Novosađani koji prolaze Bulevarom kralja Petra I često zastajkuju u neverici ispred jedne od zgrada, pa čak i fotografišu terasu na četvrtom spratu. Razlog ‘atraktivnosti’ ove terase je nepregledna gomila smeća koje preti da se obruši na prolaznike.
Radnici okolnih lokala kažu da takvu sliku gledaju godinama i da je trenutno na toj terasi malo smeća koliko zna da ga bude.
– Ja samo radim ovde i ne gledam to svaki dan ali ne mogu da zamislim kako je komšijama koje žive tu, a tako je već godinama. Sada je još i dobro jer je smeća bilo do plafona ali se, na svu sreću, ta planina đubreta urušila ka stanu a ne ka ulici kao što se jednom prilikom desilo. Na svu sreću, tada niko nije bio povređen – priča za “Blic” radnica jedne prodavnice u prizemlju zgrade.
Dodaje da s vremena na vreme sa te terase padne neka kesa ili manji predmet pa prolaznici pomisle da to neko namerno baca đubre kroz prozor kao što, svi znamo, ima takvih bahatih ljudi. Međutim, ni ne slute da u stanu kome pripada terasa živi žena koja ima jednu vrstu mentalnog poremećaja koji se naziva hording i predstavlja naviku gomilanja otpada.
Uništena porodica
Komšinica koja živi sprat iznad žene koja skuplja smeće kaže da je poznaje već dugo, da je probala sa njom da razgovara o tome, ali da je u jednom trenutku odustala jer je shvatila da tu, kako kaže, pomoći nema.
– Ona je bila, pa hajde da kažem, normalna žena. Sada ima oko 50 godina i odraslu decu i muža koji su je svi napustili kada je počela to da radi. Najstarija ćerka se udala, zatim je druga ćerka otišla jer više nije mogla to da gleda, a do pre par godina sa njom su živeli muž i sin koji je najmlađi. Međutim, ni oni više nisu mogli to da izdrže i otišli su u podstanare. Koliko znam, njoj su i roditelji živi i oni je finansijski pomažu kao i bivši muž i najstarija ćerka. Žao im je u šta se pretvorila ali ona jednostavno odbija bilo kakvu pomoć, a niko je ne može na silu naterati to da uradi jer ona uopšte nije konfliktna osoba – priča sagovornica Blica odmahujući glavom u neverici.
Ističe da niko sa njom nikada nije imao nikakvih problema, da nikome, koliko ona zna iz priča drugih komšija, ništa nažao nije učinila niti se sa nekim svađala.
– To što radi jeste veliki problem ali ona ga stvara samoj sebi. Ona svako veče luta po komšiluku, pretura po kantama i nosi kući kojekakvo đubre iz samo njoj znanih razloga. Ja ne smem ni da zamislim šta ima u tom stanu kada joj je terasa tako prepuna. Ona ne pravi nikakvu galamu, niti smeta ikome, ali svima nama smeta kada dođe lepše vreme pa počne iz njenog stana da se širi smrad hodnicima. No, mi stari stanari koji je poznajemo smo na to oguglali jer stvarno nije zla već smo shvatili da ima taj poremećaj skupljanja smeća i da joj pomoći nema jer je ne želi – kaže komšinica.
Komunalci dođu i odu
Dodaje da su je neki noviji stanari prijavljivali policiji i komunalnoj miliciji ali kada bi oni izašli na teren, samo bi se okrenuli i otišli jer bi shvatili da je reč o osobi sa poremećajem koja, kada se malo udubite u problematiku, ne ugrožava nikoga.
– Sećam se da je policija izašla na teren kada se obrušilo to đubre sa terase na ulicu i da su joj tada napisali neku prijavu valjda za remećenje javnog reda i mira i narušavanje bezbednosti. Bila je i na sudu i sudija je shvatio kakva je pa joj je izrekao novčanu kaznu koju su platili roditelji i na tome se završilo. Sada su u zgradi već svi odustali od toga da je prijavljuju bilo kome jer nema svrhe. Iskrena da budem, a to misli i mnogo naših komšija, ne bih mogla da podnesem to breme da je prijavim nekome pa da je nasilno odvedu u neku instituciju zato što ona nikoga ne ugrožava sem svog zdravlja i eto to jednom što se smeće srušilo na ulicu. Zato, svi ćutimo, trpimo taj smrad kada dođe toplo vreme i gledamo da je izbegavamo – priča komšinica.
Kaže i da jedan od komšija ima broj njenih roditelja pa kada baš pretera sa smećem na terasi onda ih pozove pa je oni nekako ubede da barem deo skloni da se sve ne bi srušilo na ulicu kao pre.
Proces koji traje
Stručnjaci kažu da do takvog poremećaja u ponašanju dolazi postepeno i da su bolest ili stres okidači, tako da treba vremena da se problem uoči.
To je proces koji traje duži vremenski period, počinje neprimetno sa idejom da će im trebati neke odbačene stvari. Nažalost, to nisu neke njihove stvari za koje su emocionalno vezani, već su to stvari drugih ljude koje sakupljaju na ulici i to čini suštinu ovog poremećaja. Počinje vezivanjem za stvari koje su možda nekada imale neku vrednost, međutim danas je više nemaju.
Takve stvari ljudi sa ovim poremećajem odlažu prvo u svoje lične životne prostore. Prvo ih stavljaju na tavane, u šupe, podrume, pomoćne objekte ako žive u kući a ako žive u stanu, zatrpavaju terase, hodnik, pa ulaze i podrume. Te stvari koje sakupljaju više se ne koriste ali ih oni čuvaju da bi nekada, možda, poslužile. Osobe koje su opsednute sakupljanjem starih stvari često mogu da pate od nekog oblika poremećaja ponašanja, od depresije, anksioznosti, šizofrenije ili od opsesivno-kompulzivnog poremećaja i na taj način, kroz sakupljanje, nadomešćuju svoj deficit.
Okolina takve oblike ponašanja može jako lako da zapazi ali ne može da utiče na njih da se koriguju, niti same ličnosti koje imaju ovakve poremećaje mogu da se, same od sebe, promene.
Za izlečenje je neophodna strpljiva i stručna pomoć psihologa i psihijatra uz koju horder iliti skupljač postepeno odbacuje prikupljene stvari.
Izvor: Blic
Beograđanin živeo zatrpan smećem, vatrogasci ga satima izvlačili iz stana
Ima nade za ovaj narod. Kad jos uvek ljudi imaju razumevanja cak i u ovakvim situacijama.