Kada su se prvi put spojili sa 19 godina, trojke (tri brata razdvojena posle rođenja) su brzo otkrile koliko toga imaju zajedničkog. Iako su bili razdvojeni pri rođenju, Dejvid Kelman, Bobi Šafran i Edi Galand su svi pojedinačno odrasli voleći mnoge iste stvari.
Decenijama kasnije, braća i dalje uče o svojim zajedničkim crtama. Kao dečaci, Kelman i Šafran su imali isti problem s vidom: ambliopiju, stanje u kojem mozak i oko nisu usklađeni, što rezultira lenjim okom. Samo je Kelman lečen.
Svoje odraslo doba proveli su boreći se s besom i ljutnjom prema sudbini koja ih je zadesila. Ono što je počelo kao čudesna bajka – tri davno izgubljena brata nailaze jedan na drugog pukim slučajem, pretvorilo se u mračnu priču o obmani i nečovečnosti.
To je priča o kojoj govori film koji je odnedavno dostupan na Netflxu “Tri identična stranca”, dokumentarac u kojem svoju ispovest iznose dvojica od trojice razdvojene braće.
Film je režirao britanski reditelj Tim Vardl, a radnja prati kako su trojke slučajno pronašle jedna drugu 1980. godine i odmah su postali miljenici medija. Trojac je formirao vezu tako brzo da je izgledalo kao da ih nisu odgajale tri različite porodice usvjitelja. Zajedno su se uselili u stan u Njujorku, a kasnije su otvorili restoran pod nazivom „Trojke“, koji je odlično poslovao.
Posle početne mladalačke euforije počeli da se susreću sa prvim mentalnim problemima, a Galand je izvršio samoubistvo 1995. godine, posle borbe sa bipolarnim poremećajem.
Iste godine, novinar Lorens Rajt, dobitnik Pulicerove nagrade, objavio je članak u Njujorkeru koji je rasvetlio uznemirujuću psihološku studiju. Naučno istraživanje su vodili istaknuti psiholog doktor Peter Nojbauer i njegov Centar za razvoj dece, koji je imao za cilj da odgovori na fundamentalno pitanje prirode i vaspitanja.
Putem sada nepostojeće agencije za usvajanje Louiz Vajs, nepoznat broj blizanaca i trojki smešten je u različite domove i godinama su tajno posmatrani od strane istraživača koji su marljivo posećivali kuće u kojima su živela usvojena razdvojena deca. Roditeljima je rečeno da su ove posete standardne, kako bi se pratio napredak dece koja su usvojena.
Kelman, Šafran i Galand su bili deo studije, a svaki je bio strateški smešten u porodice srednje klase i porodice bogataša.
– Nazvali su nas ‘subjektima.’ Mi smo žrtve. Postoji velika razlika. Ne želim da glumim kao da smo užasno povređeni ljudi sada kao odrasli – imamo porodice, imamo decu – mi smo relativno normalni ljudi. Ali tretirali su nas kao laboratorijske pacove. Ništa više. A mi smo ljudska bića – rekao je jedan od braće.
Psiholog Nojbauer umro je 2008. godine i sa sobom odneo tajnu o svojim istraživanjima. Ono je ostavljeno kao legat Univerzitetu Jejl gde će biti zapečaćeno do 2065. godine.
Pristup papirima na Jejlu kontroliše Jevrejski odbor službi za porodicu i decu. Ranija inkarnacija 150 godina stare neprofitne organizacije zvala se Jevrejski odbor staratelja, a ta organizacija je bila jedna od dve koje su pomogle u osnivanju Nojbauerovog Centra za razvoj dece 1947.
Portparol Jevrejskog odbora je rekao da grupa ne podržava Nojbauerovu studiju i duboko žali što se sve dogodilo.
– Prepoznajemo veliku hrabrost pojedinaca koji su učestvovali u filmu i cenimo što je ovaj film stvorio priliku za javni diskurs o studiji. Već dugi niz godina, Jevrejski odbor je bio, i nastaviće biti, posvećen da ljudima koji su bili uključeni u studiju omogući pristup njihovim zapisima na blagovremen i transparentan način.
Zaista, Jevrejski odbor je dao Kelmanu i Šafranu pristup oko 10.000 stranica iz studije. Bilo je nekih zanimljivih nalaza – poput otkrića o ambliopiji – ali većina stranica je bila jako redigovana i nijedna nije nudila formalne zaključke.
– Podaci su prikupljeni, ali rezultati nikada nisu objavljeni, i dolazimo do tačke u kojoj smo prilično sigurni da s njima nikada ništa nije urađeno – rekao je Šafran, advokat koji živi u Bruklinu sa suprugom i dvoje dece.
– I šta je onda bila poenta ovoga? Sva ova zapažanja, prikupljanje svih ovih podataka, a nikakvi zaključci – pita on.
Iako je njihovo učešće u dokumentarcu dovelo do buđenja bolnih uspomena, takođe je dovelo do opipljivih pomaka u slučaju.
Dva brata blizanca i danas rade na svom odnosu. U filmu se pojavljuju i drugi blizanci koji su prošli sličnu sudbinu zbog ekperimenta. Neverovatna priča i danas izaziva mnogo reakcija, naročito pošto je postala dostupna široj grupi gledalaca emitovanjem na popularnom striming servisu Netflix.
Izvor: N1
Dodaj komentar