Bizarni običaj dugo se zadržao na jugu Srbije: Mladoženjina mama tokom bračne noći mora da uradi nešto morbidno

Kroz brojne patnje prikazan je težak položaj žena u srpskom patrijarhalnom društvu. Ova tematika je duboko ukorenjena u istorijski kontekst i kulturnu baštinu naroda. Jedno od najupečatljivijih prikaza ovog položaja možemo pronaći u seriji „Nečista krv“, adaptaciji istoimenog romana Bore Stankovića.

Ovaj roman, zajedno sa serijom, pruža dubok uvid u život žena koje su bile podvrgnute tradicionalnom patrijarhalnom okruženju, često vezanom za starije i zaboravljene običaje.

Istorija srpskog naroda je bogata i raznovrsna, obuhvatajući različite vladarske periode, društvene promene i kulturni razvoj. Kroz različite epohe, žene su često bile potisnute u drugi plan i suočavale su se sa ograničenjima u pogledu svojih prava i sloboda. Ovaj patrijarhalni okvir često je bio čvrsto ukorenjen u različitim aspektima društva, od porodičnih odnosa do običaja i rituala.

U romanu „Nečista krv“, ali i u knjizi Ivana S. Jastrebova „Običaji i pesma Srba u Turskoj: U Prizrenu, Peći, Moravi i Debru“, nailazimo na opis jednog od tih starih običaja – „svođenje mladenaca“. Ovaj običaj je posebno zanimljiv jer oslikava koliko su tradicionalni društveni obrasci duboko uticali na bračni život i odnose između muža i žene.

„Svođenje mladenaca“ je ritual koji se izvodio oko ponoći nakon venčanja. Momak i devojka, sada mladoženja i mlada, bili bi „svedeni“ u istu sobu gde će provesti prvu bračnu noć. Ovaj trenutak označava prelazak mladog para iz stanja nevinih pojedinaca u status bračnog para. Ovaj običaj bio je obavijen složenim ritualima i simbolikom.

U skladu sa patrijarhalnom strukturom, mladoženja bi prvo ljubio ruke svojih roditelja i starijih u kući, a isto bi činila i mlada. Nakon toga, mladoženja bi sa svojom mladom odlazio u sobu gde će provesti prvu bračnu noć. Mlada bi, uz pomoć svekrve (mladinog pratioca), bila sprovedena do mladoženje. U tom trenutku, mlada bi ljubila muža u ruku kao znak poštovanja prema njegovom starijem statusu.

Ovaj trenutak takođe ukazuje na prelazak mlade iz njenog prethodnog statusa u novu ulogu supruge. Mlada bi pomagala mužu da se svuče, a zatim bi i njoj pomagali da se pripremi za spavanje. Ova faza rituala ističe stid i nelagodu koju mlada oseća pred muškarcem koga tek upoznaje u bračnoj postelji.

Jedan od interesantnih aspekata ovog običaja je i uloga mladine pratilje (svekrve). Svekrva bi savetovala mladu da ne odgovara na pitanja niti da progovori ijednu reč tokom te noći. Ovo dodatno osnažuje tradicionalne uloge žena i njihovu pasivnost u odnosu na muškarce.

Ranije je ovaj ritual često bio praćen nepristojnostima i šalama od strane mladoženjine rodbine, ali se takvo ponašanje postupno izgubilo tokom vremena.

Narednog jutra, mladoženjina pratilja bi pokucala na vrata mladenaca, simbolišući početak zajedničkog života. Mlada bi ustala i darivala svog muža „boščaluk“ – dar u novcu koji je označavao prelazak u novo bračno stanje.

Posebno značajan momenat u ovom ritualu je svekrvin pregled postelje kako bi utvrdila znak nevinosti mlade. Ovaj deo običaja ukazuje na duboko ukorenjeno vrednovanje ženske čednosti i devičanstva u patrijarhalnom društvu.

Svođenje mladenaca tako postaje simbol težine i ograničenja koje su žene morale da podnesu u patrijarhalnom društvu. Ovaj običaj, mada su se detalji možda menjali tokom vremena, ilustruje kako su patrijarhalni normativi uticali na svaki aspekt života žena, čak i na njihov prvi korak u bračni život.

U zaključku, roman „Nečista krv“ i opisani običaj „svođenja mladenaca“ pružaju dubok uvid u težak položaj žena u srpskom patrijarhalnom društvu. Ovi prikazi nam omogućavaju da bolje razumemo kako su tradicionalni normativi oblikovali život žena, postavljajući ih u uloge koje su često bila ograničavajuća i neljudska.