavačici u marketu da je danas lep dan, penzioneru u parku da ima divnog psa, konobaru da je kafa odlična. To može izazvati prijateljsku reakciju od koje ćete se osećati bolje i privrženije drugima.

Volontiranje

Krenite da volontirate u Crvenom Krstu ili domu za stare, ili prosto pričuvajte prijatelju decu. Pomozite svojoj baki da nauči kako da rukuje mobilnim telefonom. Ove akcije podstaći će vašu želju za promenom kako biste se konstantno osećali pozitivno, a hemijske promene u telu pomoći će u prevazilaženju bojažljivih očekivanja koja vas koče.

Uspostavljanje parasocijalnih odnosa

Korisnu taktiku za smanjenje osećaja usamljenosti predstavlja uspostavljanje parasocijalnih odnosa. To su odnosi kojima zamenjujemo veze sa ljudima pripisujući ljudske atribute na neljudske entitete. Na primer, vlasnici kućnih ljubimaca projektuju razne ljudske atribute na svoje životinjske prijatelje. Koliko je ova projekcija delotvorna pokazuju istraživanja u kojima se došlo do rezultata da stariji ljudi koji imaju kućnog ljubimca ređe posećuju lekara, jer se lakše suočavaju sa stresnim situacijama.

Jačanje religioznih uverenja

Osećaj izolovanosti podstiče potrebu za povezivanjem, zbog toga se ljudi osećaju bliže Bogu kada su sami. To predstavlja pokušaj društvenog bića da ostvari sigurnu i blisku vezu kako bi zadovoljilo svoju potrebu u popunjavanju praznine. Pored osećaja pripadnosti, ljudi imaju potrebu i za okupljanjem. Odlasci u crkvu (ili druge objekte religioznih okupljanja) jačaju socijalne odnose. Na primer, religije stavljaju naglasak na pomoć drugima, a molitva doprinosi raznim pozitivnostima kao što je zdraviji način života.

»Bitno je naglasiti da uspostavljanje parasocijalnih odnosa i jačanje religioznih uverenja predstavljaju privremena rešenja ili „odskočnu dasku“ za izlazak na kraj sa osećajem usamljenosti. Jedino što je zaista može odagnati jesu duboki i intenzivni odnosi sa drugim ljudima.«

Dolazimo do zaključka da je ključ za srećan život postojanje jakih intimnih veza. Moramo biti otvoreni da se poveravamo, da se osećamo kao da pripadamo, i u stanju da dobijemo i pružimo podršku. Ljudi su suštinski društvena bića, zbog toga je važno formiranje društvenih veza koje su smislene i zadovoljavajuće, kako za nas same, tako i za druge.