Ideja o tome da se udam sama za sebe javila se negde u januaru prošle godine, jednog dana dok sam bila na poslu. Tri sedmice pre toga, tokom Badnje večeri, dobila sam poruku od dečka sa kojima sam bila u vezi više od pet godina, u kojoj je naveo da više ne želi vezu i da prekida sa mnom.
Bila sam 42-godišnjakinja sa dvoje dece i dva razvoda iza sebe. Kada me ostavio, to me uništilo i danima nisam jela, spavala i smejala se, piše Melisa (Melissa) Denton za britanski Telegraph, a prenosi Lola magazin.
Moj bivši je ponekad znao reći “Draga, možeš se udati, ali to neće biti za mene”. Odjednom sam shvatila da je on bio u pravu i da se ne moram udati za njega već – za sebe.
Iako to nije legalno ni u jednoj zemlji, čitala sam o tome kako je veliki broj ljudi imao simbolične ceremonije kako bi proslavio svoj singl status.
Amerikanka Linda Barker bila je prva osoba koja je to učinila, 1993. godine, a ja sam postala zainteresovana za sologamiju nakon što sam pogledala jedan televizijski intervju sa Sofi Taner (Sophie Tanner), ženom koja je i sama prošla kroz ovo iskustvo.
Da li je Srpkinje starije od 30 godina sramota što se nisu udale
Njena situacija podsjetila me na moju: nakon loše veze, napisala je roman o sologamistima naziva “Srećnije” (Happily). Nakon završetka romana toliko se uživila u koncept da se odlučila za solo venčanje, u maju 2015. godine.
Mislila sam da je to pomalo luckasto, ali istovremeno imalo je i dosta smisla. Želela sam da uradim isto i znala sam da moram voleti samu sebe pre nego što privučem pravu osobu u svoj život. Tokom godina, ulazila sam iz jedne veze u drugu i gubila sebe u procesu.
Bilo je vreme da stavim sebe na prvo mesto i tako samoj sebi potvrdim da sam srećna sama, kako bih se mogla odmaknuti od lošeg kraja poslednje veze.
Nakon što sam odlučila da to uradim, na Amazonu sam potražila prsten. Brzo sam pronašla jedan sa dijamantom lepe veličine, koji je izgledao impresivno, i to je postao moj četvrti verenički prsten – a i prvi koji sam poklonila samoj sebi pre zavetovanja na večnu ljubav. Datum venčanja bio je 1. jun, što je značilo da imam šest meeseci za pripremu svih detalja.
Moje kolege sa posla prve su saznale za moj plan i, poput većine drugih, mislili su da sam pomalo luckasta. Ipak, znali su da sam često impulsivna i da se držim neke ideje kad je stvarno želim ostvariti. Moja deca, Rubi (Ruby) i Džasper (Jasper) pomislili su “Oh ne, ide opet”, a Rubi, koja je konzervativnija od Džaspera, mislila je da sam luda, ali je promenila stav prema ideji kada je videla kako su njeni prijatelji to odlično prihvatili.
Ostatak porodice takođe je prihvatio ovu neobičnu ideju, a najteže je bilo uveriti moju 80-godišnju majku da se radi o dobrom potezu.
Ipak, i ona me je na kraju podržala kao i ostali, a na kraju mi je čak i rekla da je stvarno ponosna na mene. Venčanje je održano na plaži, gde sam se fotografisala sa mojim prstenom i cvećem.
Bio je to najbolji dan u mom životu. Po prvi put bila sam singl i srećna, a to iskustvo stvarno me ojačalo. Umesto da sam trošila energiju i ljubav na druge, stavila sam samu sebe na prvo mesto.
Dodaj komentar