Mnoge koji su letos, u nemogućstvu odlaska u inostranstvo, navratili na jezero Perućac kraj Bajine Bašte zateklo je pitanje – otkuda ovde, u zaštićenom području kojim gazduje Nacionalni park „Tara“, toliko splavova, načičkanih jedan do drugog, bez ikakvog reda.
A ko se iole potrudio mogao je na tri, četiri kilometra desne obale jezera na Drini, od brane u Perućcu do ušča reke Dervente, izbrojati oko 120 objekata na vodi različitih gabarita, nelegalno postavljenih, iz kojih fekalije ističu direktno u hidroakumulaciju, piše Blic.
Ima ih čak i od Dervente uzvodno, u području koje je pod prvim stepenom zaštite.
Celog leta na splavovima je vrilo kao u košnicama, na njima su vlasnici uživali, gostili poznanike, organizovali žurke, iznajmljivali ih.
Perućac je raj i za kupače, izletnike, ribolovce. Njima su obale jezera, upravo zbog splavova koji su ih uzurpirali, ostale nedostupne.
Od 2015. godine kada su porušene nelegalne kućice na jezeru, umesto njih su, kao pečurke posle kiše, počeli nicati splavovi.
U neke uloženo i do 50.000 evra
U pojedine, iako su napravljeni bez ikakve dozvole i dokumentacije, vlasnici kojih ima sa svih strana uložili su i do 50.000 evra.
Prosto su našli slobodno mesto uz obalu i, kao na svom, a ne na državnom, napravili splav.
Izdaju ih za od 30 do 120 evra!
Iako samo sa tehničkom vodom, splavovi su letos izdavani po cenama od 30, koliko su koštali najmanji i najprostiji, pa do 120 evra dnevno, koliko je koštao najam modernijih, većih, spratnih objekta koji imaji struju zahvaljujući sunčevim panelima.
Urpkos vrtoglavim cenama, po kojima su se mogli iznajmiti i najluksuzniji apratmani u modnendskim letovalištim, svi splavovi za izdavanje su svakodnevno bili zauzeti.
Uvode red
– Pokušavali smo da ih uklonimo, pisali nadležnim institucijama, inspekcijama, ali nije bilo reakcije. Na kraju smo odlučili da zavedemo red kako bi Perućac svima bio dostupan – kaže za „Blic“ Dragić Karaklić, direktor Nacionalnog parka „Tara“.
Splavovi, makar neki od njih, će ostati na Perućcu legalno, ali po određenim pravilima. U toku je izgrada novog plana detaljne regulacije jezera na Drini, kaže Karaklić, koji će definisati gde splavovi mogu biti i pod kojim uslovima.
Stihijskom stanju, dodaje on, se bliži kraj, a svaki vlasnik splava će morati da poštuje ekološke standarde da se fekalije ne bi izlivale u jezero.
Konkretno, prostor na kome su postavljeni splavovi biće sužen, a ostatak će biti iskorišćen za komercijalne sadržaje, ribolovačke staze i mesta za kupanje.
– Drinsko – limske hidroelektrane – rečno nam je u opštini Bajina Bašta, finansiraju izradu novog plana detaljne regulacije obale jezera Perućac.
Svi uslovi nadležnih institucija su pribavljeni i plan će u narednom periodu biti izložen na javni uvid.
Moraće da se poštuju pravila
– Tim nacrtom će biti definisana pravila za postavljanje splavova. Obrađivač je u projektnom zadatku uslovio da na Perućcu mogu biti samo dva tipa splava i tako će svi morati da izgledaju.
Definisaće se zone u kojima se splavovi mogu nalaziti, materijal i boja splavova, a Zavod za zaštitu prirode naložio je da može biti najviše 100 splavova i da moraju biti prizmeni.
Svaki će morati da ima boce za prikupljanje fekalija, da one kao do sada ne bi pet metara dugim cevima bile ispuštane u Drinu.
Od brane u Perućcu do info-puknta na ulazu u NP „Tara“ neće biti nikakvih objekata na vodi, – poručuju iz Bajine Bašte.
Kako objašnjavaju u ovoj opštini, neki od splavova su registrovani u Lučkoj kapetaniji kako bi mogli da stoje na vodi, a vlasnici nekih od njih plaćaju ekološku taksu Nacionalnom parku.
To im, kažu naldežni, ipak ne daje legitimitet.
Prostor Perućca, rečeno nam je, tretira se kao da na njemu nema nijednog splava, odnosno nijedan objekat, bez obzira da li se trenutno nalazi u zoni koja će biti dozvoljena za splavove i da li ispunjava uslove za ostanak, nije siguran.
Uslove o dodeljivanju mesta za splavove utvrdiće opština Bajina Bašta.
Dodaj komentar