U Higijenskom demantuju da je Novi Sad šesti najzagađeniji grad na planeti

Prema jednom grafikonu koji se pojavio na društvenim mrežama i na istima masovno deli, Novi Sad je šesti najzagađeniji grad na planeti. U Institutu za javno zdravlje Vojvodine taj podatak demantuju.

Naime, mapa sa podacima o zagađenosti ima pogrešan podatak i prikazuje da je u vazduhu prisutno sedam puta više štetnih čestica od količine koja je izmerena u Novom Sadu.

Kako su objasnili u Higijenskom zavodu, u ostalim javno dostupnim tabelama Svetske zdravstvene organizacije vide se ispravni podaci za Novi Sad, ali su u mapi upisani pogrešni i time je on smešten među 20 gradova sa najzagađenijim vazduhom u svetu.

– Navedeni izvori podataka na koje se poziva Aleks Grej, autor članka objavljenog na web stranici World Economic Forum su relevantni, ali nisu dosledno preneti u članak.

Naime, u bazi podataka Svetske zdravstvene organizacije na koju se članak poziva, navedeno je da prosečne proračunate koncentracije čestica prašine PM2,5 u Novom Sadu iznose 22 mikrograma po kubnom metru u 2013. godini, 14 mikrograma u 2014. godini, 27 mikrograma u 2015. i 27 mikrograma u 2016. godini.

Podatak o prosečnoj koncentraciji čestica prašine od 142 mikrograma po kubnom metru u Novom Sadu, kako je objavljeno u članku i nacrtano na mapi, zaista se vidi na interaktivnoj mapi Svetske zdravstvene organizacije, ali bez navođenja konkretnog mesta merenja.

Tek nakon drugog „klika“ na tački Novog Sada na interaktivnoj mapi se prikazuje tačan podatak za Novi Sad.

Mapa na kojoj se Novi Sad vidi kao crvena tačka nije mapa Svetske zdravstvene organizacije, već autori članka objavljenog na web stranici World Economic Forum navode da su za crtanje mape koristili podatke Svetske zdravstvene organizacije – kaže načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Sanja Bijelović.

Ona ističe da su podaci koje ima SZO isti kao i podaci Instituta i da su to relevantna merenja, a da nigde među njima nema pomena o tome da je u Novom Sadu izmerena koncentracija čestica prašine od 142 mikrograma po kubnom metru.

– Svetska zdravstvena organizacija ima sve relevantne podatke o koncentracijama zagađujućih materija i za svaki podatak se jasno navodi njegov izvor. Sve navedeno je dostupno on line.

U bazi podataka, kad je u pitanju Novi Sad, izvor je Evropska agencija za zaštitu životne sredine, koja podatke za Srbiju, pa tako i za Novi Sad, dobija od Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Takođe, na sajtu Svetske zdravstvene organizacije je dostupna i mapa zagađujućih materija, za svaku posebno.

Kada je u pitanju Novi Sad podatak o koncentraciji čestica prašine od 142 mikrograma po kubnom metru se ne uočava – objašnjava Sanja Bijelović.

Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju kaže da podaci pokazuju da je na godišnjem nivou u 2015. i 2016. godini postojalo prekoračenje graničnih vrednosti koncentracija čestica prašine (PM10, PM2,5) i hemijskog jedinjenja pokazatelja nepotpunog sagorevanja organskih jedinjenja iz goriva (benzo(a)piren).

Kako navodi, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, čiji se podaci dostavljaju Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine, Novi Sad se odlikuje I ili II kategorijom kvaliteta vazduha i prekoračenja se beleže za čestice prašine ili gasove, u zavisnosti od godine i broja dostupnih i validnih podataka za izradu izveštaja.

Dodaje i da je kvalitet vazduha u gradu takav da je jedan od faktora za oboljevanje stanovništva, ali da nije dominantan.

– Problem u Novom Sadu u pogledu kvaliteta vazduha predstavljaju čestice prašine i za njih vezana organska jedinjenja, kao i gasovi nastali kao produkti sagorevanja goriva (azotni oksidi).

Te zagađujuće materije prema naučno-istraživačkim podacima doprinose oboljevanju stanovništva od hroničnih bolesti srca i pluća, što je potvrđeno u objavljenim radovima stručnjaka iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.