Balkan Koronavirus

Zašto naši stručnjaci umanjuju značaj razbuktavanja korone u S. Makedoniji?

tiodorovic

U Severnoj Makedoniji uveden je policijski čas, ponovo.

Poslednjih dana situacija je zabrinjavajuća, a juče je broj zaraženih bio najveći od početka izbijanja epidemije.

Broj novozaraženih u Severnoj Makdoniji počeo je da raste poslednjih dana maja. Tako je, posle prvobitnog smanjenja broja obolelih, 29. maja registrovan prvi veći porast od 59 novih slučajeva, da bi taj broj već juče iznosio rekordnih 120.

Alarmantna situacija i za Makedoniju i za susedne zemlje

Zbog alarmantne epidemiloške situacije, vlada je bila primorana da vrati na snagu policijski čas u Skoplju, Tearcu, Želinu, Jegunovcu, Tetovu, Kumanovu, Lipkovu i Štipu. Potpuna zabrana kretanje stupila je u četvrtak u 21 čas i trajaće do ponedeljka ujutru, dok će subota biti neradan dan.

Epidemiološka situacija u zemlji zabrinula je i Bugarsku koja je uvela dvonedeljni karantin za sve koji dolaze iz Severne Makedonije.

Nagli skok broja obolelih u Severnoj Makedoniji ne predstavlja “drugi talas” već samo nastavak postojeće epidemije, ocenio je za Blic srpski epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.

Tiodorović: To je samo posledica testiranja

Prema njegovim rečima, moguće je da je do skoka broja obolelih u toj zemlji došlo i usled povećanog testiranja, ali da tako veliki skok u svakom slučaju zahteva posebnu pažnju i analizu.

– Očigledno da su oni doživeli da se na neki način vrati taj nedovoljni uvid u situaciju koju su imali i da broj obolelih skoči za više od pet puta. Moguće da su testirali i neki kolektiv sa potencijalno zaraženima i da je zbog toga došlo do skoka, a da su pre toga imali manje testiranje. Pravilo je: “Ko testira, on otkrije”. Ko ne testira – on ne otkrije. A zašto? Pa zato što sada dominiraju laki ili asimptomni slučajevi. Ako se slučajno testiraju iz nekog razloga – putovanja, odlaska negde ili vraćanja na posao, onda se pojavi veći broj. Prema tome treba računati na to. Ne mora uvek da bude žarište, ne mora uvek da bude neka ograničena epidemija, jednostavno može da bude posledica testiranja – objašnjava prof dr Tiodorović.

Prema njegovim rečima u ovoj fazi epidemije manja pomeranja u broju obolelih su očekivana, ali ako je u pitanju skok kao u Severnoj Makedoniji, onda tome treba posvetiti posebnu pažnju.

– Dešava se da imamo ponekad manje ponekad više, a kod Makedonaca je to ipak izrazito neki skok od 23 na 120, to je ipak mnogo. To, kažem, može da bude i posledica povećanog testiranja, uvida u neku situaciju, na primer neke radne organizacije ili nekog većeg broja testiranih zbog povratka na posao ili zbog odlaska na inostranstvo. I mi i svi ostali možemo očekivati male skokove i padove u broju obolelih, ali ako je to tako veliki skok onda je to već za jednu ozbiljniju analizu. A kada su manja kretanja, kao što je sada bilo kod nas: 48, pa 65, 69, pa opet pad na 38, 39. To su mala pomeranja i ona mogu da budu uzrokovana, većim brojem testova. Moramo da budemo svesni sada da ima mnogo više ljudi koji nemaju nikakve simptome, a pozitivni su – ističe on.

Nije reč o drugom talasu epidemije

Prema mišljenju srpskog epidemiologa, sve zemlje u regionu su u istom statusu, pa se stoga ne može očekivati da se u jednoj zemlji odvija drugi talas epidemije, a u susednoj ne.

– Ovo u Severnoj Makedoniji nije drugi talas, drugi talas ne očekujemo sada. On može da bude tamo negde u kasnu jesen i zimu, ako ga bude bilo. A to da li će ga biti kao drugi talas, zavisiće od toga šta se dešava na južnoj polulopti. Brazil je izbio na drugo mesto sa velikim brojem obolelih i umrlih. Dalje sledi Argentina, takođe mnogoljudna zemlja – rekao je epidemiolog.

– Ako se virus održi na južnoj polulopti u humanoj populaciji onda će se nama vratiti sa kasnom jeseni ili zimom, kao drugi talas. I onda je moguće da ga imamo, ne u ovako teškom obliku kao što je ovaj bio, nego više kao što to kod gripa zovemo sezonski tip. Neće biti neuobičajeni broj obolelih. Biće mnogo manji, mnogo uobičajeniji broj obolelih i takoreći svešćemo ga na nešto što spada u respiratorne infekcije – dodao je on.

– Ali i tada može da izazove ozbiljna oboljenja. Najugroženiji će biti kao i sada hronični bolesnici, kardiovaskularni, plućni, endokrini bolesnici, dijabetičari, osobe starije od 65 godina. U tu grupu spadaju, iako ih ima malo, trudnice i porodilje jer one imaju prirodni pad imuniteta – navodi dr. Tiodorović.

Ima li razloga za strah i pooštravanje mera u Srbiji?

Juče je u Srbiji zabeležen duplo veći broj zaraženih u odnosu na dan pre toga. Jučerašnji rezultati su pokazali prisustvo virusa kod čak 96 osoba, dok je još jedna osoba preminula. Time se broj žrtava popeo na 247.

Podsetimo, 6. maja kada je ukinutoi vanredno stanje u Srbiji broj novozaraženih je iznosio 114, a 93 nova slučajeva zaraze, dakle manje nego juče, su bila zabeležena 4. maja, u vremenu kada je na snazi u Srbiji još uvek bilo vanredno stanje.

U to vreme ljudi su i dalje bili pozivani da poštuju antiepidemijske mere, a opštu atmosferu je činilo stanje pripravnosti zbog rizika od zaraze.

Poruke stručnjaka su tada, kada smo beležili isti ili sličan broj obolelih na dnevnom nivou, zvučale potpuno drugačije nego danas.

U susret izborima, poruke o eventualnom pooštravanju mera i upozorenja javnosti na i dalje prisutnu opasnost izostaju, uprkos jasnim pokazateljima zabrinjavajućeg prisustva virusa na našoj teritoriji.

Kon: Došli smo do kraja epidemije, vreme je da ukinemo sve mere

Ana Marković

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

10 Shares
Share via
Copy link