Ćerka Blagoja Jovovića Karina izjavila je da je porodica sa radošću i zadovoljstvom prihvatila vest da je ulica u Beogradu dobola ime po njenom ocu.
Ona je to izjavila za Večernje novosti, nakon što je obaveštena da je Skupština grada Beograda odlučila da Zagorska ulica u Zemunu dobije ime po Jovoviću, koji je 1957. godine u Argentini pucao u ratnog zločinca Antu Pavelića.
– Beograd je srce srpskog naroda i lepo je što glavni grad ne zaboravlja velike sinove našeg naroda. To je trenutak velikog ponosa, a za nas, njegovu porodicu, a verujem i za sve Srbe koji žive u Argentini – rekla je ona.
Ona je kazala i da će porodice, ukoliko se granice Argentine otvore, krajem decembra doći u Srbiju i Crnu Goru i prošetati se ulicom koja nosi ime po njenom ocu.
Kako je rekla ona, njen brat i dve sestre saznali su da je Jovović pucao u Pavelića 1998. godine, kada i svi drugi, odnosno kada je Jovović to priznao u javnosti.
– Posle poslednje posete, svom rodnom gradu Danilovgradu i naravno manastiru Ostrog, 1998. godine, susreo se sa mitropolitom Amfilohijem koji mu je i posavetovao da o tome i javno progovori. Eto tada smo i mi saznali za njegov herojski čin i bili smo ponosni što je to uradio naš otac.
Razumeli smo razloge zbog kojih nije pričao sa nama o pucnjima u Pavelića 1957, rekla je.
– Želeo je da nas sačuva od nečega što mi u mladom uzrastu ne bismo mogli da razumemo – rekla je ona i dodala da su iz očeve priče saznali i za žrtve Jasenovca, kojima su, kako kaže, čak i nemački nacisti bili užasnuti.
– Znamo za više od milion žrtava Srba, Jevreja i Roma, za najstrašnije tehnike mučenja i ubistava koje čovečanstvo nije dotad videlo. Čak i nemački nacisti su bili užasnuti tim zločinima i to mnogo govori. To saznanje o užasu koji je preživeo njegov narod navelo je našeg oca na taj čin. Bio je svestan da je i njegov život u opasnosti ali nije odustao i bio je spreman da položi svoj život za svoje bližnje i za pravdu. A nema veće ljubavi nego kada neko položi svoj život na oltar otadžbine i svog naroda. Bio je nadahnut podvigom velikih heroja našeg naroda Miloša Obilića, Gavrila Principa…
Njen otac je, kaže, neumorno i svakog dana govorio o srpskom narodu:
– Malo puta smo videli tako veliku ljubav. On je bio čovek sa dubokim osećajem patriotizma, poštovanja običaja i tradicije Bjelopavlića, čežnje za rodnim Danilovgradom i Kosićem, sećanjima na reku Zetu, na jela koja nam je često pripremao… Na osnovu tih sećanja i zapisa našeg oca, sa sestrom Marijom pripremamo knjigu koja će uskoro ugledati svetlost dana.
Svu ljubav prema Srbima, kako kaže, na mnogo načina Blagoje Jovović je preneo i na svoje četvoro dece.
– Svi smo kršteni u našoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Moja sestra Marija piše rodoljubive pesme, nadahnute i delom našeg oca. Trudim se da ih prevedem na srpski jezik. Član sam udruženja prevodilaca Argentine i prevodim sa srpskog na španski i engleski.
Studirala u Novom Sadu
Srpski kao strani jezik studirala sam na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odakle nosim prelepe uspomene – rekla je Karina za Novosti.
– Srpski jezik sam izučavala i na fakultetu u Nikšiću. Bilo mi je važno da ga dobro znam. Zbog toga sam odlučila da studiram u Srbiji i Crnoj Gori. Ljubav prema ocu bila je razlog za moju odluku.
Promena naziva beogradskih ulica podelila javnost, stiglo pismo i iz Maribora
Dodaj komentar