Tucanijada u Mokrinu svake godine okuplja stotine takmičara koji se nadmeću u tucanju jaja. Ovde se na Vaskrs održava Svetsko prvenstvo u ovoj disciplini. Svi se takmiče za pobedu, ali Mokrinčani igraju za nešto više. Pobednik odnosi sve: čast, slavu i ponos, i pravo da sledećih godinu dana zadirkuje poražene. Oni se za Tucanijadu pripremaju tokom cele godine, a tokom dva meseca uoči događaja, svako od njih kucne o zube 20.000 jaja.
– Ko hoće da pobedi, mora puno da radi. Mora dosta da putuje i da isprobava jaja. Jer nisu sva jaja čvrsta. Testiramo ih kucanjem u zube. Zvuk mora da bude „tanak“ – kaže Živica Terzić, magistar poljoprivrede, koji je svoj život posvetio Mokrinu.
– Dva meseca pre takmičenja počinje potraga za tvrdim jajima. Najpre po okolnim salašima, onda i do 50 km u krug. Najpre, kokoška koja nosi jaja mora da ima ekstenzivan način ishrane. Mora da pase napolju. To su prirodni preduslovi. Ali jaje koje pronađemo je ekstrem. Ili ima više kalcijuma, ili duže bude u jajovodu koke. Ne možete slučajnim odabirom da pronađete jaje koje će da se takmiči u Mokrinu, morate da tragate za njim i da ga pronađete – kaže onž.
Živica učestvuje u organizaciji Tucanijade, kao član ili predsednik komisije koja se stara o tome da takmičenje protekne regularno.
Porodica Terzić je na neki način simbol mokrinskih svetkovina: Tucanijade i Gusanijade, koja se održava početkom godine. Oni su bili naši domaćini prošle godine, kada sam sa nemačkim producentom Volfgangom Rajnkeom bio u svojstvu vozača, prevodioca i novinara.
Živicin otac Sava je višestruki šampion u tucanju jajima i u borbi gusana, a majka Danica je višetruki šampion Novosadskog sajma u pravljenju lisnatog sira. Kod Terzića su došli i Živica Blažić i Miodrag Prodanović Peka, takođe višestruki šampioni. Zajedno, ovi ljudi su osvojili više od polovine pehara namenjenih šampionu Tucanijade. A dosad ih je održano 25.
– Sava Terzić je uvek imao bolja jaja od nas, i onda nas je to izazivalo da ga pobedimo. Po celoj Vojvodini sam tražio jaja kako bih mogao da mu pariram – priča Živica Blažić.
A Sava se samo šeretski smeje i baca pogled na svoje pehare.
– U Mokrinu se uvek dobro i pilo, i vino se pilo na sat. Pilo se na crevo sprovedeno iz podruma u kafanu. To je ostalo iz vremena dok su ovde živeli Nemci. Ovde ih je živelo 20% do kraja II svetskog rata, a posle ih je ostalo malo. Većinu je proterao komunistički režim. Uglavnom su bili bogati i lepo su živeli. Bili su vredni i pedantni – kaže Sava. – A Tucanijadu smo kasnije izmislili. Odnosno, sama se nametnula. Svake godine smo tucali jaja, spremali se za sledeću godinu, a najbolji je mogao biti samo jedan. Onda smo odlučili da ozvaničimo takmičenje.
U Mokrin sada svake godine pristiže hiljade posetilaca. Dolaze iz nekoliko zemalja, i svake godine ih je sve više. Dolaze turistički, da gledaju Tucanijadu ili Gusanijadu. Ali Mokrin ne koristi svoj turistički potencijal, na te manifestacije gledaju kao na svoju razonodu.
– Mokrin je poljoprivredno selo. Ima ljudi koji su zaposleni u mlekari, ili u firmama u Kikindi, ali 90% stanovništva živi od poljoprivrede tokom cele godine. Tucanijada ili Gusanijada se dešavaju jednom godišnje i predstavlja razonodu. To nije nešto od čega se živi. Opet, to je slava, čast i ponos. Možda i ima potencijal da preraste u nešto komercijalno u budućnosti, ali je to nešto što je izraslo iz ovog sela. Mediji su ovu stvar učinili poznatom, pa smo danas najpoznatiji u regionu. Kada dođe Uskrs, u celoj Srbiji se tucaju jajima, ali su svi pogledi uprti u Mokrin. Ko ovde pobedi, taj je svetski šampion – kaže Živica Terzić.
Dodaj komentar