Svetska nagrada za hranu 2024. godine otišla je u ruke dvojice ljudi koji su bili ključni u stvaranju globalnog trezora semena osmišljenog za očuvanje svetske poljoprivredne raznolikosti.
Keriju Fauleru, posebnom izaslaniku SAD za globalnu sigurnost hrane, i Džefriju Hotinu, poljoprivrednom naučniku iz Ujedinjenog Kraljevstva i članu izvršnog odbora Global Crop Diversity Trusta, biće dodeljena godišnja nagrada i podeliće i novčanu nagradu od 500.000 dolara (464.000 evra), za osmišljavanje globalnog trezora semena koji sada štiti više od 6000 sorti useva i kulturno važnih biljaka.
Trezor sudnjeg dana – Globalna banka semena
Godine 2004. Fauler i Hotin bili su predvodnici ideje da se izgradi rezervni trezor semena svetskih useva na mestu koje će biti sigurno od političkih nemira i ekoloških promena. Postrojenje je izgrađeno na obronku planine na jednom norveškom ostrvu u Arktičkom krugu gde temperature mogu da osiguraju očuvanje semena.
Svalbard Global Seed Vault – poznat i kao ‘Trezor sudnjeg dana’ – otvoren je 2008. i sada sadrži 1.25 miliona uzoraka semena iz gotovo svih zemalja sveta. Fauler, koji je prvi predložio uspostavu trezora semena u Norveškoj, rekao je da su čelnici banaka semena u nekim zemljama njegovu ideju u početku dočekali zbunjeno.
– Pre petnaest godina, otpremiti puno semenja do mesta kod Severnog pola do kojeg morate da letite, pa ih staviti unutar planine – to je bila najluđa ideja koju je iko ikada imao – rekao je.
Stotine manjih banaka semena postojale su u drugim zemljama već decenijama, ali Fauler kaže da mu je glavni motiv bio taj što je bio zabrinut da će klimatske promene izazvati nerede u poljoprivredi, pa mu se učinilo da je i zbog toga jako važno imati obilnu zalihu semenja.
Klimatske promene ugrožavaju useve i zalihe hrane
Hotin kaže da su uz postojeće pretnje usevima, poput insekata, bolesti i degradacije tla, klimatske promene povećale potrebu za sigurnim rezervnim trezorom semena.
– Klimatske promene prave puno dodatnih problema na one već postojeće – kaže.
Fauler i Hotin kažu da se nadaju da će im ovaj izbor za laureate Svetske nagrade za hranu omogućiti da poguraju stotine miliona dolara u smeru dodatnog finansiranja i za donacije bankama semena širom sveta. Održavanje toga je relativno jeftino, posebno kada se uzme u obzir koliko su bitne za osiguranje hrane, ali potreba za finansiranjem tu traje zauvek.
– Ovo je stvarno prilika da prenesemo tu poruku i kažemo, gledajte, ovaj relativno mali iznos novca je naša polica osiguranja, naša polica osiguranja da ćemo moći da hranimo svet za 50 godina – kaže Hotin.
Inače, Svetsku nagradu za hranu utemeljio je Norman Borlaug, koji je 1970. godine dobio Nobelovu nagradu za mir za svoju ulogu u Zelenoj revoluciji, koja je dramatično povećala prinose useva i smanjila pretnju glađu u mnogim zemljama. Priznanje će biti dodeljeno na godišnjem Međunarodnom dijalogu Normana E. Borlauga koji se održava od 29. do 31. oktobra u Des Moinesu, prenosi Index.hr.
Šta je iz Srbije u Trezoru sudnjeg dana
Srbija je deponovala 96 domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži, koje je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
– Ova kolekcija koja je poslata obuhvata 96 najznačajnijh sorti pšenice, ječma, raži. Seme mogu da pošalju samo institucije. Pre nego što se pošalje, potpiše se jedan ugovor da seme mora da bude zdravo, da nema štetočina u njemu, da ima fitosanitarni sertifkat, da ne postoje duplikati na Svalbardu i da se čuva u nacionalnoj kolekciji – kazala je za RTS naučnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom sadu, Sanja Mikić.
Da vam je stigao sudnji dan, za čim biste žalili: Što joj nisam rekao ostani!
Dodaj komentar