Magazin Poznati

Preminuo britanski muzičar Teri Hol, legenda benda „The Specials“ i ska muzike (FOTO, VIDEO)

Foto: Imago / ZUMA Wire

Sve više se nekako plašim decembra, meseca koji je najpoznatiji po šarenim lampicama i veseloj atmosferi, jer su nas baš u ovom periodu godine napustili brojni muzički velikani i lični heroji, koji su ostavili neizbrisiv trag u popularnoj muzici.

Kao bomba je u muzičkom svetu odjeknula vest da je juče (19. decembra) u 63. godini preminuo Teri Hol (Terry Hall), čuveni frontmen engleskog benda „The Specials“, i bivši član grupa „Fun Boy Three“ i „Colourfield“.

Ode i Teri, pomislih u trenutku… Onako tiho i nenametljivo, večiti melanholik, baš kakav je bio i u privatnom životu, o kojem se malo šta znalo.

Prvo sam duboko udahnuo, sačekao nekoliko trenutaka, a zatim proverio na Tviteru „Specials-a“ da li je vest istinita, u poplavi lažnih informacija. Usledio je hladan tuš.

„Sa velikom tugom moramo da objavimo da je nakon kratke bolesti preminuo Teri, naš dragi prijatelj, brat i jedan od najsjanijih pevača, kompozitora i tekstopisaca, koje je ova zemlja ikad imala“, stajalo je u objavi.

Odjednom se sve vratilo – snimanje njihovih albuma na kasetu, koja su zauvek promenila (ne samo moje) poimanje muzike i otvorili jednu potpuno novu dimenziju, nabavka ploča, lude žurke na kojima su glavni saundtrek bili upravo „The Specials“ i njihovi savremenici…

Glas generacije bez budućnosti

Današnji klinci, kojima su uzori zvezde Instagrama, TikToka, kojekakvi autotjuneri operisani od bilo kakvog talenta, verovatno nemaju pojma o kome je reč, a istina je da je Teri bio glas izgubljene generacije koja je odrastala pod sivim nebom Velike Britanije krajem 70-ih godina.

To je bilo vreme rasnih nemira i ogromne nezaposlenosti, narastajuće snage fašističkog „Nacionalnog fronta“ i nacističkog „Britanskog pokreta“, koji su za svoje ulične vojnike regrutovali upravo nezaposlene klince, koji su pravili haos po gradovima i pank svirkama, napadajući ljude druge boje kože i političkih uverenja.

To je takođe bilo vreme konzervativaca i Margaret Tačer, čuvene „Gvozdene lejdi“, koja je ukinula „državu blagostanja“, ograničila imigraciju i uvela surove ekonomske mere, koje su samo dodatno doprinele beznadežnosti omladine na britanskom ostrvu.

Čuveni Džo Stramer kumovao usponu benda

Među krhotinama pank pokreta, koji je vremenom sve više prerastao u novi romantizam i novi talas, pojavili su se 1977. godine „Coventry Automatics“, bend koji je bio sastavljen od crnih i belih članova i koji je savršeno kombinovao jamajčanske ritmove sa pankerskim senzibilitetom.

Vremenom je bend preimenovan u „Special AKA“, a zatim i u „The Specials“. Osnovali su sopstvenu etiketu „2 Tone“, koja je već i samim imenom, a posebno muzikom propagirala rasnu jednakost, baš kao i sami „Specijalci“.

Za uspeh grupe, koji je već prvim singlom „Gangsters“ najavio juriš na top-liste, veliku zaslugu ima Džo Stramer, pevač legendarnog pank benda „The Clash“ (koji nas je takođe prerano napustio baš u decembru pre dve decenije), koji ih je poveo na turneju, kao predgrupu.

Naravno, usponu je kumovao i legendarni didžej na BBC-ju, Džon Pil, koji je besomučno vrteo njihove pesme na radiju.

Britanski klasik za sva vremena

„Generalisimus“ čitavog benda i osnivač „2 Tone“ etikete, bio je Džeri Damers, klavijaturista „Specials-a“, a bend je predstavljao savršenu sublimaciju britanskih subkultura – od skinheda, preko rude boys-a i rokabilijevaca, do pankera, prerastajući vremenom u sopstveni pokret.

Za „2 Tone“ su izdavali gotovo svi značajniji bendovi koji se ubrajaju u „drugi talas ska muzike“ – „Madness“, „The Beat“, „Bad Manners“, „The Selecter“, „The Bodysnachers“ – da nabrojimo samo par najznačajnijih.

Usledio je debi album „The Specials“, 1979. godine, koji se danas ubraja među najznačajnija izdanja britanske muzičke scene, a godinu dana kasnije svetlost dana je ugledao i njegov naslednik „More Specials“, koji je ponovio muzičko savršenstvo svog prethodnika u još mračnijem tonu.

Stravično zlostavljanje kao klik u glavi

Njihovi nastupi su plenili neobuzdanom energijom, gde je uz „originalnog rudboja“ Nevila Stejpla sa kojim je delio vokalne dužnosti, neverovatnom harizmom zračio upravo Teri Hol, koji je nekako uvek bio kul i vladao situacijom.

Međutim, malo ko zna da je Teri kao dete bio žrtva strašnog seksualnog zlostavljanja od strane grupe pedofila, kada je imao samo 12 godina, što je ostavilo teške posledice po njegovu psihu, a tek godinama kasnije je shvatio da boluje od manične depresije.

Iz tog razloga je napustio školu sa samo 14 godina, menjao poslove i nastupao sa gomilom lokalnih bendova kada ga je uhvatila „pank groznica“, pre nego što se pridružio Specials-ima“.

– Nakon tog događaja kao da je kliknuo prekidač u mojoj glavi – shvatio sam da ništa ne moram i tada sam prestao da bilo koga slušam – izjavio je Hol u jednom od intervju pre nekoliko godina, a prenosi Farout Magazine.

Razlaz sa bendom u jeku najveće popularnosti

Zaista, „The Specials“ nisu nikoga slušali, ali su mnogi slušali njih, pošto je „2 Tone“ prerastao u pravi pokret i predstavljao pravu kontratežu nasilju i rasizmu na ulicama.

Nakon brojnih singlova kojima su harali britanskim top-listama, najveću popularnost su, paradoksalno, doživeli poslednjim singlom u originalnoj postavi – „Ghost Town“, 1981. godine, koji je izašao za vreme velikih rasnih nemira koji su potresali britansko društvo.

Ovo remek-delo savremene pop muzike na sjajan način oslikava otuđenost tadašnje omladine, u društvu koje je sve više tonulo u nezaposlenost i propast, a reči ove pesme aktuelne su i danas, baš kao i pre više od 40 godina.

Saradnja sa ikonama moderne muzike

Nakon ovog singla, Teri sa dvojicom kolega iz benda (Nevilom Stejplom i Linvalom Goldingom) napušta „Specials-e“, koji nastavljaju u krnjem sastavu još nekoliko godina i izdaju album „In The Studio“ (pod imenom Special AKA), dok njih trojica formiraju „Fun Boy Three“.

Sa novim bendom, više usmerenog ka eksperimentalnom popu, Hol takođe niže uspehe, a ostaće upamćena i njihova saradnja sa poznatom britanskom grupom „Bananarama“, sa kojom izdaju dva zajednička singla.

Takođe će ostati upamćena sjajna kolaboracija sa pop bendom“Go-Go’s“, koja je rezultirala sjajnim singlom „Our Lips are Sealed“.

Nakon nekoliko godina, Teri svoj put nastavlja sa grupom „Colourfield“, sa kojom takođe beleži uspeh na top-listama, a sredinom 90-ih se oprobao i u solo vodama, kada je izdao dva albuma – „Home“ i „Laugh“.

Sarđavao je sa brojnim muzičarima tokom svoje karijere, uključujući i neke od uzora sa početka karijere, poput jamajčanskih legendi „Toots and the Maytals“, ali i sa brit-pop superzvezdom Dejmonom Albarnom, njegovim bendom „Gorillaz“, pop ikonama „Eurythmics“ i Lili Alen – da nabrojimo samo par.

Trijumfalni povratak legendi

Iako su „The Specials“ funkcionisali u različitim inkarnacijama tokom ovih godina i izdali 4 studijska izdanja, Teri nije bio njihov član.

Međutim, originalna postava, nažalost bez klavijaturiste Damersa ovog puta, okupila se 2009. godine, kako bi obeležila 30 godina benda velikom svetskom turnejom.

To je bila prilika za sve fanove, uključujući i moju malenkost, da se iz prve ruke uvere da „Specials-i“ i dalje praše nesmanjenom žestinom, baš kao što su to činili i u mladosti.

Na bini su isijavali neverovatnom energijom, kojom su bez problema mogli da stanu na crtu daleko mlađim kolegama, a gospodin Hol je svemu davao ton istinskog spektakla.

To su bili koncerti na kojima se đuskalo do poslednjeg atoma snage, publika je izlazila sa koncerata okupana znojem, a i dalje su širili vanvremensku antirasističku poruku, toliko preko potrebnu u današnjem svetu, koji je otišao previše udesno.

Ska zvuci za nove generacije slušalaca

Da se nije radilo samo o bendu koji je pravio turneje bazirane na muzičkoj nostalgiji, potvrdili su sa fenomenalnim povratničkim albumom „Encore“ iz 2019. godine, koji je predstavljao savršen spoj ska zvuka, alternativnog roka i disko muzike.

Prošle godine izdali su još jedno izdanje, ovoga puta sa obradama, kojeg su nazvali „Portest Songs 1924-2012“.

Na taj način je i nova generacija slušalaca upoznata je sa muzičkom genijalnošću majstora iz Koventrija, iako već dugo vremena većina članova ne živi u tom gradu.

Ogromna muzička zaotavština

Zaostavština koju su za sobom ostavili „The Specials“ je ogromna i prevazilazi sve muzičke žanrove.

Dovoljno je samo napomenuti da nije bilo ovog benda, koji je predvodio „2 Tone“ revoluciju, sa sloganom „Black and White Unite“, propagirajući rasnu jednakost, verovatno ne bi bilo ni brit-popa, trećeg talasa ska muzike, a možda ni jednog od najznačajnih elektronskih bendova.

Uzmimo samo za primer „Blur“, u čijem se zvuku jasno oseti njihov trag ili neke od najznačajnih grupa američkih pank bendova novije generacije, koje su postale ikone modernog andergraunda – poput „Operation Ivy“, „Rancid“ ili „The Mighty Mighty Bosstones“.

Poznato je i da Lajam Houlet, klavijaturista, producent i osnivač „The Prodigy“ ogroman fan „2 Tone“ zvuka, a upravo „Specials-e“ navodi kao jedan od najvećih muzičkih uzora, da ne spominjemo moderne pop ikone poput Ejmi Vajnhaus, sa kojom je legendarni bend delio i binu.

„Uživajte, možda je kasnije nego što mislimo“

Povodom današnje tužne vesti oglasili su se Terijevi savremenici, prijatelji i kolege, kao i bendovi, ali i svi muzički fanovi, na koje je svojim glasom, stvaralaštvom i pojavom neizmerno uticao, svi ujedinjeni u porukama bola i saučešća.

Ali hajde da budemo iskreni – gospodina Hola više nema među nama, preselio se na neko bolje mesto.

U amanet nam je ostavio vanvremenske hitove, koji će odzvanjati sa svakog razglasa u borbi za bolje i pravednije sutra, kao i da nas podsećaju da uživamo u životu, jer moguće da je i „kasnije nego što mislimo“.

Hvala ti Teri i neka ti je večna slava!

 

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

42 Shares
Share via
Copy link