Nabijanje osećaja krivice, uloga žrtve: Kako da prepoznate toksične majke?

Većina ljudi u pojmu majke vidi požrtvovanu ženu koja gaji bezuslovnu ljubav prema svojoj deci i koja će učiniti sve da svoje potomstvo izvede na pravi put, odricajući se usput svega i svačega, piše Still.

Ali, nisu sve majke takve. Da li znate šta je toksična majka?

Moćna veza „majka-ćerka“

Sve dok verujemo u univerzalnu majčinsku ljubav – mit koji naša kultura aktivno podržava – ne možemo da vidimo istinsku moć koju roditelji imaju nad nama, čak i moć prikrivenog nasilja.

Volimo da o majkama mislimo kao o ženama koje čuvaju ovaj svet od nestanka, divnim i požrtvovanim ženama, ali da li je to baš uvek slučaj?

Roditelj ne samo da kreira svet oko svog deteta, već i diktira kako će dete posmatrati taj svet. Kao deca, mi „razumemo“ šta se u našoj porodici dešava, šta je rečeno i zbog čega, ali ne uvek jer je to tako, već zato što su nam majke servirale objašnjenje koje smatraju da je za nas odgovarajuće.

Dirljiva pisma dveju mama vraćaju veru u ljudskost

Zato nije ni čudo što mnoga deca odrastu verujući da je svako ponašanje i odnos koji vidimo u porodici, čak i toksičan, destruktivan ili nasilan – normalni.

Kao deca verujemo da su sve porodice kao naša, a shvatanje da se druge porodice zapravo veoma razlikuju dolazi mnogo, mnogo kasnije.

Sami opravdavamo majke što su vikale, tukle nas – nismo bili dobri, nismo ih slušali. Verujemo da su naša braća i sestre drugačije tretirani jer su oni dobri, vredni ljubavi i divljenja, a mi nismo. „Mi smo teški, lenji, nestašni, glupi“ – kako nas je majka nazvala. I sa tim uverenjem odrastamo.

Odrastanje i glavni problem

Većina ženske dece koja se ne osećaju voljeno misle da će im odrastanje doneti slobodu i da će se konačno izbaviti od negativnih kritika.

Ali, u odrastanju ih čeka neprijatno iznenađenje – izlazak iz dečje sobe neće vas zaštititi od bola i potrebe za majčinom ljubavlju i podrškom. To je glavni problem – centralni konflikt između ćerkine svesti kakve rane joj je majka napravila i glađu za njenim odobravanjem i ljubavlju.

Taj konflikt živi u sada već devojci i ona konstantno pronalazi objašnjenja i opravdanja za toksično ponašanje svoje majke; čini sve kako bi zapravo zatvorila oči pred istinom.

8 tipičnih obrazaca ponašanje toksične majke:

1. Nabijanje osećaja krivice i stida

Ovo ponašanje počinje rečima „Ti uvek…“ ili „Ti nikada…“ i snažno se urezuju u svest deteta. U dečjoj glavi to postaje i lična kritika, glas koji stalno ponavlja, krivi i ističe greške, a pohvale izbegava.

2. Uloga žrtve

Mnoge majke zapravo igraju ulogu žrtve, a deca toga nisu ni svesna. Toksična majka stalno podseća dete koliko je nezahvalno, a rečenicu obično završava sa: „Posle svega što sam uradila za tebe“.

Ovakvo ponašanje živi u detetu i kada odraste, a majka nastavlja svoju toksičnu ulogu, pogotovo ako je dete shvatilo o čemu se zapravo radi i pokušava da ograniči viđanje i kontakt sa majkom.

3. Igra simpatije

Favorizovanje jednog deteta u porodici dešava se u mnogim porodicama. Ali, kada je majka prema jednom detetu divna, a prema drugom toksična – ponižava ga, stalno upoređuje s „dobrim“ detetom ističući koliko je ono loše – psihološki problemi su gotovo zagarantovani.

Psiholozi kažu da se toksične majke ovako ponašaju kako bi kontrolisale decu, da bi formirale odnos između braće i sestara kakav ona želi da on bude i manipuliše da bi deca stalno imala potrebu za njenom podrškom i pohvalom.

Ako je u pitanju jedinac, ni to dete nije „spašeno“ – biće stalno upoređivano sa ćerkom komšinice, bratom od strica…

4. Pasivna agresija

Majka može da izrazi pasivnu agresiju prema detetu indirektno, na primer, kroz ružne komentare o ocu kada je dete prisutno.

Razvoj deteta direktno je povezan sa načinom kako se roditelji ponašaju jedno prema drugom i prema drugim članovima uže ili šire porodice i baš zato roditelji imaju ogromnu ulogu u tome kakvi ćemo ljudi postati kada odrastemo.

Ne volim majčin dan otkad uz cveće idu i sveće

Ako dete svedoči okrutnosti, verbalnom besu, kažnjavanju tišinom, psihičkom maltretiranju, velike su šanse da će dete razviti slične poremećaje ponašanja u proseku već od 8. do 10. godine.

Kako odrastaju, većina dece se lagano pretvara u roditelja nasilnika, postaje pasivno agresivno… Na njega se prenosi sve ono čemu je prisustvovalo i što je zapravo oblikovalo njegov pogled na svet.

Eto objašnjenja zbog čega sinovi nasilnika odrastaju u nasilnike, deca alkoholičara u alkoholičare…

5. Psihološka manipulacija

Ovaj termin obično se vezuje za odrasla, ali nažalost, ovakve sklonosti većini dece zapravo usađuju roditelji. Manipulisati detetom je neverovatno jednostavno, jer su roditelji neosporni autoritet i prilika na koju se deca ugledaju i veruju im u sve što kažu.

Ono čega su i ti roditelji nesvesni jeste koliko je manipulacija traumatična za decu, jer je detinjstvo period kada je važno da naučimo da verujemo sopstvenim mislima i osećanjima i izgradimo sposobnost razumevanja drugih ljudi.

Tehnike veštih manipulatora: Ako se partner ovako ponaša prema vama bežite glavom bez obzira!

6. Ponižavanje i ismevanje

Majke sa izraženom potrebom za kontrolom ili osobinama narcisa često su sklone ismevanju osećanja ili razmišljanja deteta. Ismevaju i ponižavaju decu i rečima, gestikulacijom i imitiranjem, i tako još u detinjstvu ubijaju njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.

7. „Žrtveni jarac“

Kod toksičnih majki obično je jedno dete (ili samo dete) za sve krivo i za sve kažnjeno, bilo da je zaista krivo ili ne.

Takva deca u detinjstvu počnu da veruju da su suvišni gde god da se pojave, zbog čega se u periodu adolescencije lakše okreću psihoaktivnim supstancama, alkoholu i drugom destruktivnom ponašanju.

8. Tišina kao najgora kazna

Kada osoba ne razgovara sa vama i ne odgovara na vaša pitanja, to je izraz maksimalnog prezira. Čak i odrasli to doživljavaju veoma bolno i ponižavajuće, a kada je reč o deci, ovakvo ponašanje ih potpuno uništava, naročito ako dolazi od roditelja.