Švedska se često smatra liderom u svetu kada je reč o globalnim humanitarnim pitanjima i „svetlom na kraju tunela“ u oblastima kao što su prihvatanje migranata i borba protiv globalnog zagrevanja.
Kada je nastupila pandemija koronavirusa Švedska je ponovo privukla pažnju svetske javnosti, birajući svoj put u borbi protiv virusa. U Švedskoj nije bilo obaveznog karantina, a ograničenja kretanja i upotreba maski uglavnom su bili na bazi preporuka.
Ovaj liberalni pristup čak je postao i jedan od glavnih motiva meričkih protesta i iznedrio parolu „Budite kao Švedska“. Međutim, gdegdod su mere bile olakšavane, stopa smrtnosti je rasla. Delovi SAD-a koji su ranije izašli iz karantina trpe ozbiljne posledice, a ista situacija je i u drugim državama.
Švedski motivi za ovakav relaksiran pristup ostali su nerazjašnjeni. Druge zemlje koje su u početku prihvatile ovakav metod brzo su ga napustile, zbog naglog porasta smrtnih slučajeva. Ipak, Švedska je ostala pri svome…
Zašto?
Sticanje imuniteta krda u kojem će se zaraziti veliki deo populacije (po mogućstvu mlađi deo) i tako razviti imunitet nikada nije predstavljeno kao zvanični cilj. Ipak, često je ponavljano da imunitet stanovništva može pomoći u sizbijanju širenja bolesti, pa se nameće zaključak da je to bila glavna namera.
Zastrašujuća stopa smrtnosti
Daljni dokaz tome je da Agencija za javno zdravlje insistira da škole ostanu otvorene, nikada nije isticana važnost testiranja, asimptomatskim slučajevima gotovo da nije pridavana nikakva pažnja (zvaničnici su čak i apelovali da oni koji dele domaćinstvo sa zaraženima nastave da odlaze na posao i u škole), a nošenje maski u javnosti ostalo je na nivou preporuke, uprkos neoborivim dokazima njihove efikasnosti.
Zvanični cilj švedskih vlasti nikada nije bio da se umanji značaj epidemije, već samo da se zaraza uspori, kako ne bi došlo do preopterećenja zdravstvenog sistema.
Nekoliko visokih institucija, uključujući i Svetsku zdravstvenu organizaciju, osudili su strategiju „imuniteta krda“. „Takav pristup može dovesti do brutalne artimetike koja ljude, živote i patnju ne stavlja u središte te jednačine“ izjavio je u maju izvršni direktor Zdravstvenog programa SZO-a.
Bez obzira da li je imunitet krda bio glavni cilj, ili samo sporedna pojava, kakve rezultate je do sada dao švedski model?
Ne tako dobre…
Procenat Šveđana koji imaju antitela je ispod 10%, što nije ni blizu masovnog imuniteta. Osim toga, stopa smrtnosti u Švedskoj je najblaže rečeno zabrinjavajuća. Broj umrlih u Švedskoj je veći nego u SAD-u: 556 smrtnih slučajeva na milion stanovnika, nasuprot 425 (prema rezultatima od 20. jula).
Takođe, broj smrtnih slučajeva u Švedskoj četiri i po puta je veći nego u ostale četiri skandinavske države zajedno i više od sedam puta veći na milion stanovnika. Već nekoliko sedmica Švedska je među vodećima u svetu kada je reč o prijavljenim smrtima po glavi stanovnika i uprkos tome, zvanična strategija ostaje ista.
Učenje iz švedskih grešaka
Moguće je da su švedski zvaničnici zaista verovali da će njihov pristup biti najprikladniji i najodrživiji, a da će druge zemlje koje su se odlučile za strogi karantin proći mnogo gore.
Možda je upravo to, a ne imunitet krda, glavni razlog zašto se švedske vlasti tako očajnički drže početne strategije.
A možda je u pitanju i nespremnost zvaničnika da prizna greške i preuzme odgovornost za hiljade nepotrebnih smrti. Kakobilo, trenutni rezultati su nedvosmisleni.
Švedska definitivno treba da posluži kao primer, ali nikako dobar.
Umesto toga, može poslužiti kao kontrolna grupa i jasno predstaviti koliko su efikasne dobrovoljne mere distanciranja i neobavezujuće preporuke, u poređenju sa karantinom, masovnim testiranjem, praćenjem kontakata i obaveznom upotrebom maski.
Švedska strategija dovela je do smrti, tuge i patnje, a osim toga nema ni dokaza da je njihova ekonomija u boljem stanju nego u mnogim drugim zemljama. U ovom trenutku, Švedska je postavila primer kako se ne boriti sa smrtonosnim zaraznom bolešću.
Na kraju krajeva i ovo će proći i život će se naposletku vratiti u normalu. Novi medicinski tretmani ući će u praksu, a velike nade polažu se u pronalazak vakcine. Suzdržite se do tada i nemojte slediti švedski model.
Izvor: USA Today
Dodaj komentar