Borislav Čolić umro je u 52. godini u zatvoru Padinska Skela kraj Beograda, gde je služio kaznu zatvora od 40 godina zbog stravičnog zločina koji je počinio u Futogu 1997. godine.
Zločin je bio takav da za Čolićem niko nije žalio, a ceo slučaj je rasvetljen upravo zbog kačketa od kog se nije odvajao.
U martu 2020. godine grupa robijaša vraćala se sa vežbanja u zatvoru Padinska Skela kraj Beograda. Jednom od njih je pozlilo, izgubio je svest i srušio se.
Pomoć su pokušali da mu pruže drugi zatvorenici, lekari iz zatvora, pozvana je i Hitna pomoć. Svi napori bili su uzaludni, na kraju su mogli samo da konstatuju smrt Čolića, koji je umro u 52. godini, prenosi Nova.
Paradoksalno, obdukcijom je utvrđeno da je čovek, za koga su mnogi mislili da nema srce, preminuo od srčanog udara.
Pitanje je da li su drugi zatvorenici znali šta je Čolić uradio kada se srušio, jer da su znali, verovatno mu ne bi prišli, jer je učiinio ono čega se i okoreli kriminalci gade – ubio je dete.
Košmar je počeo 21. februara 1997. godine u novosadskom naselju Futog.
Čolić, rodom iz Hrvatske Kostajnice, učesnik ratova na prostorima bivše Jugoslavije, rešio je da preokrene svoju sreću i da se obogati preko noći.
Saznao je da porodica Smiljanić dobrostojeća i rešio je da im otme novac, po svaku cenu. Sa sobom je poneo jedno od omiljenih oružja zlikovaca tog vremena, automatski pištolj „škorpion“ sa prigušivačem.
Na ratištu je naučio da dobro barata tim oružjem malog kalibra i malog gabarita, koje je moglo lako da se sakrije ispod jakne.
Ubica je pozvonio, a vrata mu je otvorio glava porodice, Dobrivoje. Čolić je odmah pucao u njega, nije ni pokušao da mu zapreti, da ga veže, primora da kaže gde drži novac, da ga poštedi.
Čuvši buku na ulazu, pojavila se i Dobrivojeva supruga, Miomirka, ali nije stigla ni da reaguje, jer je ubica i u nju ispalio nekoliko metaka iz „škorpiona“ i likvidirao je na mestu.
Ubica je potom ušao u dnevnu sobu. Tamo je zatekao trogodišnjeg Ivana, koji je sedeo na noši. Pucao je i u njega i ubio ga.
Premetačinom je pronašao ono što je tražio i otišao, ostavivši za sobom pobijenu porodicu Smiljanić. Prema rečima oca ubijenog Dobrivoja, plen je iznosio 100.000 tadašnjih nemačkih maraka, što je za ono vreme bila impozantna suma.
Čak su i prekaljeni policajci, koji su devedesetih videli sve i svašta, bili zgroženi zločinom u Futogu.
Krenula je potera za počiniocem.
Doušnik iz podzemlja
Pomoć policiji je stigla od doušnika iz podzemlja, koji je naveo da je Borislav Čolić osoba koja je pobila tročlanu porodicu u Futogu.
Posao je olakšalo što se Borislav Čolić već nalazio u policijskim rukama, bio je u zatvorskoj ćeliji zbog drugih krivičnih dela.
Inspektori koji su isleđivali Čolića bili su sigurni da je to „njihov čovek“, ali trebali su im dokazi, od oružja kojime je zločin počinjen, do priznanja osumnjičenog. To nije bio lak zadatak, ispostavilo se da je Čolić „tvrd orah“.
– Smenjivali smo se u ispitivanju, jedan policajac ga je ispitivao, drugi je odmarao. Pokušavali smo da ga umorimo i navedemo da napravi neku grešku, da se oda. On je bio neverovatno izdržljiv i nije gubio koncentraciju. U jednom trenutku smo se među sobom dogovarali šta dalje da radimo i nismo obraćali pažnju na njega. Onda smo shvatali da on stojećki spava, leđima naslonjen uza zid. Možda je „ukrao“ desetak minuta, ali kada smo nastavili ispitivanje, bio je potpuno svež, kao da je satima spavao. Verovatno mu je tu pomoglo ratno iskustvo – pričao je svojevremeno policijski inspektor koji je radio na slučaju.
Ipak, na kraju je pomogla psihologija.
Naime, Čolić je bio proćelav i uvek je nosio kačket, koji je u policiji morao da skine.
Na kraju mu je jedan od inspektora rekao da će da ga stavi na glavu ako prizna i okoreli ubica se „otvorio“ i do detalja ispričao šta se dogodilo.
Za ubistvo trogodišnjeg deteta je ipak rekao da se ne seća, da je tada bio drogiran. Policija je pronašla i „škorpion“ kojim su pobijeni Smiljanići.
Smrtna kazna
Borislav Čolić je prvostepeno osuđen na smrtnu kaznu. U izreci presude je rečeno: „brutalnost i monstruoznost Čolićevog dela navode na zaključak da bi svaki pokušaj njegove resocijalizacije bio nemoguć, te da je smrtna kazna neminovnost“.
Ipak, Srbija je u međuvremenu ukinula smrtnu kaznu, pa je Čolić osuđen na 40 godina robije, od kojih je izdržao 23.
Dodaj komentar