Svi ti kalendari koji stoje na stolovima i vise na zidovima, običan su papir sa ištampanim brojevima. Tek ponekad zaokružimo neki od njih, da ne bismo zaboravili na sastanak, zubara ili poslednju menstruaciju. I da vidimo jel crveno slovo, da ne ljutimo Boga. Uglavnom to.

Kidamo ih, gužvamo, bacamo u korpu.

Ponekad se vrlo slično odnosimo prema danima koji su nam dati. Ko da će trajati zauvek. Ko da nas ništa ne može iznenaditi. Jurimo, nerviramo se,  grizemo sebe od besa, grizemo druge, ljutimo se. Najgore od svega, počeli smo da podrazumevamo ljubav, bliske osobe, dobrotu, iskrenost, brak, trud.

Sve manje se čuje: volim te, trebaš mi, ostani, oprosti.

Ne možemo da shvatimo kako živimo, dok se ne uplašimo da je kraj. Tek tada, u nekoj šupljoj bolničkoj postelji, u sobi prepunoj umirućih ljudi, ispunjenoj kašljom i ravnodušnim razgovorom sestara o sandalama za leto (jer život ne staje drugima), gledajući kroz visoki prozor u plavo nebo, kažemo sebi: Budaletino, što nisi živeo kako je trebalo dok si mogao!

I da ne bismo čekali bilo čiji sudnji dan, preduhitrili smo ga i pitali vas: “Za čim biste žalili da se sudnji dan približio?”

oprosti

Pročitajte pažljivo odgovore. Ne visoke kuće, ne više novca, ne skupa auta, ne, ne, ne bolji posao, ne savršeno telo, ne puni plakari…ne, ne, ne …ljubav je ono za čim biste žalili.

Bojan

Što sam oca smestio u Starački dom, da bih prodao kuću u kojoj je živeo. Što sam ga posle godinu dana sve ređe posećivao. Što sam mislio da mu je dobro, jer ima tamo ko o njemu da brine bolje nego ja. Što sam mislio da je srećan jer ima lek na vreme i kuvano jelo. Kad bih ja mogao da mu kuvam? Što sam kasnije čuo od sestara u Domu da je samo o meni pričao i da je imao neku fotografiju kad sam bio mali koju je stavljao na sto, pored tanjira kad jede. I gledao je u nju. Kad stigne smrt, to će biti jedina stvar zbog koje ću se kajati, što mu nisam bio bliži. Najgore od svega je što to ne mogu da promenim, umro je pre tri godine dok sam ja vozio kamion za Rusiju, daleko od njega.

Una

Često razmišljam o tome. Zamislim sebe kako ležim u samrtnoj postelji i pokušavam da odgonetnem svoje misli u tom momentu. Silna zabava, ali to je najbolji način da čovek shvati jel živeo kako je hteo, za čim žali, zbog čega se kaje. Svaki put bi me žderala ista stvar, što sam bila uplašena da rizikujem. Da probam. Što sam ostajala na poznatom, proverenom mestu, iako mi možda nije prijalo. Što sam mogla da se više zabavljam. Što je trebalo da se prepustim do korice kada bih osetila strast. Što sam čekala pravog, a ispostavili se da je bio pogrešan. Što sam trebala da se maknem iz učmale sredine. Što nikada nije trebalo da se danas nerviram zbog onoga što će se možda desiti za deset godina, a nikada se i nije desilo. Što sam mislila da moja svekrva treba da bude jednako požrtvovana kao moja majka, što sam se ljutila zbog toga. Sve ovo su bile gluposti koje su me trošile. Ne možeš čoveka da menjaš, posebno ne u pedesetim. I najviše od svega što sam se pravdala. To je najgora stvar koju čovek može sebi da uradi. Da se pravda nekome od koga apsolutno ne zavisi. Al, dobro, nije sudnji dan i imam fore da se menjam.

brod

Dejan

Žalio bih što jednoj Jovani sa faksa nisam rekao koliko mi se svidelo dok mi je svirala Šopena, što se jednom Đorđu nisam suprotstavio u šestom razredu kada mi je oteo omiljeni kačket, što nisam studirao književnost, što sam propustio neponovljivu priliku da provedem noć sa dve sjajne devojke u krevetu, što nisam proveo još vremena sa ćaletom dok sam mogao… što nisam… eh… što nisam…

Maja

Žalila bih što nisam rodila njegovo dete.

Miljana

Kad dođe sudnji čas nema tu mnogo za čim da se žali… ali meni sad ovako sa 60 godina žao što nekad nisam imala strpljenja sa roditeljima kad su ostarili, što ih nisam više grlila i ljubila…što nismo još više pričali i što ih jednostavno nisam pitala neke stvari. Žao mi je jako što nisam zapamtila jednu lepu priču koju je moj tata pričao meni kad sam bila mala, a i mojoj deci, ni oni nisu zapamtili, a glavni lik je bio neki dečak po imenu Daniluška… E sad pošto znam koliko mi je bilo teško kad su mi umrli roditelji i još uvek se ponekad zaplačem, žao mi je kad pomislim koliko će patiti moja deca kad mene jednog dana ne bude, a naročito ćerka koja ima tako nežnu dušu, pa i sin jer oboje su prilično vezani za mene. I vrlo često im kažem nemojte me toliko voleti biće vam jako teško kad me ne bude. A oni misle taj dan neće nikad doći kao što sam ja mislila za svoje roditelje.

spomenik

Biljana

Ako pričamo o onome što sam do sada živela, žalila bih samo zbog dve stvari: što nisam mami i tati donela diplomu koju su od mene očekivali s’ punim pravom. I što se nisam ranije udala za mog muža, a mogla sam.

Aleksandar

Žalio bih za tim što sam poverovao u priču da je moguće praviti kompromise. Da nisam, možda ne bih imao ni banke u džepu, ni zuba u glavi – ništa osim tih par sati… Ali ne bih imao ni za čim da žalim!

Rada

Što nisam dovoljno vremena provodila sa roditeljima i sa jednim muškarcem dobila bebu.

Snežana

Samo zbog jedne stvari, što nisam uspela poslednji put da zagrlim sve one koje volim!

origami

Tijana

Uh, duga je lista. Što sam se svađala sa mužom uglavnom zbog gluposti, a volim ga svom dušom, što nisam više govorila ljudima bliskim i ne bliskim da ih volim, iako sam jako pažljiva prema drugima i osjećajna opet bih žalila što nisam stalno govorila ljudi VOLIM VAS. Što sam u sebi kupila ljutnju, bijes, a ne samo ljubav. Što još jednom nisam postala majka da osjetim taj novi život kako se rađa, taj miris bebe, tu ljepotu. Žalila bih samo zbog svih tih osjećanja. Izgleda da nam je jedino što nam je Bog dao, a živi stalno je Ljubav i to valjda ostaje iza nas. Mislim da ljubav nikad ne prestaje.

Jovana

Najviše žalim za tim što nisam znala da provodim kvalitetnije vreme sa svojim sinom dok je bio manji. Zbog nekih “probema” koji su mi danas smešni nisam na pravi način uživala sa njim. Trudim se da sad sve to ispravim, ali eto, žalim za tim svakog dana, bez obzira da li je sudnji ili ne.

mama

Darko

Što sam se oženio iz interesa. Ona je imala novac i veliku kuću, ja nisam imao ništa osim ovog lepog lica. Varao sam je, živeo rastrzan na million delova, povređivao sam i nju i decu i te žene sa kojima sam bio, pa i sebe. Nije mi to trebalo. Nema ničeg lepšeg nego kad uđeš u brak zato što je voliš do kosti. Ali, jebi ga sad.

Vera

Da mi je sudnji dan, žalila bih što sam ikada kročila nogom u ovu Suboticu… pogrešan izbor partnera, svi kažu divan i dobar, ali meni to što imam sa njim više nije dobro i nikada neće biti zbog 1001 razloga. Čovek kada se zaljubi gleda ko konj, pogotovo ja koja uvek idem srcem. Ali sam dobila dva zlatna anđela sa njim…oni mi ublažavaju tu gorčinu… teške odluke treba doneti.

raskid

Ivana

Sada bi neko svestan i probuđen napisao:“Ne postoji stvar zbog koje bih žalila”, jer sve je tako kako treba biti, jer svaki je žal ili bol odskočna daska za rast.
Ali dok se ne razbudim skroz, žalim što nisam sebe ranije upoznala, zavolela pa da sam samim tim i druge mogla voleti više, grliti jače, davati bolje. Što se nisam glasnije smejala, a tiše plakala. Trebala sam zaboga više razumeti, manje osuđivati. Možda sam čak to trebala ranije saznati.
Žalila bih što se nisam više za neke stvari borila, nisam ih jurila, zato ih nisam i dobila. Što nisam duže preskalala lastiš, pomagala majci pri spremanju ručka ili kopanju bašte…
Uvek postoje stvari, situacije zbog kojih ćemo žaliti ako smo ostali tamo negde u prošlosti, nedovršeni, zarobljeni..
Ja u suštini žalim što sam uopšte ikada žalila.
Naposletku je sve tako kako mora biti, u skladu ili neskladu sa nama samima.
Sudnji dan ne mora biti kraj, već novi početak…

Bojana

Da mi je sudnji dan žalila bih što nisam živela jos luđe i slobodnije koristeći svoje moći, jer smo mi ljudi neverovatno moćna bića, bez ikakvih ograničenja koja su nam nametnuta, samo u skladu sa zakonima Univerzuma. Ali ima dana.

Dušan

Žalio bih samo što nisam rekao prvoj devojci OSTANI! Sada je kasno, udata je već skoro tri godine i ima dete.

DEVOJKA

Danica

Da je na daj Bože sudnji dan žalila bih što nisam bila zadovoljna svojim životom. Što sam povredila neke ljude jer sam ponekad glupača i egoista. I što se nisam više smejala. I što imam boru na sred čela od mrgođenja.

Maja

Žalila bih što nisam na vreme otišla kod psihologa da mi pomogne da promenim svoj karakter, ako on to može i ako je to moguće, jer uvek sam imala sve uslove da živim dobro, ali sam ja uvek strepila, nalazila svemu mane, podrazumevala sve. Nisam znala da se opustim i prepustim. Rekla bih sebi, da mi je sudnji dan: “Majo, živela si brate ko miš!”

Nikola Simić se prvi put zaljubio u 76. godini i savršeno objasnio suštinu ljubavi

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Podeli
Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Osim ponekad, kad poželim. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene. Ja nisam vaš glasnogovornik, osim ako to poželim.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here