terminator
Film Magazin

Rekao je „vratiću se“ i vratio se! Ali zašto su istraživači veštačke inteligencije tako zabrinuti zbog toga

Kada je na kraju drugog dela Terminatora 2 Arnold Švarceneger izgovorio čuveno „ill be back“, mislio je ozbiljno. Fanovi franšize širom sveta oduševljeni su što je tako, ali mnogo je onih koji ne dele tu egzaltiranost.

U laboratorijama Univerziteta u Kembridžu, Fejsbuka i Amazona istraživači se plaše da bi film „Terminator: Mračna sudbina“ mogao da dezinformiše javnost o pravim opasnostima veštačke inteligencije.

Pionir istraživanja veštačke inteligencije Jošua Benđio rekao je za BBC Njuz da ne voli filmove o Terminatoru iz nekoliko razloga.

„Oni stvaraju sliku koja zaista nije u skladu s aktuelnim razumevanjem kako se danas i u doglednoj budućnosti izrađuju sistemi veštačke inteligencije“, kaže profesor Benđio.

Njega ponekad nazivaju „kumom veštačke inteligencije“ zbog rada na dubokom učenju devedesetih i dvehiljaditih.

„Veoma smo daleko od superinteligentnih sistema veštačke inteligencije a možda čak postoje i fundamentalne prepreke da se stigne mnogo dalje od ljudske inteligencije.“

Isto kao što je film „Ajkula“ uticao na mišljenje mnogih ljudi o ajkulama, a koje nije u skladu sa stvarnošću, naučnofantastični apokaliptični filmovi poput Terminatora mogu da izazovu neosnovane strahove od nekontrolisane, svemoćne veštačke inteligencije.

„Realnost je da se to neće desiti“, kaže Edvard Grefenštet, naučnik iz Fejsbukove laboratorije za istraživanje veštačke inteligencije u Londonu.

Iako se u novom Terminatoru pojačani ljudski kiborzi otržu kontroli, današnji sistemi veštačke inteligencije sposobni su da igraju društvene igre kao što su Go ili da prepoznaju ljudska lica na fotografijama.

I iako te stvari mogu da rade bolje od ljudi, daleko su od toga da mogu da kontrolišu telo.

„Današnji najsavremeniji sistemi ne bi uspeli da kontrolišu ni telo miša“, kaže profesor Benđio, koji je suosnivač kanadske kompanije za istraživanje veštačke inteligencije Element AI.

Današnji tvorci veštačke inteligencije muče se čak i da savladaju više od jednog zadatka, zbog čega se često nazivaju „uskim sistemima veštačke inteligencije“, za razliku od „opštih“.

Ali bilo bi mnogo prikladnije da većinu današnje tehnologije veštačke inteligencije nazivamo „kompjuterima i statistikom“, kaže Nil Lorens, koji je nedavno napustio Amazon da bi prešao na Univerzitet u Kembridžu kao prvi profesor mašinskog učenja.

„Većina onoga što nazivamo veštačkom inteligencijom zapravo je korišćenje ogromnih kompjuterskih potencijala u kombinaciji sa gomilom podataka kako bi se otkrile statističke korelacije“, kaže on.

Pojedinci kao što su Ilon Mask uspeli su da preplaše mnoge tako da misle da Terminator može da postane realnost u ne tako dalekoj budućnosti, delom zahvaljujući izjavama kao što su veštačka inteligencije je „potencijalno opasnija od nuklearnih projektila“ .

Ali zajednica istraživača veštačke inteligencije nije sigurna koliko brzo će mašinska inteligencija napredovati u narednih pet godina, a kamoli u narednih 10 ili 30 godina.

U zajednici vlada i skepticizam oko toga da li će sistemi veštačke inteligencije uopšte dostići isti nivo inteligencije kao ljudi ili da li je to uopšte poželjno.

„Kad ljudi obično govore o rizicima veštačke inteligencije, na umu imaju scenarije u kojima mašine postižu ‘opštu veštačku inteligenciju’ i imaju kognitivne sposobnosti da delaju mimo kontrole i specifikacija njihovih ljudskih tvoraca“, kaže doktor Grefenštet.

„Uz dužno poštovanje prema ljudima koji govore o opasnostima opšte veštačke inteligencije i njenog skorog dolaska, to je nerealna mogućnost, imajući u vidu da se nedavni napredak u na ovom polju i dalje oslanja na razvoj veoma konkretnih veština u okviru kontrolisanih oblasti.“

Više treba da nas brine kako ljudi zloupotrebljavaju moć koju nudi veštačka inteligencija, kaže profesor Benđio.

Kako će veštačka inteligencija dalje produbljivati nejednakost? Kako će se veštačka inteligencija koristiti u prismotri? Kako će se veštačka inteligencija koristiti u ratovima?

Ideja o relativno glupim sistemima veštačke inteligencije koji kontrolišu neobuzdane ubilačke mašine je zastrašujuća.

Profesor Lorens kaže: „Možda će film naterati ljude da razmisle kako će izgledati ratovi budućnosti.“

A profesorka Brajson navodi: „Dobro je navesti ljude da razmišljaju o problemima nezavisnih oružanih sistema.“

Ali ne moramo mnogo da se zagledamo u budućnost da bismo videli kako veštačka inteligencija pravi štetu.

Sistemi za prepoznavanje lica koriste se za pronalaženje i tlačenje Ujgura u Kini, botovi se koriste za manipulaciju izborima, a „dipfejk“ video snimci već su u opticaju.

„Veštačka inteligencija nam već pomaže da uništavamo demokratiju i kvare našu privredu i vladavinu zakona“, tvrdi Džoana Brajson, koja predvodi grupu Bat intelidžent sistems, na Univerzitetu u Batu.

Na sreću, mnogi današnji istraživači vredno rade na tome da njihovi sistemi imaju pozitivan uticaj na ljude i društvo, usredsređujući napore na oblasti kao što su zdravstvo i klimatske promene.

U Fejsbuku, na primer, istraživači pokušavaju da shvate kako da obuče veštačke sisteme da razumeju naš jezik, slede uputstva i komuniciraju sa nama ili drugim sistemima.

„Naš primarni cilj je da proizvedemo veštačku inteligenciju koja je kooperativnija, komunikativnija i transparentnija po pitanju svojih namera i planova dok pomaže ljudima u scenarijima iz stvarnog sveta“, kaže doktor Grefenštet.

Konačno, odgovornost za dočaravanje pravog stanja veštačke inteligencije je na medijima.

Izbor fotografije direktno utiče na interesovanje za članak, ali škole novinarstva širom sveta izričito savetuju da se ne obmanjuje javnost zarad klikova.

Nažalost, postoje brojni primeri da mediji koriste slike iz filmova o Terminatoru u člancima o relativno malim pozitivnim naprecima.

Profesorka Brajson kaže da ih preskače kao reklame, dok profesor Lorens tvrdi da odmah pretpostavi da su klikbejt.

Novinari koji pišu o veštačkoj inteligenciji „treba da pokažu poslovne kabine u kojima ljudi zapravo razvijaju veštačku inteligenciju“ u Guglu ili Fejsbuku, na primer, kaže profesorka Brajson.

„Mediji moraju da prestanu da tretiraju veštačku inteligenciju kao neku vrstu otkrivenog naučnog otkrića iskopanog iz zemlje ili pronađenog na Marsu“, kaže ona. „Veštačka inteligencija je samo tehnologija koju ljudi koriste da bi radili neke stvari.“

I u pravu je. Ali budite iskreni, da li biste kliknuli na ovaj članak da nije imao fotografiju robota ubice?

Novosadski studenti osvojili prvo mesto na evropskom prvenstvu u robotici

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Privacy Preference Center

    Kolačići

    Oglasi

    Kolačići oglašivača prikazuju relevantnije oglase.

    Google Adsense, Httpool

    Analitika

    Analitičke podatke koristimo da dobijemo sliku o tome šta posetioce na sajtu zanima.

    Google Analytics, Google Tag Manager

    Other

    Društvene mreže

    Kolačići koje koriste društvene mreže na koje ste ulogovani

    Facebook, Twitter