tapacirana-sedista-gsp
Magazin Novi Sad

Zašto mi u Novom Sadu redovno plaćamo kartu, ako su nam busevi i dalje KRŠ?

Vlast, lokalna ili državna, posle toliko vremena i dalje ume da nas iznenadi. Ovaj put, vlast je bocnula Beograđane kampanjom za redovno plaćanje autobuske karte.

U nekoj troli sa dvocifrenim brojem, putnike je jedno jutro dočekao plakat sa kog im plastična stolica poručuje:“Kada bi svi platili kartu, bila bih tapacirana”.

Fotka plakata brzo se preselila i raširila po drušvetnim mrežama i nije trebalo mnogo da se zakiti komentarima ogorčenih putnika.

Ovaj plakat deo je kampanje koja bi trebalo da podstakne Beograđane da redovno plaćaju kartu pošto se time baš i ne mogu pohvaliti.

U televizijskoj verziji ovog poduhvata pojavljuju se ljudi koji čiste buseve. Što bi trebalo da nam poruči da se vozila gradskog prevoznika trenutno ne čiste jer nema para?!

Korisnici društvenih mreža odmah su priložili bogatu arhivu fotografija na kojima putnici guraju crvena teška vozila i tako odgovorili na kampanju. Odgovor je naravno da ne planiraju da plaćaju kartu.

Tu sad nastaje još jedna “kokoš ili jaje” debata, odnosno pitanje da li bi takvih fotki bilo manje da većina putnika redovno plaća kartu?

Putnici iz Novog Sada bi mogli da kažu: “Pa i ne baš.”

Šta se dobje redovnim plaćanjem karte

Gradski prevoz u Novom Sadu sticajem okolnosti koristim redovno dva meseca. Do sad sam uspevala gde treba da stignem peške, ali gradski je sad moja neminovnost.

Za ta dva meseca redovne vožnje kontrola je ušla PET puta. Za tih pet puta uhvatili su samo JEDNOG dečka da nema kartu.

Svi ostali smo bez pogovora pokazali svoj fiskalni račun od karte i kontrola baš nije imala mnogo posla.

Pre nekoliko godina, čak je i sam JGSP izbacio podatak da 90% korisnika javnog gradskog prevoza redovno plaća kartu.

Ljudi koji dođu iz Beograda u Novi Sad neretko budu šokirani našom pomirljivošću sa činjenicom da u prevozu koji koristiš moraš da platiš i kartu.

gsp-beograd

Sudeći prema kampanji beogradskog javnog prevoznika novosadski autobusi bi trebalo da budu mala Švajcarska.

Možda jesu za nijansu bolji.

Ovo smo tačno dobili za redovno plaćanje karte od 65 dinara:

  • Busevi koji se nekad ne pojave (zato što realno nedostaje vozača, ali GSP misli da još niko nije primetio)
  • Busevi sa zvučnim efektima koji deluju kao neka tehnika mučenja već namučenih putnika
  • Kontrolu dva puta nedeljno
  • 60 % buseva bez klime
  • Šarena sedišta napravljena tako da ne vidiš koliko su prljava
  • Bojler efekat na temperaturama preko 30 stepeni
  • Vozače koji ti se najčestitaju mile nove godine kad nemaš sitno (čast izuzecima naravno, ali nisu baš svi primeri svetli)
  • Džeparoše kojima niko ništa ne može
  • Ljude nagurne jedne na druge kao zabagovani tetris
  • Borbe za slobodno mesto
  • Besplatnu kartu za trudnice ako vozač odluči da ne naplati

O tehničkom stanju buseva nisam kompetenta da sudim. Mogu samo da kažem da ne zvuče baš dobro.

Ono što oslikava njihovo stanje je sasvim sigurno situacija od pre desetak dana. Dogodio se sudar u kom je jedan od učesnika bio i gradski autobus.

Iako su svi pohitali da osude vozača, jedan od putnika koji se zadesio u busu odlučio je da piše medijima i rekao da je vozač reagovao na vreme, ali da autobus prosto – nije mogao da se zaustavi.

gsp-novi-sad

Eto, i to dodajte na listu stvari koje dobijamo za 65 dinara po karti. Autobus kojem kočnice ne rade baš kako treba.

Gužvu, nervoznu vožnju, nesigurne polaske i nekad vozače koji bi realno već trebalo da budu u penziji.

Ni čistoćom ni lepotom ne bi mogli da se pohvale ova vozila u kojima putnici redovno plaćaju svoje karte.

Kada se podvuče crta, ispada da plaćamo kartu za kontrolu koja proverava da li plaćamo karte pošto izgleda da to jedino funkcioniše.

Ono što takođe funkcioniše jesu i reklame koje se redovno smenjuju na busevima, kao i na stajalištima.

Svaka veća kampanja naći će svoje mesto u busu. Kad već za sve putnike nema mesta, za reklame nema brige, za njih će uvek da se nađe neko zgodno mesto i nikad neće biti prazno.

Sve nam to govori da osim karata, gradski prevoznik ima redovne prihode i od oglasnog prostora, ali ti prihodi moraju da se namene za neke druge stvari. Očigledno hitnije od pristojnog prevoza.

Sredite svoje redove

Ovaj tekst nije poziv ljudima da ne plaćaju kartu. Ja sam prva među onima koja će platiti kartu, nekad samo iz razloga izbegavanja tog, za mene uvek neprijatnog, razgovora sa kontrolom.

Na kraju, uvek se vraćamo na onu – nema besplatnog ručka (u ovom slučaju vožnje).

Ovo je mali podsetnik da možda nije problem samo u neplaćanju karte. Možda bismo ipak trebali i malo bolje da raspoređujemo novac kada dođemo do nekih funkcija po gradskim preduzećima.

Možda malo više da ga usmeravamo na unapređenje usluge, a malo manje na poslovne večere i marketinške kampanje nakon kojih opet niko neće plaćati kartu.

Možda bi trebalo i mi da napravimo neku kampanju. Stavimo poster sa autobusom bez klime i natpisom: Ovi ljudi bi se možda vozili u uslovima dostojnim čoveka, da vaša administracije ne broji deset puta više ljudi nego što vam treba.

Mada, nije da će neko od onih koji odlučuju o busevima i kampanjama, zapravo nekad i da se vozi njima.

13 ekstremno iritantnih tipova ljudi koje srećemo u gradskom prevozu

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Saša Mandić

Saša Mandić

Član biblioteke, umereni zavisnik od društvenih mreža sa tendecijom ka ne toliko umerenoj zavisnosti. Volim život na ivici pun adrenalina pa mi pretrčavanja van pešačkog i probijanje rokova za vraćanje knjige nisu strani. Nemam televizor i cenim tišinu. Volim svoje ime jer zbunjuje ljude, a i dobro je u sučaju migracije u inostranstvo.

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš