– Najveća briga je očigledno energetska zavisnost. Srbija se u potpunosti oslanja na Rusiju u snabdevanju prirodnim gasom. Međutim, u Srbiji postoje skladišni kapaciteti i to bi trebalo da pomogne u ublažavanju posledica usporavanja protoka gasa – rekla je zvaničnica Svetske banke zadužena za Evropu i Centralnu Aziju Asli Demirguč Kunt.
Ona je u razgovoru za Glas Amerika komentarisala posledice rata u Ukrajini, s posebnim osvrtom na Zapadni Balkan i Srbiju.
Prema njenim rečima, ako trenutna sitacija bude dugo trajala ili se pogorša, onda bi to izazvalo skok cena i moglo bi dovesti do industrijskih ograničenja i to je povod za zabrinutost.
– Dugoročno gledano, postoje i drugi izazovi s kojima se srpska privreda suočava da bi promovisala brži rast. To se odnosi na potencijalne zastoje u privatnim investicijama. Neke od tih zabrinutosti povezane su sa pogoršanjem uprave, nedostatkom infrastrukture, obrazovnim sektorom koji treba reformisati jer postoje neusklađenosti u onome što se predaje i potrebama na tržištu rada – ocenila je zvaničnica Svetske banke.
Ona je rekla da ukoliko se rast cena energenata odrazi na energetske tarife za domaćinstva, što bi nesrazmerno pogodilo siromašne, predviđa se da će inflacija dostići oko sedam odsto u 2022. godini, što je porast u odnosu na četiri odsto 2021. godine.
Asli Demirguč Kunt je dodala da je rizik povezan sa onim što se dešava sa uvozom iz Rusije.
– Ako bude postojala potpuna zabrana, očigledno bismo mogli da vidimo brže skokove cena energije što bi zatim dovelo do rasta inflacije – smatra zvaničnica.
Prema njenim rečima, procenjuje se da će rast inflacije u Srbiji u 2022. godini biti 3,2 odsto, što je manje od polovine tempa rasta 2021, a rat i sankcije će se preliti na privredu kroz izvoz, direktne strane investicije, doznake i prihode od turizma.
Ona je dodala da je njena procena zasnovana „na pretpostavci da će se rat u Ukrajini nastaviti u bliskoj budućnosti, da će sankcije protiv Rusije ostati na snazi“.
Izvor: 021.rs
Dodaj komentar