Kamilji grip vreba navijače na Svetskom prvenstvu, ovo su 3 glavna simptoma bolesti

Svetsko prvenstvo u fudbalu ulazi u svoju završnicu, među navijačima u Kataru vlada fenomenalna atmosfera, međutim, moguće je da su oni koji su ga iz prve ruke iskusili sa sobom kući doneli nezvanog gosta, koji neće obradovati njihove ukućane i prijatelje.

Reč je o kamiljem gripu, bolesti iz porodice korona virusa, koji je prvi put identifikovan 2012. godine i koji se uobičajeno prenosi sa životinja na ljude, dok je prenos među ljudima moguć, ali sporadičan.

Međutim, Agencija za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije savetovala je je lekare da budu na oprezu kada su u pitanju navijači koji se vraćaju iz ove pustinjske zemlje, a pokazuju znake zaraze.

Tri simptoma – groznica, kašalj i nedostatak daha

Prim. dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnik Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje pojasnila je da su tri uobičajena simptoma ovog oboljenja – groznica, kašalj i kratak dah.

U pitanju je Bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS), virusna respiratorna bolest čiji je izazivač Bliskoistočni respiratorni sindrom koronavirus (MERS – CoV) koji je prvi put identifikovan u Saudijskoj Arabiji u 2012. godini.

Doktorka Maris najpre za Telegraf.rs objšanjava da su korona virusi velika porodica virusa koja može da izazove bolesti u rasponu od obične prehlade do teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) i bolesti kovid 19.

– Uobičajeni simptomi MERS-a su groznica, kašalj i kratak dah. Upala pluća je česta, ali ne mora se javiti kod svih obolelih. Gastrointestinalni simptomi, uključujući dijareju, su takođe bili prijavljeni kod obolelih od MERS-a.

Smrtnost kod registrovanih slučajeva MERS-CoV infekcije iznosi 35 odsto a stvarna smrtnost od ove bolesti je najverovatnije znatno manja zbog toga što se registruju samo oboleli sa teškom kliničkom slikom i oni koji se laboratorijski ispituju – objašnjava prim.dr Maris za Telegraf.

Simptomi se javljaju nakon 5 dana, period inkubacije do 2 nedelje

MERS je, kako navodi, zoonoza, što znači da se prenosi sa životinja na ljude. Prenos sa čoveka na čoveka je moguć, ali sporadičan.

– MERS- CoV je identifikovan i povezan sa infekcijom ljudi u nekoliko država Bliskog istoka, Afrike i Južne Azije. Raspoloživi podaci upućuju da se virus verovatno prenosi direktnim i indirektnim putem preko kontaminiranih predmeta, a moguće je i kaplјičnim putem.

Prenos sa čoveka na čoveka je moguć i sporadičan, a javlja se kod bliskih kontakata sa obolelim kao i prilikom pružanja zdravstvene nege – članovi iste porodice ili domaćinstva, zdravstveni radnici i pacijenti – kaže doktorka Maris.

Ona dodaje se simptomi MERS-a najčešće javljaju 5 ili 6 dana nakon kontakta, a inkubacija može biti od 2-14 dana.

– Kliničke manifestacije MERS – CoV kreću se od asimptomatske, odnosno da je inficirana osoba bez simptoma bolesti, blage respiratorne bolesti do teškog akutnog respiratornog sindroma, koji može imati smrtni ishod.

Kod teških oblika bolesti može biti neophodna mehanička ventilacija ili podrška u jedinicama intenzivne nege. Osobe starije životne dobi, ljudi sa oslabljenim imunitetom i oni sa hroničnim bolestima poput bolesti bubrega, karcinoma, hroničnog oboljenja pluća, hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, imaju povećan rizik od oboljevanja od teške forme bolesti – objašnjava ona.

Dosad zabeleženo 2.600 slučajeva širom planete, uglavnom na Arabijskom poluostrvu

Terapija je, kako kaže prim. dr Maris, simtomatska.

– Kada je reč o prevenciji, mere predostrožnosti podrazumevaju redovne higijenske mere pri svakoj poseti farmi, pijaci ili drugoj lokaciji gde su kamile i druge životinje prisutne.

Pranje ruku pre i nakon diranja životinja kao i izbegavanje kontakta sa bolesnim životinjama. Kozumacija sirovih ili nedovoljno ispečenih životinjskih proizvoda, uključujući mleko i meso, nosi visok rizik od zaraze – napominje prim. dr Maris.

U Velikoj Britaniji je do danas prijavljeno pet slučajeva MERS-a, a poslednja poznata pojava registrovana je u avgustu 2018. godine.

Rutinsko uputstvo izdala je Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva prošlog meseca, a još uvek nije zabeležen nijedan novi slučaj.

Otkako je bolest prvi put registrovana 2012. godine, od tada je zabeleženo 2.600 slučajeva širom sveta, uglavnom na Arabijskom poluostrvu, saopštila je SZO.

Više od trećine inficiranih je preminula od posledice bolesti, a dva slučaja zabeležena su u Kataru.

Izvor: Telegraf