Teodora je svetski prvak u kik-boksu, ima položenu C kategoriju za kamion s prikolicom, odnosno šleper, a u planu joj je da položi i za autobus a prva ljubav joj nije sport već violina.
Ovo je priča o iskusnom borcu i o onome što je potrebno da bi se stiglo do vrha.
Za 24sedam ona govori o prvom dodiru sa kik-boksom, ali i o tome kako izgleda baviti se sportom kojim dominiraju muškarci.
– U svet kik-boksa ušla sam kao devojčica od 15 godina. Nikada pre toga nisam trenirala, ali me je kao sport oduvek privlačio. Odlučila sam da se oprobam u tome i od prvog trenutka sam znala da želim da uđem u ring kao takmičar.
I ušla je, kako to obično biva u profesionalnom sportu, nakon mnogo odricanja, suza i znoja.
– Odvajanje od porodice, pripreme, takmičenja, sve to zahteva potpunu predanost. Život sam posvetila kik-boksu, i to je moj “lifestyle”. Put do uspeha bio je veoma trnovit, pun uspona i padova, ali kada nešto iskreno volite, ništa nije teško, pa ni podići se onda kada je najteže. Ljubav u kombinaciji sa radom i trudom mora dovesti do uspeha.
A šta je uspeh ako ne četiri puta se popeti na svetski tron, dva puta biti vicešampion Evrope ili se okititi srebrom na Svetskim igrama u Poljskoj. I to nije sve.
– Osvajala sam mnogobrojne svetske i evropske kupove. Uručeno mi je priznanje Sportskog saveza Beograda za najbolju sportistkinju u 2019. godini, kao i “Majska nagrada” za sportistu 2021. godine.
Za Teodoru, kik-boks je način života, i teško da može zamisliti dan bez njega. Vreme koje provodi na treninzima je vreme kada se oseća kao najbolja verzija sebe, samopouzdana i snažna. Ipak, i danas, posle svih uspeha, doživljava da joj postavljaju pitanja:
– Pa kako baš kik-boks, zar nisi mogla neki ženstveniji sport, pa kako da te udaraju u glavu, ti si žensko…
A kako je biti žensko u onome što i danas mnogi smatraju muškim sportom i pobeđuje li i u borbi sa predrasudama?
– Iskreno, ne borim se uopšte. Radim ono što volim, uživam u onome što radim. Predrasude postoje, i uvek će postojati, ali moramo biti svesni toga da svako na ovom svetu ima svoje mišljenje, i to je skroz okej. Diskriminacije prema ženama ima, pogotovo kod nas na Balkanu, ali mene ne dotiču.
Teodora je primer toga da žene mogu biti jednako dobre u sportu kao i muškarci.
– Svima bih preporučila bavljenje kik-boksom. To je najbolja psihoterapija, najbolji izduvni ventil za stresan način života koji svako od nas na neki način vodi.
Iako velika, ljubav prema kik-boksu nije prva. Violina jeste.
– Violina je u moj život ušla kada sam imala osam i po godina. Ona je moja prva ljubav, drugarica za ceo život. Nisam je dugo svirala, mnogo mi nedostaje druženje s njom. Zahvaljujući mom nastavniku violine Nenadu Sekuliću, koji je nedavno preminuo, naučila sam kako da se sa njom stopim. On mi je približio violinu na najlepši mogući način i učinio da je zavolim celim svojim bićem.
Na pitanje šta je zajedničko kik-boksu i violini, Teodora kratko odgovara:
– Umetnost,
Dodaj komentar