Ljubimci Magazin

Kol’ko pare primaš ‘ko te ‘ze kuče?

terijer

Za naknadu štete u slučaju ujeda psa lutalice odgovorna je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji dogodila štetna radnja.

Postoje brojni slučajevi u praksi da su psi lutalice napali prolaznike i pričinili štetu, najčešće ugrizom, usled čega nastupaju različite štetne posledice u obliku nematerijalne štete (strah, bol), ali i materijalne (pocepana odeća, gubitak prihoda zbog lečenja i dr.).

Za ovu vrstu štete odgovorna je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji dogodila štetna radnja, i to grad, odnosno opština kada je reč o opštinama koje nisu u sastavu gradova.

Osnov odgovornosti je propuštanje da se preduzmu potrebne mere da bi se sprečilo nastupanje štete.

Na svakom koraku, čak i u najurbanijim delovima grada, može Vam se desiti da budete napadnuti od strane pasa lutalica, ali i od vlasničkih pasa koje neodgovorni vlasnici šetaju bez povoca. Ukoliko ste bili žrtva ovako nemilog događaja, imate pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju ste tom prilikom pretrpeli.

Materijalna šteta se ogleda u:

1) troškovima lečenja usled obziljnijih povreda (lekovi, snimanja, previjanja rana i u najtežim slučajevima operacija)

2) naknada izgubljene zarade usled otvaranja bolovanja ili uzimanja neplaćenog odustva radi oporavka od nastale povrede.

Nematerijalna šteta se ogleda u:

1) naknada na ime pretrpljenih fizičkih bolova;

2) naknada na ime pretrpljenog straha;

3) naknada na ime duševnih bolova usled eventualno nastala naruženosti.

Ko je odgovoran?

Za štetu nastalu usled napada psa lutalice odgovoran je grad Beograd, u skladu sa Statutom grada Beograda čl. 25. st. 1 tačka 14. kojim je propisano da:[1] „Grad Beograd donosi i sprovodi program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada, obezbeđuje prihvatilišta za napuštene životinje, organizuje zoohigijensku službu za obavljanaje poslova hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilišta za životinje, neškodljivo uklanjanje leševa uginulih životinja i njihov transport do objekta za sakupljanje i tretman“.

Za štetu nastalu usled napada vlasničkog psa odgovoran je vlasnik na kojeg je pas čipovan, odnosno registrovan.

Kako se postaviti?

Najbitnije da se odmah obratite najbližoj medicinskoj ustanovi radi pregleda sa napomenom da je u pitanju ujed psa. Nakon inicijalnog pregleda ukoliko postoje povrede, lice se upućuje na Infektivnu kliniku, radi dalje analize (primanje vakcine protiv besnila). Ukoliko se radi o psu lutalici, Infektivna klinika po službenoj dužnosti obaveštava “Veterinu Beograd” u cilju pronalaženja konkretnog psa.

Nakon pribavljene medicinske dokumentacije možete se obratiti Komisiji za naknadu štete od povrede nanesene od nevlasničkih pasa, koja radi pri Sekretarijatu za privredu Grada Beograda radi sporazumnog rešenja ili drugoj nadležnoj službi ukoliko se ujed dogodio na teritoriji nekog drugog grada. Ukoliko je u pitanju vlasnički pas, poželjno je pre bilo kakvog odlaska na sud, da se obratite vlasniku psa koji vas je napao za mirno rešenje i isplatu novčanog obeštećenja.

Praksa je pokazala da su iznosi koje Grad Beograd predloži oštećenima veoma mali i kreću se u domenu od maksimalnih 20.000 dinara za štetu nanetu odrasloj osobi, do 30.000 dinara za štetu nanetu detetu, te je velika verovatnoća da se nećete uspeti poravnati.

U tim slučajeva, kao i u slučaju da ne uspete da se nagodite sa vlasnikom psa ukoliko nije u pitanju lutalica, morate pokrenuti sudski spor za naknadu materijalne i nematerijalne štete protiv Grada Beograda, koga u tom slučaju zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo.

Odlučujući o tužbenom zahtevu, sud će uzeti u obzir sve činjenice i dokaze koje je tužilac priložio uz tužbu. Po pravilu, kako bi se na adekvatan način utvrdila jačina intenziteta psihičkih bolova i kvalifikacija telesne povrede, sud će na predlog stranake, odrediti veštačenje. Naime, u pitanju je, najčešće, veštačenje ortopeda-traumatologa i psihijatara. Ista situacija će biti i ukoliko je pas koji vas je napao vlasnički.

Ovakav parnični postupak se može okončati za relativno kratak vremenski period od 3 do 4 ročišta, što znači ukupno između godinu i dve dana. Naknade štete koje sud u ovim slučajevima dodeljuje kreće se od 100.000,00 dinara za lakše povrede, pa sve i do 500.000,00 dinara usled ozbiljnijih povreda.

U poslednje vreme, međutim postoji veliki broj prevara odnosno zloupotreba od strane pojedinaca, a prilikom kojih dotični pokušavaju da predstave izvesne povrede kao ujede pasa odnosno nekih životinja ili čak u ekstremnim slučajevima sami sebi nanose povrede koje liče na ujede. Ovakve slučajeve treba prijaviti nadležnim institucijama.
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je da taj grad godišnje izdvaja izmedju 80 i 100 miliona dinara po osnovu naknade štete zbog ujeda pasa i mačaka lutalica.

Ona je najavila da će se naredne godine Grad „ozbiljno pozabaviti“ tim problemom i razmotriti otvaranje prihvatilišta za napuštene pse.

– Smatram da ukoliko možemo da damo svake godine 100 miliona dinara za troškove zbog ujeda pasa i mačaka, možemo da izdvojimo 100 miliona dinara za održavanje prihvatilišta – izjavila je gradonačelnica.

Ona je kazala da predstavnici društva za zaštitu životinja ne prihvataju ideju Grada da se napušteni psi negde trajno zbrinjavaju.

– Pse koji su agresivni oni sklanjaju po privatnim prihvatilištima koja se nalaze širom grada. Nisu za našu ideju da napravimo jedno veliko, moderno prihvatilište u skladu sa zahtevima EU – navela je Sotirovski.

Podsetila je da je namera gradskih vlasti da na području Gadžinog Hana bude izgradjeno prihvatilište na 11 hektara zemlje.

– To bi bilo jedno lepo mesto za pse i mačke. Jedno prihvatilište u koje bi ulagali 100 miliona godišnje ne može da bude ništa lošije od toga da se oni nalaze na ulicama, zastrašuju ljude, prave nam štetu i stvaraju vrlo ružnu sliku za sve one koji prvi put dodju u grad – kazala je gradonačelnica.

Dodala je da predstavnici društva za zaštitu životinja rešenje problema napuštenih pasa vide u sterilizaciji vlasničkih pasa.

Najavila je da će po preporuci tih društava Grad izdvojiti „značajna sredstva“ i dati ih JKP Meridijana za sterilizaciju vlasničkih i pasa koji se trenutno nalaze na ulici.

Niko još nije reagovao na višestruke prijave ‘ujeda pasa’ i visoke odštetne zahteve koji su realizovani.

Treći put i Bog pomaže: Funkcionera SNS 3 puta ujelo kuče, sve naplatio i pozlatio

oznake

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • A ko je odgovoran za imbecile, govna, koja recimo krenu da šutnu kuče, lutalicu, i taj pas ih ujede? Jel ima neka institucija koja se bave takvim mentolima ili kada vidimo to na ulici, da to sami rešavamo, recimo motkom po kolenima?

  • Obavezna sterilizacija i čip. Obavezan povodac pri šetnji svog psa i korpa i rešen problem. Nikakvo hranjenje na ulici i azili neće rešiti problem. Svi samo prave sebi razlog da vrte pare a od rešenja nipšta. Prestanite da hranite te pse budale jedne!

OGLAS

Share via
Copy link