U novom dokumentarnom filmu Majka Tereza predstavljena je kao poklonik patnje, svedočenja otrkivaju njenu tamnu stranu
Majka Tereza je patnju smatrala najvećom vrednošću, novi dokumentarac donosi uvid u njenu tamnu stranu
Novi dokumentarni film donosi odgovore na pitanje ko je zapravo bila Majka Tereza
Novi dokumentarni film „Majka Tereza: U ime ljubavi prema Bogu“ pokušava da odgovori na pitanje ko je zapravo bila Majka Tereza, dajući nam uvid u onu drugu stranu njene ličnosti za koju do sada nismo imali prilike da čujemo.
Majka Tereza – žena svetica?! Žena koja je imala moć da zaustavi ratove, sprijatelji se sa predsednicima, neguje decu u sirotištima, pusti bolesne zatvorenike iz zatvora??!
Majka Tereza – žena grešnica?! Žena koja je prikrivala najgore ekscese katoličke crkve, žena koja je siromašne i uboge koristila kako bi stekla slavu?!
Rođena kao Agnes Gondža Bojadži u Skoplju, Severnoj Makedoniji 1910. godine. Kada je imala samo osam godina, ostala je bez oca i taj momenat je bio presudan da njena porodica sklizne u siromaštvo.
Utehu i spas je našla u crkvi i sa 12 godina odlučuje da postane monahinja.
Sa 18 godina je otišla u Dablin da se pridruži katoličkim sestrama reda Loreta, a godinu dana kasnije putuje u Kalkutu da postane učiteljica.
Godine 1943. svedoči velikoj smrti ljudi u Bengalu izazvanoj glađu. Videla je mnoštvo mrtivh tela na ulicama i to je ostavilo dubok utisak na nju… Tri godine kasnije govori kako je Isus pričao sa njom, dajući joj instrukcije…
„Trebalo je da napustim manastir i pomognem siromašnima. To je bilo naređenje,“ rekla je.
Crkva joj daje dozvolu da osnuje svoj red „Misionari ljubavi“, dok ona bira odoru – jednostavan beli pamučni sari sa plavim rubom.
Majka Tereza je posedovala šarm i saosećanje, ali i čeličnost vojskovođe.
„Imala je lukavost seljaka. Bila je veoma fokusirana i pomalo tvrdoglava,“ pričali su ljudi koji su je poznavali.
Kasnije, 1979. godine Majka Tereza dobija Nobelovu nagradu za mir jer se uhvatila u koštac sa nečim sa čim niko do tada nije imao iskustva.
Ali da li je sve bilo tako bajkovito?
Britanski doktor Džek Preger je radio sa njenom dobrotvornom organizacijom i bio je šokiran onim što je video.
„Monahinje nisu pružale odgovarajuću negu pacijentima. Igle su korišćene više puta i nisu bile sterilisane. Jednoj ženi sa opekotinama nisu dali lekove protiv bolova. Monahinje su morale da se bičuju, da nose lance sa šiljcima jer su verovale da će u patnji naći iskupljenje… Imale su novac da vode pristojnu bolnicu za siromašne, ali to nisu radile…“
Parola im je bila: „Molitvom ćemo ublažiti bol, ne lekovima…“ Bol nije bio samo nusproizvod njenog rada, već njegov sastavni deo.
Meri Džons koja je sa Majkom Terezom radila 20 godina je rekla: „Njena duhovnost je bila povezana sa Isusom Hristom na krstu. On je dao svoj život u bolu, a ona je verovala da je patnja najveća vrednost. Ideja je bila da patnja iskupi svet.“
Izvor: Kurir Stil
Dodaj komentar