Udruženje potrošača Efektiva na svom Tviter profilu objavilo je da se na srpskom tržištu prodaje tunjevina iz ribolovnih područja koja su obeležena kao rizična, po pitanju povišenog stepena radijacije.
Iz Uprave za Raskrikavanje kažu da se od početka godine u Srbiju uvozila konzervirana riba iz Albanije, BiH, Bugarske, Vijetnama, Gane, Grčke, Danske, Ekvadora, Indonezije, Italije, Kine, Letonije, Litvanije, Maroka, Mauricijusa, Poljske, Portugalije, Rusije, Sejšela, Slovenije, Tajlanda, Francuske, Hrvatske, Crne Gore i Španije.
Ta riba se pri uvozu šalje na razne laboratorijske testove, pa i na testove za radioaktivnost. Oni dosad, kako tvrde iz Uprave, nisu pokazali nedozvoljen nivo radioaktivnosti.
„U skladu sa rezultatima laboratorijskih ispitivanja na radioaktivnost, ispitivane riblje konzerve bile su bezbedne za ishranu ljudi“, navode iz Uprave.
Napominju da je testiranje obavezno za ribu ulovljenu u potencijalno rizičnim regionima FAO 61, 67, 71 i 77 (severni i centralni deo Pacifika – od istočnih obala Azije do zapadnih obala SAD i Srednje Amerike). Ona se ispituje na prisustvo radioaktivnog Cs-137.
Osim toga, pošiljke ribljih konzervi se mogu testirati i na još jedan izotop cezijuma (Cs-143), radioaktivni izotop kalijuma (K-40), stroncijuma (Sr-90) i uranijuma (U-238).
Ono što javnost naročito zabrinjava, međutim, jeste nedavna vest iz Japana da je ova država počela da izbacuje prečišćenu radioaktivnu otpadnu vodu iz elektrane Fukušima u Pacifik, koja je korišćena za hlađenje šipki u nuklearnom reaktoru. Tamošnje vlasti tvrde da se voda svaki dan testira i da nema povišene radioaktivnosti, ali im neki ne veruju – Kina je objavila da prestaje sa uvozom morskih plodova iz Japana.
Iz Uprave za veterinu kažu da u slučaju da bude uvoza ribljih konzervi iz Japana, biće pojačan nadzor na graničnim prelazima od strane granične veterinarske inspekcije. Ponavljaju da se riba uvezena iz takozvanih rizičnih područja Pacifika svakako obavezno kontroliše na prisustvo radioaktivnih elemenata.
Navode o radioaktivnoj tunjevini u javnost je prvo izneo pulmolog Branimir Nestorović, i to na TV Hepi 24. avgusta.
„Evo bile su rasprodaje tunjevine, neću da kažem koje, jer će da me tuže, znaš, stalno me neko tužaka. I pogledaš tamo na konzervi piše ‚ulovljeno u regionu FAO 7A‘, piše sitnim slovima. A to je Fukušima, 7A je Fukušima. Znači prilično jeftina ta tunjevina, samo što je radioaktivna i zatrovana verovatno teškim metalima“, rekao je Nestorović, a ovaj deo gostovanja je narednih dana postao viralan i na TikToku, podseća Raskrikavanje.
Navodi o „radioaktivnoj ribi iz Fukušime“ nisu novi. Blic je u aprilu 2022. pisao da se u Srbiji konzumira riba iz područja FAO 61 blizu Fukušime, a iz Uprave za veterinu su im tada rekli isto – da nisu zabeleženi nivoi radioaktivnosti koji bi bili opasni za zdravlje.
„FAO“ područja o kojima govore udruženje potrošača i Nestorović zapravo su ribolovni regioni, prema klasifikaciji Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization).
Kao najproblematičnije u javnosti se navodi upravo FAO 61 područje (koje Nestorović pogrešno naziva „7A“) – u pitanju je region severozapadnog Pacifika koji obuhvata praktično celu obalu Azije, i, specifično, Japana.
Tu se 2011. godine dogodio veliki nuklearni akcident, kada je došlo do havarije u elektrani Fukušima i kada su opasne radioaktivne čestice ispuštene u okolinu. Između ostalog i u okean – što kroz otpadnu vodu iz elektrane, što preko radioaktivnog oblaka kojeg je vetar, duvajući ka istoku, odneo iznad površine vode. Još tada su izmereni nešto povišeni nivoi radioaktivnih elemenata u živom svetu okeana.
SAD su, recimo, 2012. ispitivale radioaktivnost dve vrste tune koje migriraju kroz Pacifik od istočnih obala Azije do zapadne obale SAD. Ipak, utvrdili su da nivoi radioaktivnosti u tim ribama nisu opasni po javno zdravlje.
Isto su tada naveli iz Svetske zdravstvene organizacije i FAO, kao i međunarodne Agencije za atomsku energiju.
Ostatak teksta čitajte na portalu Raskrikavanje.
Izvor: Raskrinkavanje
Dodaj komentar